Kakve fudbaleri imaju šanse na Mundijalu, a kakve u krevetu, otkriva vam Ava Karabatić!
Ava Karabatić nam se javila i predložila da piše za MONDO o fudbalu i Mundijalu u Rusiji. "Hoću da pišem iz ženskog ugla", rekla nam je.
Ok, pomislili smo, možda će i vas zanimati. Evo Avinih misli o fudbalu... i još ponečemu.
----------------------------------------------------------
Sport i ja, ženska mala pravila…
Sport je simulacija udvaranja, tako da i naši fudbaleri, ili nogometaši, na Svetskom prvenstvu odnosno Mundijalu, žele da pokažu šta? Koliko su muževni, i koliko kvaliteta imaju za buduće potomstvo. Baš zato se mnogi od njih šepure, neki pokazuju da su jako žilavi i da će iz "ženke" zbog toga voleti, a neki da su lukavi i mali, i da su sposobni da se kroz jazavičju rupu izvuku iz problema, da izvuku kako svoj tim, tako i ženku i potomstvo.
Dodatni momenat je i lova, kao specijalni hormon, afrodizijak, da se ne lažemo. Što više love, to bolji…
E sad, svaka ekipa koja je prošla u nokaut fazu ima neki svoj trik, neki najveći zajednički činilac, zato krenimo od ekipe do ekipe. Pa kad kažu da žene nemaju mozak, imaju, i veliki i mali, i to ih u životu ponekad i košta. Koliko? Pričekajmo da se završi prvenstvo.
Brazilci spadaju u "jazavičare", stop. Da li bi trebalo da pojasnim šta je to? Pa ljudi, sad je itekako dostupna tehnologija, spadaju ne zato što su mali rastom, već zato što imaju frizure kao da nikada ne žele da prave decu!
Francuzi – zgodne atlete, boje čokolade, sa dodatkom, uh… Antoana Grizmana, znoj me hvata! Nisu loši za formiranje porodice, ali, uvek mora to "ali", nedostaje im boja novca veća od 80 miliona evra.
Srbi – ne igramo "Čoveče, ne ljuti se", tako da budite hrabri i čitajte…
Profesorka, učesnica rijalitija, slikarka!
Švajcarci su izmešana DNK, i kao takvi su nepredvidivi, teško ih je kategorizovati u albansko-nemačko-francuskoj laboratoriji.
Rusi su zaboravili na socijalizam, ali su postali samoupravljači u službi države. Nemaju ideje, ali imaju motive, i ovde dozvoljavam sebi ponavljanje, jer imaju cunami iza svojih leđa, pretnju protivniku zvanu "Vladimir Putin".
Englezima nedostaje erektivna fukncija, čiji je tvorac bio "pit bul" Runi. Bez Runija, nisu dobri ni za šljokanje u pabu! Španci su mi, uz Italijane, nekad bili omiljeni, prolaze sve ali nekako, kap po kap, plašim se da će svojom neodlučnošću hrabriti protivnike. Možda Kosta uzme stvar u svoje ruke, pogotovo ako je iza njega film "Nemoralna noć"?
Belgija je kompaktna i utegnuta ekipa, sa odličnim NZS. Oni su kao talentovani glumci iz filmova za odrasle, na velikoj sceni. Nedostatak skupe cifre u sastavu nadoknađuju velikom glađu za intimnim odnosom na velikoj sceni!
Japanci su jedni od onih malih, srčanih ekipa, uz sebe nude emocije a ne samo fizički "snošaj". Oni ginu kao pesnici 19. veka, ne prezajući od smrti zarad slave!
Meksikanci su tihi, oni vode ljubav u mraku. Voleli bi da eksplodiraju u sopstvenoj euforiji, ali znaju da će svoju ženku teško zadovoljiti na terenu. Srećnom pa igraju protiv Brazila…
Potući Kanibala zvanog "Kristijano Ronaldo" znači da imaju velike šanse, e sada, da li za medalju, ja ne verujem u to. Nedostaje im Fifina logistika.
Vratimo se mi na Hrvate, imaju mu*a i samo je stvar koncentracije da li će im raditi i onaj organ sa kojim ona moraju da budu sinhronizovana. Ključ je u senzibilitetu suparničkih timova, ko im legne, biće… A ko ostane da stoji, taj ih šalje kući.
Danci se ne uklapaju u taj kliše, jer deluju kao željni tinejdžeri. Tinejdžer može da bude i bolji od klasičnog ljubavnika, ali samo ako ih podseća – ljudi, 21. je vek – ako ih podseća na majku. Kolektivna energija na meču Hrvatska-Danska išla je u prilog Hrvatima, jer roditelji danskih tinejdžera još nisu zainteresovani za sport.
Bože, kako godine lete, još 1998. bila si dete, taj slavuj, Sinan, zašto ja kao volim fudbalere? Pa hajde, zato što su često u karantinu i osuđeni na to da sami sebe zadovoljavaju. Takvi profesionalci pucaju od snage, mada ih do sada nisam trošila. Kao i u krevetu, kada u fudbalu padne jedan gol, to je jedan vrhunac, to je loše. Kada su dva, to je prosek, tri gola zlatni standard, a četiri fantazija!
Ali zato kada se desi goleada, e to je ono zašto se toliko voli fudbal, a ne nerealna košarka sa po 100 komada po utakmici!
Nadam se da shvatate poentu, dragi moji. Danas je ljude teže nasmejati nego rasplakati, vama predlažem da pustite moju pesmu "Tri puta na dan", radujmo se i pustimo maštu, jer ona jedina radi svašta!
Pogledajte i MONDO 60 sekundi sa Avom!
