Pomračenje Meseca 27. jula videće se iz Srbije
Mondo/ Stefan Stojanović 

Građani će, uz stručne komentare moći da posmatraju pomračenje Meseca i iz Narodne opservatorije na Kalemegdanu, saopšteno je danas iz Astronomskog društva "Ruđer Bošković".

Sve faze pomračenja Meseca će biti vidljive iz oblasti Indijskog okeana, Indije, Istočne Afrike, Arabijskog poluostrava i područja Kaspijskog mora.

Iz Srbije će pojava moći da se prati od izlaska Meseca u 20:01 (u Beogradu) pa do njegovog izlaska iz polusenke 28. jula u 01:29.

Kako je očima vidljiv samo prolazak Meseca kroz Zemljinu senku, prema saopštenju Astronomskog društva Mesec će početi da ulaz u Zemljinu senku u 20.24, 21:30 će ceo uroniti, što je istovremeno i početak potpunog pomračenja.

SPEKTAKL: Super krvavi plavi Mesec

U 22:22 je sredina pomračenja, a tamno crvene boje Mesec će biti u 23:13, kada će početi da izlazi iz senke i to će biti kraj totaliteta.

Poslednji Mesečev kontakt sa Zemljinom senkom dogodiće se u 00:19 (subota, 28. juli).

U objašnjenju se navodi da je Sunce, nama najbliža zvezda, obasjava sve svoje hladne pratioce, pa zato oni imaju senke i polusenke iza sebe.

Posmatrač Sunca iz polusenke vidi samo deo Sunca.

Sa njegovim približavanjem senci vidljivi deo Sunčeve površine je sve manji, da bi ono iz senke postalo potpuno nevidljivo.

Zemljina senka je duga oko 1,5 milion kilometara. Kada Mesec u svom kretanju oko Zemlje uđe u njenu polusenku, odnosno senku govori se o pomračenjima Meseca polusenkom ili senkom, koja mogu biti delimična ili potpuna (totalna).

Uobičajeno je da se jedno vreme pre prvog kontakta Meseca sa Zemljinom senkom kao i posle poslednjeg na Mesečevoj površini u blizini dodira vidi rumenilo izazvano Zemljinom polusenkom.

Kako je 27. jula Mesec blizu horizonta pri prvom kontaktu sa senkom ova igra "rumenila" je pre prvog kontakta isključena.

Tramp bi da pošalje Amere na Mesec i na Mars

I uopšte sve vreme pomračenja Mesec će biti blizu horizonta, najviše dva pedlja sasvim ispružene ruke.

Iako jeu senci Mesečev disk je vidljiv iobično ima tamno crvenu boju.

Razlog je u tome što se od bele Sunčeve svetlosti kroz Zemljinu atmosferu posle savijanja u njoj do Mesečeve površine probija samo dugotalasna crvena svetlost.

U slučaju povoljnih meteoroloških uslova (vedro nebo) građani će ovu pojavu moći da posmatraju golim okom, dvogledom, a u Beogradu uz stručne komentare i sa Narodne opservatorije na Kalemegdanu.