Roditeljima nikada nije lako da donesu odluku koliko će biti strogi ili popustljivi prema svom detetu, a ni kako da održavaju balans između te dve krajnosti. Ali, ispostavilo se da nikako nije dobro kada roditelji previše kontrolišu dete - mališani iz takvih porodica su lošija u školi i sklonija su problematičnom ponašanju, pokazala je nova studija.

Istraživači sa Univerziteta u Minesoti tvrde da takozvano "helikopter roditeljstvo" može negativno da utiče na emocionalno stanje deteta, da oslabi njihovu sposobnost da kontrolišu svoju impulsivnost i da se nose sa određenim društvenim situacijama.

Umesto toga, naučnici kažu da deca koja uče da se sama snađu u različitim situacijama, bez mešanja roditelja, kasnije imaju više uspeha u životu.

"Naša istraživanja pokazuju da se deca koja imaju ’helikopter roditelje’ slabije nose sa svim izazovima odrastanja, posebno u kompleksnom školskom okruženju", kaže vodeći autor studije Nikol Peri sa Univerziteta u Minesoti.

"Deca koja ne mogu da regulišu svoje emocije i ponašanje efikasno sklonija su tome da ’glume’ u učionici, teže im je da steknu prijatelje i lošiji su u školi".

Studija je ispitala roditelje i ponašanje 422 dece u Americi i Švajcarskoj. U uzrastu od dve godine, majke i njihova deca su pozvani u laboratoriju gde su se igrali određenim igračkama četiri minuta, a zatim su morali da ih sklone na dva minuta.

Sve to je snimano, a naučnici su ocenjivali do koje je mere majka "preuzimala" zadatak.

Zatim, u uzrastu od pet godina, tim je analizirao reakcije dece kada slatkiši nisu ravnopravno podeljeni, ali i njihovu sposobnost da sastave pazle pod pritiskom.

Napokon, u uzrastu od 10 godina, deca su ispitivana o ponašanju u školi i nastavnicima, kao i o emocionalnim problemima.

Istraživanje je pokazalo da je "helikopter roditeljstvo" u najranijem uzrastu (od dve godine) povezano sa lošim ponašanjem i sa lošijim emocionalnim stanjem do trenutka kada su deca napunila pet godina.

U međuvremenu, oni koji su bili bolji u regulisanju emocija u tom uzrastu bili su skloniji boljim socijalnim veštinama i bili su produktivniji u školi do uzrasta od deset godina.

"Deca koja su razvila sposobnost da efikasno umire sebe u stresnim situacijama i da se prikladno ponašaju lakše su se prilagodila sve tešim zahtevima u preadolescentskom školskom okruženju", kaže dr Peri.

"Ovim samo želimo da istaknemo da je potrebno da se, svakako dobronamerni, roditelji bolje edukuju o podržavanju dečje autonomije i upravljanju emocionalnim promenama".