Noć pred izricanje presude u Osijeku, gde je potom proglašen krivim i osuđen na šest i po godina zatvora uz oduzimanje stanova, garaža, automobila, šuma, livada i ostalih nepokretnosti, Zdravko Mamić prešao je državnu granicu Hrvatske i ušao u Bosnu i Hercegovinu.

Iz Međugorja, nakon što je čuo vesti, poručio je da se u Hrvatsku neće vratiti do izricanja pravosnažnosti presude, a potom dodao:

"Moj odgovor će biti oružje koje zasad nikad nije zabilježeno na ovim prostorima. To nije oružje kojim se puca, nego civilizovano oružje".

Evo nekih Mamićevih poruka poslatih iz Međugorja, odakle je portal Index radio "live" prenos preko Facebooka:

- Više me strah napada na mene nego ovog što se dogodilo u sudnici. Ali ja nemam izbora nego da ostanem ovde, ovde me ljudi vole. Ali može se naći neko ko bi mi mogao naštetiti. Stalno me pitaju šta mislim. Pitajte sudije ko je stvarao pritiske na njih, pitajte ih kako se osećaju.

- Floskule kako smo pred zakonom jednaki, naravno da smo jednaki, ali krenuti na takva dva čestita lika (Lovremna i Modrića)... Obojica su bili izbeglice kad sam ih uzeo. A evo šta sam dobio. Sad se snimaju filmovi o njima, videli ste šta smo prošli i oni i ja. Na kraju su prošli celi svet. Ja sam u Dinamo i u Hrvatsku uneo 500 miliona evra. I sad su od nas napravili monstrume.

- Fascinira me... Ja mislim da sam osoba koja nikad nijednom novinaru nije odbila izjavu. Juče sam se svima javio. Jedino što ste me pitali bilo je jesam li ja u begu. Pitao sam vas znate li što je beg. To što je danas trebalo da budem na određenom mestu u određeno vreme, a ja nisam tamo, ne znači da sam ja u begu. Nemojte tako funkcionisati, to nije pošteno, ja sam slobodan čovek. Imate puno važnijeg posla.

- Ja se ne predajem i nisam prazna puška. Koristim izraz Hasanbegovića koji stalno govori o dubokoj državi. Građani Hrvatske apsolutno ni o čemu ne odlučuju, oni to samo misle. Vladaju kontraobaveštajne službe.

- Bog zna zašto me poslao ovde, ja sam na zadatku koji mi je on namenio. On sa mnom ima jasan plan. Ostajem ovde u Hercegovini i odavde ću se boriti. Ne planiram se vratiti u Hrvatsku do izricanja pravomoćne presude.

- Za sada ne znam ni pravne korake. Ne verujem u institucije Hrvatske. Moram se konsultovati koje su moje mogućnosti, koja su moja prava kao državljanina BiH.

- Ja ne znam zašto je suđenje trajalo godinu i po dana. Kako je to moguće kad nas nijedan svedok nije teretio? Mislim da sanjam. Svi znaju da sam krajem prošlog veka otvorio agenciju i da je smisao agencije bilo da ulažem u mlade igrače. U ugovorima koje sam sklopio s njihovim roditeljima bilo je predviđeno da i ja nešto prihodujem. Bože pomozi svim ljudima koji su doveli do ove presude. Ja ne mogu mrzeti, ja pozivam samo na mir. Cela Hrvatska zna da su istragu sprovodile neovlašćene osobe. Dete od četiri godine bi shvatilo o čemu se tu radi.

- U uslovima u kojima se nalazim osećam se i više nego dobro. Ne kažem da nisam zgrožen, ali se dobro osećam. Presuda me iznenadila, ali ono što me emotivno čini nesrećnim i tužnim je obrazloženje. Da su mi duplu kaznu izrekli to za mene ništa ne bi značilo. Kada sam čuo obrazloženje, mešaju mi se tuga i bes i moram videti kakav će biti moj odgovor. Moj odgovor će biti oružje koje zasad nikad nije zabeleženo na ovim prostorima. To nije oružje kojim se puca, nego civilizovano oružje. Ne bih bio u koži ljudima koji su sve ovo napakovali. Veće je samo vrh sante i jedan krak te duboke države koja razara tkivo naših građana, a ja imam snage i znajia i ja ću se pobrinuti u odbrani sebe i svoje porodice da ti ljudi nemirno spavaju, a na kraju i završe u zatvoru.

- Ti monstrumi će završiti tamo gde im je mesto, a ja ću malo odmoriti.

- Probaću da odvojim dve stvari, jedna je pravna, a drugo emotivna situacija. Nisam se ni u snu nadao da ću biti osuđen. Da ste me to pitali pre nekoliko dana rekao bih otkud vam ta ideja. Bio sam sa majkom na moru kada su počele da mi stižu vesti o tome da je sudsko veće izloženo pritisku i da mogu da očekujem da će biti isforsirana lažna presuda.