Stadioni u Rusiji su impresivni, ali jedan je WOW!

Samo sam slike sa stadiona čuvao pažljivo, ostale sam mahom brisao. Znam gde sam bio najsrećniji, najtužniji, gde je bila najveća buka, gde najlošija atmosfera, a jasno znam i gde sam zaista "zinuo".

8
A- A A+

/od reportera Monda iz Rusije/

Ovog leta bio sam na znatno većem broju utakmica nego što sam očekivao i na znatno manjem broju stadiona nego što sam očekivao.

Ukoliko ne želite ili niste u prilici da putujete Rusijom avionom, za Nižnji, Sankt Peterburg i Saransk bilo bi vam potrebno od šest do deset sati kolima, busom ili vozom (ne svakim), za Kazanj, Kalinjingrad i Volgograd od 13 do 20, o Jekaterinburgu, Rostovu i Sočiju da ne govorim...

U planiranju osmine i četvrtine finala razmatrao sam sve opcije, kao i onu do Sočija, gde će igrati Rusija i Hrvatska. U jednom pravcu potrebno je 38 sati vozom. To je: dva dana za odlazak na utakmicu, dan za utakmicu i dva dana za povratak sa utakmice. Previše za jedno Svetsko prvenstvo koje se približava kraju i od kog želite da uzmete što je moguće više, a znate da ni to nikad neće biti dovoljno.

Juče, nakon što sam posle osmočasovne vožnje kolima od Moskve do Sankt Peterburga, ostavio domaćine da spavaju i krenuo do grada, pa na "Krestovskij" arenu, na severu ove petomilionske luke na Baltiku, upisao sam tek peti stadion na kom sam bio i sa kog sam poneo nekakve uspomene.

"Kosmos arena", Samara
"Lužnjiki", Moskva
"Spartak", Moskva
"Nižnji", Nižnji Novgorod
"Krestovskij", Sankt Peterburg

I odmah da kažem, nijedan od nabrojanih stadiona nije me ostavio ravnodušnim, svaki je impresivan, akustičan, strm, utegnut, pažljivo osvetljen i ukrašen i nije se dogodilo da nisam zastao, slikao, tražio kadrove i snimao video priloge tako da se u pozadini vidi prizor koji mi je isprva privukao pažnju.

Generalno, na telefonu koji mi je tokom ove jednomesečne avanture bio i kamera i fotoaparat i podsetnik i alarm i alat za društvene mreže i platforma za slanje "tone" materijala sa najrazličitijih mesta, ali i veza sa najbližima kod kuće, brisane su skoro sve fotke osim onih sa stadionima u pozadini.



Iako je njemu i dalje haos, mada to odbija da prizna, za jedan folder uvek sam imao dovoljno vremena i strpljenja i zato sam i uspeo da u ovoj priči lako izaberem najbolje slike iz Samare, Nižnjeg, Sankt Peterburga i Moskve.

Možda i zato, jasno se sećam na kom stadionu sam bio najsrećniji ("Kosmos arena"), gde sam doživeo najveće razočaranje ("Spartak"), gde je bila najveća buka ("Lužnjiki"), a gde najlošija atmosfera, iako to nije imalo veze sa "Krestovskim" već navijačima na tribinama. I to će se sasvim sigurno promeniti u polufinalu 10. jula.

Ali, posle svega, i dalje ništa nije pobedilo onaj WOW osećaj kada sam na ogromnom brisanom prostoru, odmah pored ušća Volge i Oke, ugledao stadion u Nižnjem! Stadion je još lepši kada se udaljite, pređete most preko Volge i sa uzvišenja na kojem se nalazi "Novgorodski Kremlj" pogledate u pravcu Strelke - istorijski važnog mesta za Ruse, ne samo zbog susreta dve velike reke.

Utisak je samo postao jači kada sam ušao na tribine, a onda je i krenula buka, prvo tokom meča Argentina - Hrvatska, a potom i Engleska - Panama. 

Foto: Jan Kruger/Getty Images/Guliver



S jedne strane krivo mi je što neću doživeti još neki od stadiona, možda onaj u Kazanju ili Sočiju, ali mi je drago što ću gledati Urugvaj - Francuska na toj plavo-beloj ovalnoj areni, čiji je krov težak 11.000 tona, a na čijim dvospratnim tribinama ima mesta za 44.899 navijača.

Sa njegovih tribina sliva se čist zvuk na teren, atmosfera koju kreira lako vam može odvući pažnju sa samih događaja na terenu (recimo, nisam video Rebićev gol za 1:0 protiv Argentine), a i momci i devojke koji su tamo volontirali i pomagali da cela ova prilično megalomanska stvar zaživi, ostali su mi u lepom sećanju.

Možda ćete mi reći da stadion nisu ljudi, ali jesu. Bez njih su, ma koliko impozantno delovali i skupo plaćeni, samo gomila čelika, betona i ostalih građevinskih materijala.

I, baš zato, ne mogu u ovom trenutku da ne pomislim šta će sa ovom lepoticom biti kada se Urugvajci i Francuzi raziđu, jedni kućama, drugi put Sankt Peterburga, jer za razliku od ostalih gradova domaćina Mundijala - Nižnji nema učesnika Ruske Premijer lige. Nema čak ni istorijski uticajan i uspešan klub.

Foto: Jan Kruger/Getty Images/Guliver



Utoliko, odlučeno je da 2015. bude osnovan Olimpijec, koji je počeo takmičenje iz treće lige i prošle sezone završio kao 12. u drugom rangu, ali kom će biti potrebno mnogo vremena, truda, rada, energije i sreće da pridobije lokalno stanovništvo u toj meri da se na tribinama redovno okuplja bar 30-ak hiljada ljudi.

Jer, stadion je lep samo kad je pun, a ovaj u Nižnjem je bio krcat svaki put kada sam dolazio i biće i treći put, sigurno.

Sve vesti