Mitovi o ishrani u koje svi verujemo

Autor:

Evo najčešćih mitova o ishrani u koje gotovo svi verujemo, a krajnje je vreme da prestanemo.

Mitovi o ishrani u koje svi verujemo Foto: MONDO/Bojana Zimonjić Jelisavac

Studija je pokazala da 46 odsto žena drži "brze dijete" pre odlaska na letovanje, a 13 odsto njih višak kilograma na brzinu pokušava da skine pilulama za mršavljenje.

Na Internetu je dostupno i toliko saveta o mršavljenju, a neretko ih daju i potpuno nestručna lica, pa nije ni čudo što toliko ljudi veruje u mitove u ishrani i pokušava da smrša na potpuno pogrešan način.

Dijetetičarka Zoi Grifit izdvojila je nekoliko mitova za koje smatra da je važno da znate da su upravo to - samo mitovi.

Mit jedan: Detoksikacija je brzo rešenje

Režim detoksikacije podrazumeva post, veoma striktnu dijeta, uzimanje suplemenata uglja ili "jedenje" isključivo supe i sokova.

Time se navodno izbacuju toksini iz tela, a to se često povezuje i sa brzim gubitkom kilograma, većim novoom energije i blistavom kožom.

Međutim, nema naučnih dokaza da je detoksikacija dobra za bilo šta od toga.

Zdrav organizam je sposoban da sam izbaci toksine - za to su zaduženi bubrezi, jetra, koža, pa čak i pluća.

Kada ljudi kažu da se dobro osećaju nakon detoksikacije, razlog za to je zapravo promena životnog stila u smislu da ne piju alkohol, jedu zdravije i slično, a kilaža koju su izgubili zapravo nisu masti već voda.

Mit 2: Veganizam pomaže u mršavljenju

Nema sumnje da namirnice biljnog porekla imaju brojne dobre efekte na zdravlje. Pomažu u prevenciji dijabetesa tipa 2, kardivaskularnih oboljenja, a snižavaju i visok krvni pritisak.

Ali, izbacivanje čitave grupe namirnica iz ishrane može da vas izloži riziku od deficita nutrijenata poput kalcijuma, vitamina D, gvožđa, vitamina B12, cinka i omega-3 masnih kiselina.

Iako su studije pokazale da vegani imaju niži indeks telesne mase od onih koji jedu meso, morate da obratite pažnju na sastojke. Jer, brojni veganski obroci su puni zaslađivači ili obrađenih ulja, što je napor da se nadoknadi nedostatak sastojaka poput putera ili jaja.

Mit 3: Sve masti su loše

Previše zasićenih masti poput putera, mesa koje sadrži dosta masti, rezultiraće povišenim nivoom holesterola. Ali, malo masti se smatra zdravim delom izbalansirane ishrane.

Prema nekim opštim preporukama, ne bi trebalo uneti više od 70 grama masti dnevno, od čega oko 20 grama mogu da budu zasićene masti.

Masti su neophodne telu da apsorbuje važne nutrijente, poput vitamina A, D, E i K.

Neke masti takođe proizvode esencijalne masne kiseline koje se ne proizvode prirodno u našem telu, poput omega-3, koje se nalaze u masnoj ribi poput lososa ili skuše.

Ipak, sva ulja sadrže dosta kalorija, pa gledajte da stavljate što manje u pripremi hrane ili se opredelite za mono- ili poli-zasićena ulja, kao na primer maslinovo, ulje repice ili suncokreta.

Mit 4: Ugljeni hidrati goje

Mnogi ljudi veruju da ako smanje unos ugljenih hidrata, da će automatski skinuti kilograme. Ali, i ugljeni hidrati su važan deo balansirane ishrane i telu su potrebni jer mu daju energiju.

Najčešće nije konzumacija ugljenih hidrata krivac za višak kilograma, već što ukupno unosite previše kalorija.

Integralni hleb, pirinač i pasta mogu da vam pomognu da duže budete siti, a najčešće sadrže i mnogo više hranljivih vlakana od belih verzija istih namirnica.

Mit 5: Gluten je loš

Namirnice bez glutena su potrebne onima koji pate od Celijakije, zdravstvenog stanja koje pogađa jednog od sto ljudi, ili onima koji su intolerantni na gluten. Osobe koje boluju od Celijakije ne mogu da svare gluten, što je protein koji se nalazi u pšenici, ječmu i raži.

Oni imaju poteškoće u apsorbovanju važnih nutrijenata i imaju simptome poput nadutosti, umora i dijareje.

Ipak, postoji i mnoštvo ljudi koji nemaju intoleranciju na gluten, ali koji insistiraju da se bolje osećaju kada jedu namirnice bez glutena.

Neki eksperti veruju da je razlog za to što time ljudi zapravo smanjuju unos šećera i namirnica koje sadrže mnogo kalorija, poput kolača, biskvita i slično, a ne zbog toga što ne unose gluten.

Mit 6: Dijetalni napici su zdravi

Mnogi veruju da je zdravo sve na čemu piše "dijetalno", a takvi napici su obavezni za mnoge koji pokušavaju da smanje unos šećera ili ukupan broj kalorija koje unose.

Međutim, dijetalni napici često sadrže veštačke zaslađivače, a pošto na njima piše da ne sadrže kalorije, mnogi misle da su odlična pomoć u mršavljenju.  

Naučnici veruju da ovi napici zapravo povećavaju apetit jer stimulišu hormone gladi, utiču na receptore za osećaj slatkog i okidač su za dopamin u mozgu.

Dakle, bez obzira što ne sadrže kalorije, "teraju" vas da jedete više, tako da na kraju ipak unosite više kalorija.

Mit 7: Kasni obroci krivac za gojenje

Ovaj mit zasnovan je na ideji da se metabolizam usporava kako se bliži vreme za spavanje, ali to nije istina.

Mislite o svom telu kao o mašini koja radi 24/7, 365 dana u godini. Dakle, ako jedete kasno uveče, to samo po sebi ne znači da ćete da se ugojite, već je to povezano sa obrascem ponašanja.

Kada neko oseća grižu savesti jer jede kasno uveče, to može da dovede do daljeg prejedanja. Ili, ako neko jede uveče jer kompenzuje to što ne doručkuje, a onda od podne jede sve što mu dođe pod ruku...

Po pravilu, ako se zdravo hranite i redovno vežbate, zdrave grickalice koje pojedete uveče ne bi trebalo da imaju negativan efekat na vašu kilažu.

Povezano

Sve vesti