Sve više srpskih biznismena i ljudi s estrade kupuje nekretnine u Crnoj Gori.
U Agenciji nekretnina.me kažu da ljudi iz Srbije čine oko 50 odsto klijentele, dok je raspon cena za koje se oni interesuju od 100.000 do nekoliko miliona evra, pišu "Novosti".
"U 95 odsto slučajeva ljudi iz Srbije kupuju stanove, kuće i druge objekte na primorju, malo manje pazare na severu države, dok im Podgorica zasada nije interesantna", ističu u ovoj agenciji.
Enormni skok cene kvadrata stana u Beogradu
Stranom državljaninu, fizičkom ili pravnom licu, čitava procedura realizacije prava na vlasništvo oduzima samo dan-dva. Cena usluga za realizaciju brze procedure je pristupačna. Iznos koji agencije uzimaju za usluge ne prelazi tri procenta od ukupne cene nekretnine. Za prevod dokumenata kupoprodaje na strani jezik potrebno je izdvojiti oko 20 evra za jednu stranicu. Usluge pomoći lokalnog advokata koštaće budućeg vlasnika oko 300 evra, a taksa registracije ugovora o vlasništvu od 90 do 300 evra. Porez za proceduru kupoprodaje iznosi tri odsto, dok su novčani troškovi za registraciju pogodbe u opštinskom sudu i sređivanje dokumenata u katastru do 100 evra. Godišnji porez na imovinu varira od 0,08 odsto do 0,8 procenata i zavisi od cijene i mjesta na kojem se nalazi objekat.
Kupovina nekretnina je zakonska osnova za dobijanje ličnih isprava za strance, pa posle pet godina strani vlasnik ima pravo da se kandiduje za dobijanje crnogorskog državljanstva.
Stranac fizičko lice može kupiti objekat-stan, kuću s placem do 5.000 metara kvadratnih, poslovni prostor, i uknjižiti se kao vlasnik.
Ukoliko fizičko lice kupuje zemlju bez objekta, upisuje se u katastru kao vanknjižni vlasnik.
Pravno lice može kupiti neograničenu površinu zemljišta i knjižiti se kao vlasnik.
U Bečićima, nov jednosoban apartman s pogledom na more od 54 kvadrata košta 148.200 evra, u Kamenovu, takođe budvanskoj opštini, metar kvadratni na urbanizovanom zemljištu za četiri vile iznosi 700 evra.
U Crnoj Gori trenutno je na snazi legalizacija objekata koja ističe 15. jula.
Među vlasnicima nelegalnih građevina su i Srbi, za koje važi zakon kao i za Crnogorce.
