I srpskim poljoprivrednim proizvođačima su danas dostupni plodovi svetskih trendova u proizvodnji i to kroz domaći proizvod za praćenje svega što se događa na njivi preko mobilnog telefona.
Gledanjem podataka na ekranu mobilnog telefona, ili čak ranije podešenom reakcijom na trenutno iskrsli "problem", danas i veliki srpski poljoprivredni proizvođači mogu da sagledaju sve aspekte svoje proizvodnje i lakše predvide trošak i profit, istaknuto je na konferenciji za štampu u Beogradu "Digitalizacija u poljoprivredi".
Digitalna agrarna proizvodnja nije potpuna novina u Srbiji, ali daleko od toga da je opšteprihvaćen trend. Razloga ima više, istaknuto je na skupu, od toga da je generalno digitalizacija i automatizacija "skup sport", preko toga da digitalna svest proizvođača u sferi poljoprivrede nije na potrebnom nivou, do toga da ni ponuda domaćih hardverskih i softverskih rešenja nije velika.
Da se to u naredne dve godine znatno promeni, i da Srbija koja s prosečnih 45 ari obradivog zemljišta po stanovniku ima mnogo više potencijala od Holandije, koja je višestruko prevazilazi i u proizvodnji i u izvozu hrane (92 milijarde € naprema 2,8 milijarde u 2017.), potrudili su se, pored još nekoliko domaćih firmi, Telekom Srbija i TeleGroup, u čijoj je saradnji zaživela aplikacija "AgroLife".
"Sada je moguće na terenu, na oranici ili u voćnjaku, meriti i kontinuirano pratiti sve aspekte proizvodnje - od sastava i temperature zemljišta, preko vlažnosti i nađubrenosti, do određivanja ima li potrebe i za kojim pesticidom", navodi Diana Gligorijević, direktor marketinga TeleGroup, čija je novosadska firma Greensoft stvorila sam softver.
Pored "stanja na terenu", moguće je detaljno pratiti rad traktora i druge mehanizacije, koliko dugo je radila i gde se kretala, kakav je učinak (sejanja, zaprašivanja...), koliki su troškovi radne snage, repromaterijala...
Poljoprivrednici, OVO je super za vas!
"Praktično skenirano šta se radilo i šta se radi, a softver kaže i šta bi trebalo kao i šta ne bi trebalo da se radi. Za sve što zamislite postoje senzori i skeneri, Telekom može da tehnološki isprati svaki zahtev, a drago nam je da je konačno to neko uvezao i stavio u pogon svojim softverom na dobrobit i proizvođača, i lokalne opštine na čijoj teritoriji se proizvodim ali i građana kao krajnjeg korisnika te hrane", kaže Branko Stefanović, direktor Sektora za prodaju državnoj upravi u Telekomu Srbije.
Digitalizacija poljoprivrede je odlična vest za proizvođače, prevashodno velike koji mogu da je priušte, kaže Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju u PKS-u.
"To jeste velika investicija, ali tu je i država da pomogne. Iz evropskog fonda IPARD programa država je spremna da za proizvođače, koji zadovolje kriterijume EU, da novac kojim se povrati i do 60% ili 70% investicije koje se kreću od 700.000 do 1.000.000 evra", kaže Bogunović.
Bogunović kaže da, u krajnjem slučaju, od digitalizacije i ovakvih aplikacija korist neće imati samo veliki već i mali proizvođači. Velika količina podataka koju digitalizacija pruža "rasipa se" sve i do onih najmanjih proizvođača.
Primer za to danas je dobijanje informacija o vremenskoj prognozi ili kretanju štetočina na određenom terenu u vidu SMS poruke na mobilnim telefonima vlasnika registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. "Sutra" će to biti sve složeniji i složeniji podaci i analize, zašta je potrebna i obuka krajnjih korisnika.
