Tanjug

Višak para odmah u ekologiju, kaže Fiskalni savet

Autor:

Izdvajanja iz budžeta za zaštitu životne sredine potrebno je godišnje povećati za oko 500 miliona evra, smatra Fiskalni savet Vlade Srbije.

1
A- A A+
reka, reke, zagađenje, ekologija, prljave reke, zagađene reke, brana, ekološka brana Foto: MONDO/Danijela Pašić

To iznosi od 1,2 do 1,4 posto bruto domaćeg proizvoda (BDP-a) a, kako je rečeno na konferenciji Fiskalnog saveta "Investicije u zaštitu životne sredine: Društveni i fiskalni prioritet", povećanje izdvajanja u zaštitu životne sredine popravilo bi strukturu budžeta.

Nemamo para za zdravu sredinu, kaskamo u EU

Javne investicije bile bi veće, i pozitivno bi delovale na privredni rast u kratkom roku.

Prema oceni Fiskalnog saveta, snažno povećanje ulaganja u zaštitu životne sredine treba da bude budžetski prioritet u 2019. i u narednim godinama.

Malo Republika, malo Opština, malo...

Projektovani iznos od oko 500 miliona evra je, kako je ilustrovao Petrović, približno jednak godišnjim ulaganjima države u poljoprivredu ili trećini budžeta Ministarstva prosvete, a da bismo došli do tog iznosa "iz republičkog budžeta bi trebalo da bude obezbeđeno 350 do 400 miliona evra, a ostatak tereta bi pao na lokalne samouprave i javna i državna preduzeća, čija je reforma neophodna". "Reforma lokalnih javnih preduzeća (gradska čistoća, vodovod, kanalizacija) bi trebalo da donese dodatnih 100 miliona evra ulaganja u zaštitu životne sredine", naveo je on, dodavši da će samo EPS u narednih desetak godina morati da uloži oko milijardu evra, što će biti teško ako se reforme i dalje budu odlagale.

"Trenutno postoji fiskalni prostor u budžetu koji se može opredeliti za rešavanje ovog problema, i to je prilika koju ne bi trebalo propustiti", mišljenja su članovi ovog saveta.

"Ta ulaganja bi omogućila da se naš trend rasta od 3,0 odsto do 3,5 posto, gurne na 4,0 posto, što bi već bio respektabilan rast i doprinelo bi rešavanju ključnih problema", rekao je Petrović na konferenciji za novinare u Narodnoj banci Srbije.

Budžet Srbije je, kako ocenjuje, ušao u mirnije vode, zbog čega se otvara fiskalni prostor za rešavanje određenih problema, među kojima je i potreba snažnog povećanja ulaganja u zaštitu životne sredine, što bi moglo biti urađeno već u budžetu za 2019. godinu.

"Sada je trenutak da se već u budžetu za 2019. godinu usmere sredstva ka javnim investicijama koje predstavljaju prioritet. Veličina problema u ovoj oblasti traži velike investicije u visini od osam do devet milijardi evra u narednih 10 do 15 godina", istakao je Petrović.

U narednoj godini bi, prema procenama saveta, postojao budžetski prostor za javne investicije od oko 1,0 posto, odnosno od oko 350 do 400 miliona evra, čemu je doprinela uspešna fiskalna konsolidacija, činjenica da je javni dug počeo snažno da pada, kao i kamate koje plaćamo na dug.

"Smanjeni su i izdaci po osnovu garancija za zaduživanje javnih preduzeća, i beleži se određeni privredni rast. Sve to zajedno je stvorilo prostor od 1,0 odsto BDP-a, a pravi način da se to iskoristi jeste da se usmeri u javne investicije", poručio je predsednik Fiskalnog saveta.

Petrović je dodao i da se pokazalo da je Srbija među najzagađenijim zemljama u Evropi, što ugrožava zdravlje stanovništva, skraćuje životni vek i smanjuje kvalitet života, zbog čega je povećanje investicija u životnu sredinu neophodno, a ta ulaganja bi, kako je zaključio, stimulisala privredni rast zemlje.

"Trenutno u oblast zaštite životne sredine ulažemo samo 0,7 odsto BDP-a, a prosek zemalja iz Centralne i Istočne Evrope je oko 2,0 posto BDP-a", ističe Petrović.

Povezano

Sve vesti