Šta mogu da očekuju ovi ljudi koje su prevarile turističke agencije? Da li mogu da se nadaju da će biti obeštećeni ili će beskonačno da se sude? Sve to se možda može brže i pravičnije rešiti - kolektivnom tužbom. Ali...
Srpski turisti su oštećeni u bankrotiranju jedne agencije i nadaju se obeštećenju. Sad se postavlja pitanje, na koje nema jedinstvenog odgovora, da li biste vi sami, zbog 200 ili 300 evra tužili bilo koga?I prvo platili sudske troškove?
U svetu za to ima jednostavnije rešenje - kolektivna tužba.
Kolektivna zaštita u razvijenim tržišnim ekonomijama i zemljama koje imaju dobar pravosudni sistem, i naravno, razvijenu svest potrošača o sopstvenim pravima, funkcioniše jer postoji jasna potreba da se potrošači udruže i zaštite svoja prava.
Čak i u razvijenim zemljama, članicama EU, više od 80 odsto potrošača je u jednom istraživanju na temu podnošenja tužbi izjavilo da pojedinačno ne bi podnosilo tužbu, ali isto toliko njih izjavilo je da bi se bez oklevanja pridružilo kolektivnoj tužbi."
"Zaštita potrošača je jako ozbiljna oblast, pripada praktično svim drugim granama, osim onoj kojoj treba da pripada, a to je kompletno društvo. U našoj zemlji zaista ne postoji jedan celoviti sistem razumevanja zaštite potrošača, i mi stalno pokušavamo da neke stvari popravimo, i da, naravno, prepišemo rešenja koja su dobra iz uspešnih zemalja", rekao je Zoran Nikolić, potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije na konferenciji za novinare održanoj danas u Beogradu, na temu kolektivne zaštite potrošača u Srbiji,
"Nesrećni dogadjaji, ne mogu drugačije da ih okarakterišem, koji se tiču bankrotiranja jedne pa druge turističke agencije upravo su savršen primer zašto je dobra kolektivna zaštita potrošača. Umesto da imamo na hiljade pojedinačnih tužbi za naknadu štete, jer smo svesni da iz osigurane sume ne mogu da se nadoknade kompletni aranžmani koji su korisnicima uskraćeni, jer je ta suma, kako se moglo čuti ovih dana, tek trećina učinjene štete, zamislite koliko će onda potrošači biti oštećeni.
ZAKON O ZAŠTITI KOJI NE ŠTITI POTROŠAČE
Kolektivna zaštita potrošača podrazumeva obezbeđivanje pravne zaštite potrošačima čija su zakonska prava ugrožena na isti način i od strane istog trgovca ili pružaoca usluga.
Drugim rečima, u pitanju je mogućnost podnošenja grupne ili kolektivne tužbe, koja omogućava organizacijama potrošača da pred sudom zastupaju interese oštećenih građana.
U Srbiji je institut kolektivne zaštite regulisan Zakonom o zaštiti potrošača iz 2014. godine i sprovodi se kroz upravni postupak. Međutim, iako je ranijim Zakonom, iz 2010. bilo predviđeno da se zaštita sprovodi pred redovnim sudovima kao građanski postupak, Ustavni sud je proglasio neustavnom odredbe navedenog zakona koje regulišu objast kolektivne zaštite jer koncept kolektivnog obeštećenja nije bio eksplicitno definisan.
Postojeći Zakon o zaštiti potrošača veoma široko definiše kolektivno obeštećenje, ne ističući razlike između kolektivnog interesa i zbira pojedinačnih interesa.
Takvo rešenje odstupa od većine evropskih, pošto onemogućava sudsku zaštitu.
Prema postojećem zakonskom rešenju, nadležni organ uprave je ovlašćen da pokrene upravni postupak, čime je pokretanje ograničeno samo na jedan entitet. Ministarstvo pokreće proceduru i procenjuje da li je bilo povrede kolektivnog interesa, što u praksi znači da kolektivna zaštita potrošača zavisi od diskrecionih odluka zvaničnika nadležnog ministarstva.
Organizacije potrošača, tako, moraju da podnesu zahtev nadležnom organu koji zatim odlučuje o osnovanosti potraživanja i ocenjuje ponašanje trgovca.
Upravo je zbog toga potrebno novo rešenje, a plan je da se do kraja godine izađe sa izmenjenom verzijom Zakona o parničnom postupku, u kojem će biti vraćen ovaj deo o kolektivnoj zaštiti potrošača.
"Sporna pitanja koja se pojavljuju je da li uopšte ići na kolektivnu zaštitu, jer pored nje postoji i individualna zaštita potrošača koja nije dovedena u pitanje, jer svako od nas može da, ukoliko smatra da je neko njegovo pravo povređeno, traži zaštitu, ali se ta zaštita pokazuje u nekim slučajevima u procesnom smislu teško ostvariva. Da li će neko da pokrene postupak jer je u nekom računu oštećen za 50 ili 100 dinara, verovatno da neće. Dakle, iako ona formalno postoji, individualnom zaštitom se ne može ostvariti puno pravo oštećenog pojedinca.
A onda se postavlja pitanje, ako se to ne može ostvariti u postupku individualne zaštite, da li treba razmišljati o mehanizmima kolektivne zaštite koji inače postoje u EU i u drugim razvijenim zemljama.
Ako se opredelimo za kolektivnu zaštitu, postavlja se pitanje ko bi trebalo da je sprovodi i u kom postupku.
Osnovni je problem što je teško napraviti razliku između individualnih i kolektivnih interesa. Jer, individualni interesi jesu sadržani u kolektivnom, ali obrnuto ne važi", izjavio je RadovanVukadinović, koautor studije "Kolektivna zaštita potrošača u Srbiji", i zaključio da je pomenuta studija jasno pokazala da postojeće normativne okvire treba menjati.
TURISTIČKE AGENCIJE - RAK RANA ZAŠTITE POTROŠAČA
Šta mogu da očekuju ovi ljudi koje su prevarile turističke agencije? Da li mogu da se nadaju da će biti obeštećeni, da li mogu beskonačno da se sude i da na kraju ipak ne dobiju pare?
Šta sada mogu da očekuju prevareni turisti? Konkretno, sudeći po onome što su izjavili nadležni organi, iznos na koji je agencija bila osigurana, od 300.000 evra trebalo bi da bude dovoljan da svi putnici budu obeštećeni. Ukoliko se ispostavi da taj iznos nije dovoljan, putnici će biti ravnomerno obeštećeni, do 70 odsto iznosa. Protiv agencije je podneta prekršajna prijava i pokrenut je postupak za oduzimanje licence. Taj postupak znači da ta agencija više neće moći da se bavi tom vrstom delatnosti, ali to ne znači da sutra ne može taj isti čovek da otvori drugu agenciju i da nastavi da vara ljude. To je ono što je problem našeg zakonodavstva. Zato mi insistiramo na krivičnoj odgovornosti nekoga ko izvrši takvu vrstu prevare. Evidentno je da prekršajna odgovornost postoji. Ali važno je utvrditi da li postoji i krivična odgovornost. Utvrditi, dakle, da li je neko svesno i sa namerom da pribavi imovinsku korist varao ljude", objašnjava za MONDO pravni savetnik NOPS-a Mladen Alfirović.
"Vi imate ljude koji iz sezone u sezonu sprovode, mi smo to otvoreno nazvali kriminalnu delatnost u tom sektoru. Imamo situaciju s jednom agencijom iz Novog Sada, gde je jedna agencija zatvorena, pa je otvorena druga na istoj adresi, samo je jedno slovo promenjeno u imenu agencije, i opet su nastavili da posluju i da varaju ljude. Mi smo zahtevali da neko krivično odgovara. Jedino krivična odgovornost može da spreči ljude da iz sezone u sezonu prave takve prevare", kaže za MONDO pravni savetnik NOPS-a Mladen Alfirović
Kad je to izbilo na videlo, sa tom agencijom iz Novog Sada, NOPS je tražio da reaguje turistička inspekcija,
"Po našem Zakonu o krivičnom postupku, istu težinu ima ako krivičnu prijavu podnese građanin ili inspekcija. Ali, naravno, inspekcija će zbog tipa delatnosti koji sprovodi lakše saznati da je učinjeno krivično delo, nego građanin koji ne poznaje propise, nema dovoljan nivo pravničkog znanja.
Inspektor kad uđe u firmu, kad 'češlja papire, proverava dokumentaciju, on zna šta treba da gleda i lakše uoči ako nešto nije u redu.
S druge strane, vi imate taj stav 'to nije u našoj nadležnosti', molim vas pročitajte Zakon o turizmu… Ali, to bi trebalo da se promeni. Da prestanu svi da gledaju usko samo ono što njih interesuje, a što se ostalog tiče, da može da radi ko šta hoće.
Mislim da kad se podnese prva krivična prijava i kad mi konačno vidimo da je neko krivično odgovarao za prevaru, to će poslati jasnu poruku da će se to ubuduće sankcionisati. I da svako ko pomisli da prevari 5.000 ljudi, uzme novac i nestane s tim novcem bude svestan da će završiti u zatvoru.
Ne možete vi nikoga da sprečite da tako nešto uradi i iduće godine, ali kad jednom neko bude krivično odgovarao, manja je verovatnoća da će se takve stvari ponavljati", kaže Alfirović.
"Nije posao turističke inspekcije da utvrđuje krivičnu odgovornost, ali posao turističke agencije jeste da podnese prijavu, a dalje odgovornost utvrđuje sud.
Građani bi trebalo da obrate pažnju na još jednu 'sitnicu'. Da bi turistička agencija mogla da dobije licencu mora da ina polisu osiguranja za ovakve siutacije, u vrednosti do 300.000 evra…
Ali, dešava se da agencije sklope ugovor sa osiguravajućom kućom da će to plaćati na rate, uplate prvu ratu, dobiju potvrdu da su počeli da uplaćuju osiguranje, na osnovu toga dobiju licencu i onda nikad više ne uplate nijednu ratu. To je, recimo bio slučaj sa gore pomenutom agencijom iz Novog Sada.
U takvim slučajevima, građani ne mogu da dobiju obeštećenje jer agencija nije bila osigurana", zaključuje Alfirović.
Sve u svemu... dok se sistem ne promeni, a zakoni ne pooštre, otvorite "četvore oči". Čak i ako je u pitanju samo deset dana letovanja negde u komšiluku...
