Kako su "orlovi" poleteli ka Švedskoj (1)

Sa bodom iz utakmice sa Švajcarskom, u kojoj je imala vođstvo i izgubila pogotkom Đerdana Šaćirija u 90. minutu, fudbalska reprezentacija Srbije igrala bi 3. jula od 16 časova protiv Švedske na "Krestovskij" stadionu u Sankt Peterburgu.

Pobednik te nikad zakazane utakmice osmine finala Svetskog prvenstva u Rusiji potom bi putovao u Samaru, na "Kosmos arenu", gde bi 7. jula igrao četvrtfinale sa boljim iz duela Kolumbija - Engleska.

Međutim, "orlovi" selektora Mladena Krstajića u četvrtak uveče sleteli su na Aerodrom "Nikola Tesla" u Beogradu i drugo učešće na FIFA mundijalima završili kao 22. na svetu, za jednu poziciju bolje plasirani nego pre osam godina u Južnoj Africi.

U suštini, to je plasman u okviru očekivanog, tim pre što su i funkcioneri Fudbalskog saveza Srbije i sam Krstajić u više navrata pre puta u Rusiju isticali kako je cilj uveliko ostvaren i da je velika stvar što će zastava naše zemlje biti na jednom od 32 jarbola ispred svakog od stadiona u Moskvi, Sankt Peterburgu, Nižnjem, Kalinjingradu, Samari, Sočiju, Saransku, Kazanju, Jekaterinburgu, Volgogradu i Rostovu.

Ujedno, ovo je rezultat koji bi u arhiv mogao da bude podveden sa naslovom: "Dobro je, nismo se obrukali", ali i: "Šteta, moglo je bolje".

Pod pretpostavkom da ne postoji osoba u srpskom fudbalu koja bi se odlučila za prvi naslov, možda je pravi trenutak da prepoznamo šta nas je dovelo na nekoliko minuta od utakmice sa Švedskom i zbog čega će je igrati Švajcarska.

Mladen Krstajić je fudbalska legenda naše zemlje, čovek koji je odlučio da ostane u fudbalu i po završetku impresivne karijere, pokušao je kao funkcioner u Partizanu, pa izabrao trenerski poziv i bio uvršten u stručni štab seniorskog nacionalnog tima kao asistent Slavoljubu Muslinu, a onda se - pravo niotkuda - obreo u ulozi selektora Srbije, koji će prvu samostalnu utakmicu u karijeri voditi na FIFA svetskom prvenstvu.

Da li je FSS trebalo ili ne da smeni Muslina biće aktuelna tema i za 20 godina, da li je FSS trebalo da poveri ekipu Krstajiću biće aktuelna tema i za 40 godina, ali oko jedne stvari ne bi trebalo diskutovati - Krstajić nije sam sebi ponudio ugovor i nije postojao razlog da ga odbije (pod pretpostavkom da mu je garantovana i samostalnost u radu, naravno).

U nezavidnoj situaciji, gde se čekalo šta će reći Dragan Stojković ili Veljko Paunović, gde je njegov dojučerašnji šef Muslin ušao u razmenu optužbi sa predsednikom FSS Slavišom Kokezom, gde nisu svi reprezentativci bili srećni što je selektor promenjen, gde ga je deo javnosti dočekao sa nepoverenjem, Krstajić se prema svima ophodio korektno, odbijao da ulazi u lične sukobe, mada nije pomogao sebi kada je doneo kontroverznu odluku u promeni kapitena.

Kada je selekcija igrača u pitanju, na njegovom prvom spisku mogli su da se pročitaju razlozi zbog kojih je Kokeza insistirao na smeni Muslina, u reprezentaciju je vraćen Sergej Milinković-Savić, a plejadu Muslinovih "bekap" fudbalera srednjeg ili poznog igračkog doba koji su se mučili da izbore status prvotimaca u klubovima, pa čak i bili pozajmljivani, zamenila je grupa najtalentovanijih klinaca koje imamo i sa kojima iskusni stručnjak do tada nije nameravao da radi.

Krstajić je bio dovoljno mudar da zadrži ono što je bilo dobro kod Muslina i, uz promenu formacije, napravi samo dve izmene u startnih 11. Ali, dve presudne! Ukoliko bi sutra otišao sa mesta selektora ili bio smenjen, ostaće zapisano da je bio mudriji od Muslina i pokazao mu da "lude glave" ne treba zauvek odstraniti, već ih "pobediti", pridobiti i inficirati željom da daju sve od sebe, kao i da je nepoverenje u mlade samo trenerova slabost - nikako potvrda da oni ne mogu da podnesu pritisak i donesu kvalitet.

O Sergeju Milinković-Saviću i Nikoli Milenkoviću ćemo posebno, jer zaslužuju.

Iako skupa nemaju 45 minuta zajedno na terenu, Nemanja Radonjić, Andrija Živković, Marko Grujić i Luka Jović imali su priliku da učestvuju na najvažnijem turniru u svetu fudbala i steknu dragoceno iskustvo za EURO 2020 koji ne smemo nikako da propustimo.

Važno je reći da je naša "Kuća fudbala" besprekorno isplanirala i organizovala boravak ekipe u Rusiji, čak je i Kolarov jednom prilikom rekao da je prvi put unapred znao u detalje kompletan plan priprema, treninga, obaveza... Pažljivo je biran grad u kom će biti baza, zbog važnosti utakmice sa Švajcarskom u Kalinjingradu odlučeno je da ekipa živi i radi nedaleko odatle, na obali Baltika, momci su izgledali "utegnuto", ponašali se kako priliči, izostale su svađe, tuče, pijana jutra u kafani, nisu završili u svim svetskim medijima sa cigaretama i pivom, poslati kući i u istoriju sa šest komada u mreži, itd.

Na kraju, na terenu svi su se borili kao lavovi (dok su imali snage), duboko u odbranu su se vraćali i Tadić i Ljajić i Milinković-Savić, iako su često bili na meti kritika što u klubovima igraju samo unapred.

To jesu stvari koje bi trebalo da se podrazumevaju, ali se u slučaju srpskog fudbala nisu podrazumevale, pa ih utoliko treba istaći. Pozitivan pristup i rad na pripremama odrazili su se na dobru igru i pobedu nad Kostarikom, u utakmici u kojoj su propuštene šanse iz igre bile jedino što smo mogli da zamerimo i tokom koje je trener-debitant napravio tri dobre izmene i potom pozvao na mir uoči pripreme najvažnijeg meča na šampionatu.

- Aleksandar Kolarov kao kapiten -

Pun pogodak, o čemu smo već opširno pisali.

- Nikola Milenković svih 270 minuta na terenu -

Već posle prvih 90 minuta na šampionatu konstatovali smo da bi jednog dana Nikolina Samara mogla da bude isto što i Nemanjin Napulj.

Krstajić je bio saigrač Nemanje Vidića te 2002. godine u Napulju, kada smo remizirali sa Italijom 1:1 u kvalifikacijama za EURO, a kada je svet upoznao budućeg kapitena Mančester junajteda. Krstajić je bio selektor Nikoli Milenkoviću ove 2018. godine u Samari, kada smo pobedili Kostariku 1:0 na Mundijalu, a kada je svet upoznao budućeg kapitena nekog velikog evropskog kluba.

Ignorisan u Muslinovo vreme, osporavan kad se ukazao na Krstajićevom spisku putnika u Rusiju, ovaj 20-godišnji Beograđanin koji je brzo otišao iz Partizana u Fiorentinu i tamo još brže postao prvotimac, verovatno nije pretpostavljao da će odigrati svaki minut za Srbiju na Svetskom prvenstvu.

Načinom na koji je odigrao svaki minut, ovaj 195 centimetara visoki defanzivac "zaključao" je poziciju štopera za naredni period i dao nam razloga da verujemo da će ovaj tim u budućnosti biti samo još stabilniji, sigurniji, mirniji kada protivnik krene napred.

Previše puta bio je ostavljen 1 na 1 sa Nejmarom, samo jednom je Brazilac uputio udarac u okvir gola, ali dovoljno iskosa i slabijom nogom, pa je Stojković to odbranio.

Bravo, Nikola, bravo i Mladene.

- Sergej Milinković-Savić starter sa važnom ulogom - 

Pod uslovom da nastavi da igra kao što je igrao ove sezone u dresu Lacija, ali i da se ponaša primerno kao što se ponašao ovog juna u dresu Srbije, Sergej mora da bude na terenu od starta i sa važnom ulogom u našem timu.

Tek ćemo biti svesni kakvog igrača imamo, a onda ćemo shvatiti i kakvu je grešku Muslin ponavljao pune dve godine. Iako je sigurno nečim isprovocirao bivšeg selektora, kazna je bila preterana, a igrač ostao bez dragocenog iskustva i vremena da se upozna sa saigračima, uigra, oseti kao deo tima, bude u prilici da "eksplodira" u Rusiji.

A, tu "eksploziju" koja realno nije bila moguća kada se sve sagleda, očekivali su mnogi. Neki maštajući o evro-golu za pobedu i plasman dalje, drugi o evro-golu za još par desetina miliona evra na cenu koja mu je "nalepljena na čelo" pred put.

Ali, Sergej ne može da bude odgovoran za licitaciju koja se mesecima vodi oko toga koliko vrede njegove noge, gde će preći, koliko će zarađivati, da li je u pravu Muslin ili Krstajić, da li je on uzrok što je jedan smenjen, a drugi postavljen i slično. On može da bude odgovoran samo za ponašanje dok nosi opremu FSS, za odnos sa saigračima, medijima, navijačima, zalaganje na treninzima i utakmicama.

Kao što je onda bio kažnjen, sada je zaslužio pohvale.

Baš kao i Krstajić, koji je odstranjenom buntovniku ukazao poverenje, stavio ga u centar zbivanja na terenu i dobio profesionalca, koji je napuštajući stadion posle poraza od Brazila rekao da ne postoji veća čast od nastupa za Srbiju i da je ostvario svoje dečačke snove.

Bravo, Sergej, bravo i Mladene.

- Stojković, Ivanović, Rukavina, Tošić, Veljković, Milivojević, Matić, Ljajić, Tadić, Kostić i Mitrović -

Svi do jednog zaslužuju pohvale za to kako su se borili, dok su bili na terenu, čak i onda kada bi ostajali bez snage - a kao tim nisu imali energije za 90 jakih minuta, iako je svako padao u različito vreme.

Ako nas je istorija podsećala na to da smo fudbalerima najčešće i najglasnije zamerali zalaganje u dresu Srbije, odnos prema igri i obavezama, ovog puta bi im na tome trebalo čestitati, kao i stručnom štabu što je doprineo da bude tako.

Nažalost, na ovom nivou takmičenja za uspeh je potrebno i nešto iznad zalaganja, taktička zrelost i mudrost, snaga, kondicija, mirnoća u završnici i, kada pričamo o Švajcarskoj, rad na mentalitetu i pojedinaca i ekipe, ali ako "orlovi" ovako budu ulazili i u mečeve kvalifikacija za EURO sa slabijima od sebe - igraćemo završnicu.

Bravo, momci, bravo i Mladene.

Da je ovde kraj, ovaj tekst bi najava meča sa Švedskom u osmini finala, a ne odjava učešća Srbije na Mundijalu, koju utvrđujemo u drugom tekstu.