U toku rasprave poslanik iz redova Demokratske stranke, Radoslav Milojičić, dobio je opomenu.
Na izlaganje poslanika iz redova PS-NS-USS Đorđa Komlenskog, koji je DS optužio za pronevere u Trsteniku, Milojičić je reklamirao poslovnik tvrdeći da je povređeno dostojanstvo Skupštine Srbije i pitao predsedavajućeg Veroljuba Arsića šta je potrebno da čuje kako bi opomenuo Komlenskog.
Arsić je odgovorio da je Milojičić sam koristio mnogo gore reči kada je vlast okarakterisao kao lopovsku, da ne vodi računa o građanima, ne obezbeđuje radna mesta, povećava cenu benzina i koja pustoši budžet države, a Komlenskog nazvao čovekom koji je poveo topove na studente.
Poslanik SNS Aleksandar Marković kazao je da je Milojičić toliko nervozan danas, jer je izašla vest da je Radoslav Milojičić Kena pred tužilaštvom za organizovani kriminal u Smederevskoj Palanci.
"On se nalazi pred Tužilaštvom za organizovani kriminal i to za pljačku i lopovluk koje je godinama vršio dok je bio predsednik opštine Smederevska Palanka, kada je taj grad ostavio i bez struje i bez vode i sa ukupnim gubicima od skoro četiri milijarde dinara. I on sada nama nešto prebacuje", kazao je Marković.
Što se tiče tema s dnevnog reda, poslanik Muamer Zukorlić ocenio je da predloženi zakoni nude rešenja za poboljšanje tematike kojom se bave.
Govoreći o zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom, Zukorlić je izneom primedbe da nije bilo dovoljno senzibilteta za majke koje žele da rađaju, jer granicom da zakon važi za decu rođenu nakon 1. jula, majke koje su pre toga rađale ostale su bez finansijske podrške.
Dodao je da je za njega problematično i to što je podsticanje rađanja ograničeno na četvrto dete.
Ministarka za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović kazala je da je predloženo da se sa podsticajem za rađanje do četvrtog deteta ide, jer je Svetska zdravstvena organizacija i naučna zajednica rekla da je rađanje do četvrtog deteta u interesu zdravlja majke, a da sve sto je preko tog broja štetno deluje na zdravlje i majke i deteta.
Istakla je da se populaciona i socijalna politika razlikuju, te da porodice sa velikim brojem dece treba da imaju socijalnu podršku, ali da se danas govori o podsticaju rađanja, o strategiji za podsticanje rađanja koja je doneta u decembru 2017. godine.
"Dete je nosilac ovog prava, ali do desete godine sredstva koristi i u interesu deteta njima raspolaže roditelj koji se stara o detetu. Dete mora biti u sistemu ove države, mora biti prijavljeno, mora biti u zdravstvenom i obrazovnom sistemu. Cilj je da deca koja nisu uključena, budu uključena, jer je briga o njihovom zdravlju i obrazovanju briga države", kazala je Đukić Dejanović.
BRIGA O VETERENIMA I VOJNIM INVALIDIMA
Poslanik Božidar Delić komentarisao je zakone koji se odnose na vojne veterane i pale borce i kazao da je zahtev vojnih invalida da se ta dva zakona povuku iz procedure.
Delić je ocenio da u ovim predlozima zakona nisu usvojeni zahtevi vojnih invalida koje su oni uputili predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoranu Đorđeviću u vezi sa isplaćivanjem invalidnine.
"Morate da shvatite da su vojni invalidi posebna kategorija u društvu, a teški vojni invalidi moraju da se poštuju. U državi ih ima ispod stotinu i ne žale se na svoja primanja, ali su osetljivi kada im se dirne u pravo, a ovim zakonom dirnuto je u to pravo", tvrdi Delić i smatra da se moraju mnogo više uvažavati teški vojni invalidi.
Đukić Dejanović je kazala da vojnih invalida u Srbiji ima ukupno 13.795, da je korisnika porodične invalidnine 10.664, civilnih invalida rata 1.050, korisnica mesečnog novčanog primanja ukupno 6.020.
Kazala je da izmene načina izračuna statističkog obračuna nikako nisu smela ići na uštrb prava svih vojnih invalida, te da se zbog toga ovaj zakon i donosi.
"Ako bi i imalo finansijskih šteta po bilo kojeg vojnog invalida to bi bilo kompenzovano krajem godine. Upravo je tendencija ovog zakona da se ne umanji nijedno pravo ratnog vojnog invalida i da novčana isplata ne sme biti manja", kazala je Đukić Dejanović.
Kada se govori o ortopedskim pomagalima, Đukić Dejanović je kazala da će se ona dodeljivati na način kao i do sada, ali da ako neko menja ortopedsko pomagalo mora izaći na Komisiju koja će proceniti koje je to pomagalo.
"Što se tiče zakona on će biti kodifikacija postojećeg i neće biti umanjivanja nijednog prava", kazala je Đukić Dejanović.
