1. Srećni ljudi prihvataju neuspeh i poraz. Neuspeh posmatraju kao način da uvide šta "radi" i šta mogu da promene kako bi bili srećniji i uspešniji.

2. Ljudi koji stalno proveravaju elektronsku poštu su manje srećni od onih koij to rade tri puta dnevno.

3. Ankete pokazuju da su stariji ljudi srećniji od mladih - 50 odsto Amerikanaca starijih od 65 godina kažu da su "veoma srećni" u poređenju sa 31 odsto osoba starih od 18 do 24 godine.

4. Određene namirnice mogu "na brzaka" da vas učine srećnijim! Mleko, piletina i orasi sadrže triptofan, koji podstiče proizvodnju serotonina, hemikalije koja čini da se osećamo smireno i srećno.

5. Naučnici su utvrdili da se konzumiranjem čokolade u mozgu oslobađa endorfin, hemikalija zbog koje se dobro osećamo. Naravno, umerenost je ključ svega - mala količina, kockica-dve, dovoljne su da poboljšaju raspoloženje.

6. Istraživanja su pokazala da kafa čini da se osećamo bolje tako što stimuliše mozak da reaguje na pozitivne reči. Naučnici veruju da kofein stimuliše deo mozga odgovornog za pozitivno razmišljanje.

7.Sreća je zarazna. Osoba koja ima srećnog bliskog prijatelja i sama će se osećati bolje bar za 15 odsto. Čak i ukoliko negde u prolazu naletite na poznanicu koja blista od sreće, i vi ćete se osećati bolje - za šest odsto.

8. Izražavanje zahvalnosti dokazano smanjuje stres i čini da na stvari gledamo optimističnije.

9. Nauka je dokazala da samo 20 minuta aerobnih vežbi pomaže u borbi protiv depresije i čini da se osećate bolje i srećnije posle treninga. Tokom vežbanja se oslobađaju hormoni sreće, serotonin, dopamin i norepinefrin.

10. Nivo sreće zavisi 50 odsto od genetike, 10 odsto od okolnosti i 40 odsto od vaših izbora. Drugim rečima, sreća je, velikim delom, pod našom kontrolom.

11. Ljudi koji vreme smatraju važnijim od novca su srećniji, pokazala su istraživanja.

12. Maženje psa ili mačke čini da se odmah osetimo malo srećnijim jer se u mozgu oslobađa oksitocin. Taj hormon takođe snižava krvni pritisak i nivo stresa.

13. Ljudi koji su u braku su srećniji od onih koji su sami, a to posebno važi za slučajeve gde partneri jedno drugo smatraju najboljim prijateljima.

14. Kvantitet i kvalitet sna direktno utiču na to koliko se srećnim osećate. Nedostatak sna povećava stres i rizik od depresije.

15. Istraživači tvrde da je uživanje u seksualnom odnosu jednom nedeljno optimalno za povećanje sreće. Parovi koji „ono“ rade češće od toga nisu ništa srećiji, ali su, naprotiv, oni koji to rade ređe od jednom nedeljno manje srećni.

16. Poznato je da su vremenski uslovi povezani sa raspoloženjem. Naučnici su otkrili da je idealna temperatura, tj, temperatura na kojoj smo najsrećniji 14 stepeni Celzijusovih.

17. Glavna karakteristika koja razlikuje deset odsto najsrećnijih ljudi na planeti od ostalih je ovo: jačina društvenih veza. Društvena podrška je veoma važna za srećnu.

18. Studija sprovedena 2013. godine je pokazala da su muškarci srećniji ako su njihove supruge lepše od njih.

19. Ljudi su srećniji kada novac "ulažu" u iskustva i uspomene, kao na primer karte za koncert ili putovanje, nego kada ga troše na objekte.

20. Praktikovanje joge smanjuje negativna osećanja poput besa i straha, umora, istovremeno povećavajući osećaj sreće.

21. Osobe koje pokazuju saosećanje prema drugima - i prema sebi - srećniji su od ostalih.

22. Naučnici veruju da je smeh druge osobe okidač za "ogledalo" neurone u mozgu, zbog kojih verujemo da se zapravo smejemo sebi, a ne nekom drugom.

23. Čak i ako "lažirate" osmeh, bićete srećnji nego kada se uopšte ne smejete.

24. Deca naučena da na sve(t) gledaju optimistično izloženi su duplo manjem riziku da kasnije postaju depresivni.

25. Ljudi koji manje gledaju televiziju su srećniji. Isto je dokazano i za decu - ona koja kraće gledaju TV su srećnija od dece koja duže gledaju televiziju.