Otvoren muzej, šta sad? (FOTO, VIDEO)

Autor:

Danas je održan Okrugli sto na temu: Muzej se otvorio. Šta sad? realizovan na inicijativu Saveta za kreativne industrije i kabineta predsednice Vlade RS, u saradnji sa Narodnim muzejem u Beogradu.

Otvoren muzej, šta sad? (FOTO, VIDEO) Foto: MONDO/Predrag Vujić

Otvaranja državnih muzeja nakon adaptacije uvek su veliki događaji za nacionalnu kulturu. Istovremeno, otvaranjem svojih vrata i sadržaja za javnost, muzeji se potvrđuju kao mesta edukacije, ali i turističke ponude što unapređuje njihovu društvenu ulogu.

U proteklih godinu dana u Srbiji su, nakon rekonstrukcije zgrada i realizacije novih muzejskih postavki, otvorena tri muzeja: Galerija Matice srpske (1. jun 2017.), Muzej savremene umetnosti u Beogradu (20. oktobar 2017.) i Narodni muzej u Beogradu (28. jun 2018. godine). Njihova otvaranja imaju višestruki značaj i uticaj, kako na unapređenje muzejske struke i proširenje turističke ponude, tako i na svakodnevni život pa samim tim i kvalitet života građana Republike Srbije.

Da li je otvaranje muzeja nakon adaptacije kraj posla ili početak nove faze u životu muzeja? Kako se različite muzejske ustanove odnose prema tom pitanju i kako ponovno otvaranje utiče na redifiniciju njihove stalne postavke i programske delatnosti, neka su od pitanja o kojima se razgovaralo.

Specijalni gost okruglog stola bio je gospodin Kristijan Šiklgruber, direktor Velt muzeja u Beču – Muzeja sveta (Welt Museum in Vienna), koji je otvoren krajem 2017. godine, a koji svojim muzeološkim pristupom predstavlja izuzetan iskorak u prezentaciji muzejskog nasleđa.

Šiklgruber je izjavio da je srećan što je u Beogradu i što su u njemu nedavno ponovo otvoreni najveći muzeji, ali je i dodao da otvaranje muzeja ne znači mnogo ako se u njegov rad ne uvedu dodatne aktivnosti, pre svega edukativni programi za posetioce.

On je naveo primer njegovog Muzeja sveta - Etnografskog muzeja koji izlaže umetnost čitavog starog sveta, a u kome se trude da muzej predstave kao mesto performansa, koji je otvoren za savremenu umetnost koja je u dijalogu sa prošlošću.

"Naša prednost je što trenutno u Austriji ne postoji ni jedan muzej koji izlaže vanevropsku savremenu umetnost, a mi smo odabrali da se upravo time bavimo, čime smo se izdvojili u odnosu na ostale muzeje".

Pored njega svoja iskustva su podelili i: Bojana Borić Brešković, direktorka Narodnog muzeja u Beogradu, Slobodan Nakarada, direktor Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice srpske u Novom Sadu. Okrugli sto je moderirao dr Nikola Krstović, docent na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu na predmetu Muzeologija.

Direktorka nedavno otvorenog Narodnog muzeja u Beogradu, gospođa Borić Brešković izjavila je da prema iskustvima nedavno ponovo otvorenog Narodnog muzeja u Beogradu, posetioci su potvrdili da brojna muzejska publika postoji i da nije reč o manjinskoj društvenoj grupaciji zaljubljenika, već se prepoznaje u različitim starosnim i obrazovnim grupama koje imaju jasno profilisane kulturne potrebe. Ove činjenice raduju, ujedno obavezuju i upućuju na razvijanje i intenziviranje dijaloga koji će pouzdano voditi ka unapređenju muzeja.

"Galarija Matice srpske je ustanova koja je paralelno sa adaptacijom zgrade radila na transformaciji programskih aktivnosti tako da smo od otvaranja postavili nove standarde delovanja. Tu pre svega mislimo na inovativne muzeološke pristupe i brojne edukativne aktivnosti sa decu i mlade. Za takav model rada neophodna je saradnja sa različitim partnerima- muzejskim ustanovama i predstavnicima
kreativnih industrija jer ni jedan muzej ne može sam da uspostavi poverenje publike i postigne relevantnost u društvu a to nam je trenutno najveći izazov i cilj kome težimo", istakla je Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice srpske u Novom Sadu.

Direktor Muzeja Savremene umetnosti u Beogradu, Slobodan Nakarada je izjavio da muzeji treba da budu odraz jednog društva i njegovih građana i da svi iznova moramo da krenemo u osvajanje publike, sa naročitim akcentom na obrazovanje i kulturno opismenjavanje mladih, kao kontrapunkt kulturnoj letargiji koja je dugo vladala u našem društvu.

Prof dr Nikola Krstović otvorio je pitanje kulturne relevantnosti muzeja i naglasio važnost preuzimanja aktivne uloge u društvu kao aktivatora kulturnog progresa. On je govorio i o novim ulogama i kanalima komunikacije sa savremenom javnošću koje muzeji treba da usvoje, a koje ih stavljaju u poziciju da se nalaze između kompanija i javnog servisa građana i da kao takvi treba da primenjuju pravila koja važe u obe institucije. On je kao uspešan primer naveo Luvr koji otvarajući franšize širom sveta, promoviše ovu instituciju i van granica zemlje u kojoj se nalazi.

Jedan od zaključaka okruglog stola bila je i neophodnost povezivanja muzejskih institucija sa drugim relevantnim organizacijama i profesionalcima kako bi ispunili svoju aktivnu ulogu u društvu.

Vlade pomažu da u potpunosti razume potrebe tog sektora i donosi informisane odluke za njegov dalji razvoj. Cilj je da se omogući još brži razvoj sektora, podstiče međusektorski dijalog i saradnja kao i njihovo bolje povezivanje sa drugim granama privrede, te promoviše inovativnost i kreativnost kao ključnih elemenata "meke moći" u izgradnji novog imidža Srbije.

Prema izveštaju Svetske banke, kreativne industrije u Srbiji zapošljavaju više od 100.000 ljudi, većinom starosti od 25-44 godine, a veliki broj čine žene. Ukupni prihodi kreativnih industrija čine 13,5% BDP-a, a prihodi tog sektora dostigli su 4,7 milijardi evra u 2016. godini, uz prosečni godišnji rast od 6,4% u poslednje tri godine.

Tagovi:

Povezano

Sve vesti