Prema tvrdnjama plemenskih hroničara jedo crnogorsko pleme nikada nije bilo stvarno potčinjeno Turcima. Evo o kojem plemenu je reč...
Bratonožići spadaju među najmalobrojnija plemena u Crnoj Gori ali iza sebe imaju veliku ratničku istoriju. Po tvrdnjama bratonoških hroničara ovo pleme nikada stvarno nije bilo potčinjeno tuskom carstvu!
Imenom Bratonožići naziva sa pleme ali i oblast koja se na zapadu graniči Moračom a na istoku i jugoistoku Malom Rijekom.
O poreklu ovog plemena, kao i većini drugih na teritoriji Crne Gore istoričari i danas “lome koplja” ali uglavnom su saglasni da, sudeći po najstarijim etničkim prilikama na ovim prostorima, može da se pretpostavi da je u oblasti sadašnjih Bratonožića bilo ilirskog stanovništva, koje će kasnije potpasti pod romanski, a kasnije pod južnoslovenski uticaj.
O tom stanovništvu, međutim, u sačuvanim istorijskim spisima nema pomena, a prvi književni podaci o ovom plemenu nalaze se u zapisima Marjana Grbičića koji početkom 17. veka pominje da su Bratonožići, Kuči i druga brdska plemena bila odmetnici pre nego su potpali pod tursku vlast.
On plemena u Brdima deli na pravoslavna i katolička. Bratonožiće uvrštava u pravoslavna i 1614. godine navodi da imaju 86 domova i 260 vojnika i da im je starešina Stanoje Radonjin koji je bio predak današnjeg bratstva Baljevića s Peleva Brijega.
Ovo bi trebalo da znate o crnogorskim plemenima
Prvi put Bratonožići se spominju u 15. veku i to u kontekstu naselja Gornje Zete, koja su se po ugovoru s Mlecima od 1455. godine dobrovoljno podvrgla mletačkoj državi. To upućuje na zaključak da su već sredinom 15. veka Bratonožići pod tim imenom postojali kao zasebna politička jedinica, pleme ili brastvo. U ugovoru sa Mlečanima, inače, Bratonožići zahtevaju da im crkvene starešine budu pravoslavne vere, a ne katoličke što ukazuje na to da su svi pripadnici ove zajednice bili pravoslavne vere.
U jednom mletačkom dokumentu iz 1658. godine imenuju se brdski glavari kojima Republika daje plate, pominju se i Bratonožići. Preciznije navodi se da ispred Bratonožića Pejo Stanojev prima četiri reala. Reč je, inače, o sinu gorepomenutog Stanoja Radonjina. Ovaj dokument potvrđuje inače i da su Mlečani u vreme Kandijskog rata sa Osmanlijama (1644—1669), uspjeli da pridobiju, pored ostalih plemena Brda, i Bratonožiće.
Upravo je Pejo Stanojev od turskog sultana Mehmeda, dobio carsku povelju da Bratonožići, “od Lopata do Ivovika, nikome ne plaćaju nikakav danak ni kuluk i da ih bez carskoga znanja i dozvole niko ne smije napasti...”. Upravo na osnovu ovog dokumenta Bratonoški hroničari tvrde da je ovo pleme bilo i jedino koje nikada nije potpalo pod tursku vlast.
Sultanova povelja stigla je u Bratonožiće, inače, nakon što se oženio rođenom sestrom Peja Stanojevog Vidosavom.
Prema legendi, Vidosavu su sultanovi momci uočili dok je čuvala stoku u Maloj Rijeci, oteli je i odveli sultanu Mehmedu u Carigrad. Iako je turski car bio oduševljen Vidosavinom lepotom, obasipao je poklonima i milošću, ona je odbijala da komunicira sa bil kim očajna zbog toga što je odvedena od svoje braće. Svoju tugu, navodno je satkala u stihovima:
Vjeterniče, moja carevino,
A Verušo, i grlo i dušo,
Planinico, mljekodavalico.
I Brskute, moj svileni skute,
Velja željo, Pejo i Stanoje!
Ovi stihove bili su prve reči koje je Vidosava izgovorila u Carigradu, i čuli su ih i zapisali stražari koje je sultan postavio pred njenim odajama.
Kad je turskom caru preneto šta je lepa Vidosava izrekla, on se zainteresovao za Peja i Stanoja. Odgovor je navodno dobio od Vidosave nakon čega je sultan naredio da mu se u Carigrad pozovu Pejo i Stanoje.
Vidosavina braća su se, prema legendi zaista odazvala pozivu turskog cara. Kada ih je vidio na svom dvoru, sultan Mehmed se, prema predanju, jako iznenadio kršnim rastom Peja i ostalih Bratonožića koji su s njim doputovali u Carigrad pa ih je bogato nagradio, a Peja imenovao vojvodom oblasti "od Lopara do Ivovika."
Uprkos naklonosti turskog sultana Mehmeda Bratonožići će se 1711. godine na poziv ruskog cara Petra Velikog uključiti u borbu protiv Turaka sa ostalim plemenima Brda.
Od tada pa sve do prve polovine 18. veka Bratonožići su bili slobodni i u savezu s Kučima kojima su 1738. pomogli da odbiju Turke.
Naravno, nije reč o apsolutnoj nezavisnosti jer se i u ovom periodu, makar i samo po imenu, da su i Bratonožići sastavni deo turske carevine. Njihova sloboda tretirana je tako ne samo iz turske perspektive kao odmetništvo.
Smatra se da su u sastav Crne Gore Bratonožiću neformalno ušli tek u vreme vremena vladike Petra II. Zvanično su postali njen deo kada je crnogorsko-turska komisija određivala međe između Crne Gore i Turske, 1860. godine.
Većinu Bratonožića, inače, čine dva velika bratstva - Bratovi potomci i Lutovci. Prvo bratstvo, ili preciznije grupa srodnih bratstava, po predanju je poreklom od stare srpske vlastelinske porodice Branković.
Vojvoda Mašo Đurović u ulozi delibaše na krsnoj slavi Petrovića, na molbu knjaza Nikole, posle uobičajene zdravice izdeklamovao je od čega Bog treba da sačuva crnogorskog gospodara. U zdravici čuvenog crnogorskog brigadira koja se i danas tretira kao “karta glavnih mana crnogorskih plemena” on, između ostalog, moli Boga da sačuva kralja od “imuca bratonožićkog”.
Jedna od verzija ovog predanja kaže da u Bratonožiće je izbegao unuk Stevana (Šćepana) Grgurova Brankovića sa četiri sina. Nakon smrti prve žene, on se u Bratonožićima ponovo oženio i dobio još jednog sina, koga su četvoro polubbraće nazvala “Brato”. On je jedini od petoro braće ostao kod kuće i upravo je on postao rodonačelnik današnjih bratstava koja su po njemu dobila ime Bratonožići.
Po drugoj verziji predanja Đuro Branković imao je sina Grgura, ovaj Lazara, a Lazar Brata. Ukoliko je ova verzija tačna rodonačelnik Bratonožića bio bi praunuk despota Đurđa Brankovića.
Iako odani ratni saveznici kroz istoriju, Bratonožići i Kuči do danas polemišu ko ima više razloga d bude ponosan na svoje poreklo, odnosno ko je bio veći junak - Đurđe Smederevac, od koga vuku poreklo Bratonožići, ili kučki predak Đuro Kastriot. Prema jednom od bratonoških predanja raspravu o tome čije je krv “plavlja” svojevremeno je zaključio kaluđer Ilija u vaskršnjoj noći pročitavši iz neke stare knjige da je onaj, od koga poreklo vode Kuči "držao konja onome, od koga su Bratonožići."
Smatra se da je rodonačelnik Bratonožića doselio u kraj koji po njima nosi ime krajem XV ili početkom XVI veka. To jeste period u kojem su viđeniji Srbi zbilja bežali od Turaka seleći se i u nepristupačne predele Crne Gore i Brda.
Po jednom od mnogobrojnih Bratonoških predanja i srpska dinastija Obrenović vuče poreklo iz ovog plemena. Istorijskih dokaza za ovo predanje,međutim, nema…
Iako spadaju u najmalobrojnija plemena Crne Gore, Bratonožići imaju mnogo poznatih pripadnika u svetu među kojima je i kontroverzna starleta Soraja Vučelić!
Poznati Bratonožići, između ostalih, su i Sorajin prezimenjak Milorad, predsednik FK Partizan i nekadašnji direktor RTS-a, legendarni sprotski komentator Duško Korać, bivši reprezentativac SR Jugoslavije Niša Saveljić, slikar Uroš Tošković… Prvi doktor filozofije sa prostora današnje Crne Gore, Jovan Baljević, takođe je Bratonožić.
FOTOGALERIJA poznatih Bratonožića:
