Najstariji zanat nije prostitucija, nego trgovina ljudima, izjavio je za današnje izdanje atinskog lista "Katimerini" Grigoris Lazos, profesor atinskog Univeziteta Pandion, koji istražuje prostituciju od 1986. godine.
Na nedavnom kongresu grckih i evropskih naucnika, taj profesor sociologije je ukazao da je najveci problem to što niko od zvanicnika "nece ni da takne" prostituciju jer je "politicka cena" velika.
Prostitucija u Grckoj raste od izbijanja državne finansijske krize 2010. godine. Pod pritiskom društvenih i ekonomskih promena, promenila se i njena organizacija, na šta je u poslednje vreme uticao i priliv migranata i izbeglica, rekao je Lazos.
Po njegovom istraživanju, od 2012. do 2017. broj osoba koje se bave prostitucijom kao zanimanjem, porastao je sa 17.000 na 18.200, ili za sedam odsto. Tog povec´anja ima u sva tri glavna nacina organizovanja prostitucije: u neformalnim javnim kucama, stanovima - "studijima", i na ulici.
Od 2012. do 2017. godine, cene i ukupan prihod od prostitucije na godišnjem nivou, znatno su opali, a sama cena te vrste usluga se gotovo prepolovila.
Sastanak sa ženom od 18 do 64 godina u javnoj kuci se 2012. godine naplacivao u proseku 39 evra, a 2017. samo 17 evra što je cak 56 odsto manje.
"Usluga" na ulici se 2012. godine naplacivala u proseku 14 evra, a 2017. svega 11, što je 21 odsto manje, dok se "sastanak" u "studiju" 2012. placao 70 evra, a 2017. prosecno 53 evra što je smanjenje od 24 odsto.
Samo u petomilionskoj Atini je od 2012. do 2017. godine broj klijenata osoba koje se bave prostitucijom porastao sa 420.000 na 605.000, što je povec´anje od oko 28 odsto, izneo je Lazos.
Srpkinje pale u Makedoniji zbog prostitucije
Medutim, ta promena ima zanimljivu osobenost: zbog demografskog, društvenog i ekonomskog propadanja i opšte degradacije prilika zbog državne finansijske krize, u tom rastu broja klijenata je veoma malo ucešce Grka i drugih koji su u vreme izbijanja krize vec živeli u Grckoj.
U ukupnom povecanju od 230.000 njihov broj profesor Lazos racuna na svega 20.000, dok su sve ostalo stranci koji su posle izbijanja krize došli u Grcku ili je povremeno posecuju.
Istovremeno je medutim stalno rastao broj klijenata - migranata i izbeglica. Njih je 2012. godine bilo malo jer su, tek došavši, imali znacajnih problema, a i velika vec´ina javnih kuca i "studija" nije prihvatala da ih "usluži", mahom zbog predrasuda, naveo je Lazos.
Medutim, potom se i tržište prostitucije prilagodilo i proširilo, u pocetku na ulici, a zatim u jeftinim javnim kucama, dok su od 2017. godine migranti i izbeglice prihvac´eni na vecini mesta. Tako je od 14.000 2012. godine, broj migranata-klijenata osoba koje se bave prostitucijom skocio 2017. godine na cak 160.000.
Profesor Lazos je upozorio da ce "skandinavski model" - uvodenje specificne vrste zvanicnih javnih kuca, o cemu bi uskoro trebalo da raspravlja Skupština Grcke, dovesti do toga da se obogate trgovci ljudima, a da još više osiromaše osobe koje se bave prostitucijom.
Sada u Grckoj osobe koje se bave prostitucijom nisu organizovane, nemaju predstavnike, "nemaju glas" pred vlastima, cak im ne dozvoljavaju ni da govore na konferencijama o prostituciji, naveo je Lazos.
Policija upala u javne kuce, "pala" Srpkinja VIDEO
Tradicionalna "pijaca" za tu vrstu usluga i dalje je centar Atine, a proteže se i Bulevarom Poseidonos duž obale mora, zahvata i bogata naselja - Glifadu na jugu i Kifisju na severu.
Osobe koje se bave prostitucijom, rekao je profesor Lazos, sistematski su eksploatisane i cesto izložene zlostavljanju klijenta, imaju zdravstvenih problema, kao što je hepatitis koji ih "kosi".
"Katimerini" piše da je profesor Lazos zatražio od grcke države da malo novca da bar za materijal potreban za stomatološku pomoc osobama koje se bave prostucijom, jer im zbog hemikalija iz kondoma ispadaju zubi, navodi list.
