U Potocare je danas stiglo 177 autobusa i 2.306 automobila s gradanima koji su prisustvovali odavanju pošte žrtvama zlocina. Bili su tu i brojni bošnjacki politicari, ministar pravde Turske, medunarodni predstavnici...Iz Srbije jedino Cedomir Jovanovic.

Predsedavajuci Predsedništva BiH Bakir Izetbegovic rekao je na skupu da ce Srebrenica ostati "tamna mrlja na obrazu svih onih koji su mogli, a nisu ucinili ništa da sprece genocid nad Bošnjacima u Srebrenici".Izetbegovic je naglasio da se i posle 23 godine od srebrenickog genocida "normalna bica pitaju kako je moguce da se takav zlocin desio na tlu Evrope".

"U potocarsku zemlju, u dolini tuge, i na svetom mestu za svakog Bošnjaka, danas spuštamo posmrtne ostatke 35 nevino ubijenih ljudi. Ubijenih samo zato jer su bili Bošnjaci i muslimani", kazao je Izetbegovic u svom obracanju na komemorativnom skupu.

On je postavio pitanje - kakva je kolicina mržnje i zla bila potrebna da se na pravdi boga ubiju decak, starac i trudnica?

"Da se u samo nekoliko dana pobije i u masovne grobnice zatrpa više od 8.000 decaka, staraca, muškaraca, žena i dece", kazao je Izetbegovic.

Ministar pravde Turske Abdulhamid Gul izjavio je u ime turskog predsednika Redžepa Taipa Erdogana, Vlade i naroda Turske saucešce svim stradalim u srebrenickoj tragediji.

"Ako nam je deo srca u Istanbulu, onda je drugi deo u Srebrenici. Turski narod je uvek bio uz svoju bracu i sestre iz BiH, s kojima dele zajednicku prošlost. Ostacemo i dalje s vama i deliti tugu i srecu", kazao je Gul.

Komesarka za ljudska prava Saveta Evrope Dunja Mijatovic je u svom obracanju odala poštu srebrenickim žrtvama, al ii pocast "hrabrosti i snazi njihovih majki, supruga i sestara, koje su uporne u svojoj borbi za istinu i pravdu".

"Nema reci koje bi ikada mogle zaista ispuniti prazninu koju odsustvo njihovih najmilijih stvara, ali mogu i moraju se boriti protiv tišine i ne dozvoliti joj da prekrije zverstva koja su se ovde desila", istakla je Mijatovic.

Niko od zvanicnika Srbije ove godine ne prisustvuje komemoraciji, nakon što je na današnji dan 2015. kamenovan predsednik Aleksandar Vucic, koji je tada kao premijer došao da oda pocast žrtvama.

Organizatori i pocinioci tog napada do danas nisu identifikovani.

Na pocetku komemorativnog programa brojne delegacije položile su vence i odale poštu stradalima.

Potom je usledio verski deo komemoracije i sahrana posmrtnih ostataka, koji su identifikovani od prošle godine.

Mladic vikao u Hagu: Nisam ubijao ja, nego NATO

Posmrtni ostaci 35 srebrenickih žrtava sahranjeni su, a verski obred predvodio je poglavar Islamske zajednice Husein Kavazovic.

"Gospodaru naš, ujedini naša srcu u veri i ljubavi. Molimo te da majcina suza bude molitva i da se više nikome ne ponovo Srebrenica", kazao je Kavazovic.

Medu danas sahranjenima su u cetiri osobe koje su u vreme ubistva bile maloletne.

Najmlada žrtva, koja je sahranjena ove godine je 16-godišnji Vesid Ibric, dok je Šahin Halilovic, koji je imao 71 godinu kada je ubijen, najstarija žrtva.

Napad na Srebrenicu poceo je 6. jula 1995. i završio se pet dana kasnije ulaskom VRS pod komandom generala Ratka Mladica u grad.

Dan žalosti u BIH zbog zlocina u Srebrenici

Medunarodni sud pravde u Hagu je 2007. doneo presudu kojom masakr u Srebrenici kvalifikuje kao cin genocida.

Rezolucije o Srebrenici kojima se potvrduje ta presuda Medunarodnog suda pravde doneli su parlamenti zemalja EU, Kanade, SAD i Australije.

Odlukom Evropskog parlamenta, iz januara 2009, 11. jul je proglašen Danom secanja na genocid u Srebrenici. Od zemalja Zapadnog Balkana tu odluku prihvatile su Crna Gora, Hrvatska i Makedonija.

Državni parlament BiH proglasio je 11. jul danom secanja u Federaciji BiH, ali ne i na teritoriji cele države, zbog protivljenja poslanika RS.

Ceh snima film o stradanju Srba u Srebrenici

Skupština Srbije usvojila je 2010. Deklaraciju kojom se osuduje zlocin nad bošnjackim stanovništvom Srebrenice u julu 1995, ali bez pominjanja reci genocid.

Prema optužnicama Haškog tribunala, vojnici pod komandom generala Mladica su do 19. jula organizovano i sistematski ubili oko 8.000 muslimanskih muškaraca i decaka. Oko 30.000 žena i dece deportovano je za dva dana.

VUCIC POGOÐEN KAMENOM U GLAVU!

Za genocid u Srebrenici 1995. optuženi su vode bosanskih Srba Radovan Karadžic i general Ratko Mladic.

Mladic je u novembru prošle godine nepravosnažno osuden na doživotni zatvor, a Karadžica je Tribunal u martu 2016. nepravosnažno osudio na 40 godina zatvora.