Građani Srbije imaće priliku da u noći između petka i subote, 27. na 28. jula, posmatraju pomračenje Meseca.
Gradani ce, uz strucne komentare moci da posmatraju pomracenje Meseca i iz Narodne opservatorije na Kalemegdanu, saopšteno je danas iz Astronomskog društva "Ruder Boškovic".
Sve faze pomracenja Meseca ce biti vidljive iz oblasti Indijskog okeana, Indije, Istocne Afrike, Arabijskog poluostrava i podrucja Kaspijskog mora.
Iz Srbije ce pojava moci da se prati od izlaska Meseca u 20:01 (u Beogradu) pa do njegovog izlaska iz polusenke 28. jula u 01:29.
Kako je ocima vidljiv samo prolazak Meseca kroz Zemljinu senku, prema saopštenju Astronomskog društva Mesec ce poceti da ulaz u Zemljinu senku u 20.24, 21:30 ce ceo uroniti, što je istovremeno i pocetak potpunog pomracenja.
SPEKTAKL: Super krvavi plavi Mesec
U 22:22 je sredina pomracenja, a tamno crvene boje Mesec ce biti u 23:13, kada ce poceti da izlazi iz senke i to ce biti kraj totaliteta.
Poslednji Mesecev kontakt sa Zemljinom senkom dogodice se u 00:19 (subota, 28. juli).
U objašnjenju se navodi da je Sunce, nama najbliža zvezda, obasjava sve svoje hladne pratioce, pa zato oni imaju senke i polusenke iza sebe.
Posmatrac Sunca iz polusenke vidi samo deo Sunca.
Sa njegovim približavanjem senci vidljivi deo Sunceve površine je sve manji, da bi ono iz senke postalo potpuno nevidljivo.
Zemljina senka je duga oko 1,5 milion kilometara. Kada Mesec u svom kretanju oko Zemlje ude u njenu polusenku, odnosno senku govori se o pomracenjima Meseca polusenkom ili senkom, koja mogu biti delimicna ili potpuna (totalna).
Uobicajeno je da se jedno vreme pre prvog kontakta Meseca sa Zemljinom senkom kao i posle poslednjeg na Mesecevoj površini u blizini dodira vidi rumenilo izazvano Zemljinom polusenkom.
Kako je 27. jula Mesec blizu horizonta pri prvom kontaktu sa senkom ova igra "rumenila" je pre prvog kontakta iskljucena.
Tramp bi da pošalje Amere na Mesec i na Mars
I uopšte sve vreme pomracenja Mesec ce biti blizu horizonta, najviše dva pedlja sasvim ispružene ruke.
Iako jeu senci Mesecev disk je vidljiv iobicno ima tamno crvenu boju.
Razlog je u tome što se od bele Sunceve svetlosti kroz Zemljinu atmosferu posle savijanja u njoj do Meseceve površine probija samo dugotalasna crvena svetlost.
U slucaju povoljnih meteoroloških uslova (vedro nebo) gradani ce ovu pojavu moci da posmatraju golim okom, dvogledom, a u Beogradu uz strucne komentare i sa Narodne opservatorije na Kalemegdanu.
