Prvi put Yandexom u kafananje

Autor:

Kako se veče od potencijalne katastrofe pretvorilo u jedno veoma zabavno iskustvo - a sve zahvaljujući ovoj aplikaciji.

Prvi put Yandexom u kafananje Foto: MONDO/Marko Tanasković

Kada prolazite kroz ljubavne probleme, teško je da ubedite sebe da je za vas zapravo najzdravije da izađete negde sa prijateljima i opustite se. Mnogo je lakše prepustiti se očaju, ležati u krevetu i razmišljati o svim tim divnim - a sada tako davnim danima kada ste oboje "isti disali zrak", što bi rekao Massimo Savić.

Međutim, sama činjenica da čovek od 27 godina sluša Massima Savića dovoljno govori o ozbiljnosti situacije, pa je onaj racionalniji deo mog mozga nekako uspeo da savlada onaj iracionalniji i pošlo mi je za rukom da ubedim sebe da će mi prijati da se vidim sa prijateljima i da odemo i proslavimo ta dva rođendana. Dva rođendana koja su objedinjena u jedno veliko kafansko veče.

Dva sata kasnije, okupili smo se kod drugarice u stanu. Pričali smo, jeli tortu, pili… Standardna rođendanska priča. Rezervacije za kafanu su nam važile samo do 22.00, pa smo već oko 21.30 počeli da se vrpoljimo i planiramo polazak.

Bilo nas je devetoro. Devojke su bile "namontirane" za izlazak, a iz ranijeg negativnog iskustva smo vrlo dobro znali da guranje u gradskom prevozu i štikle ne idu zajedno. Ako ne želimo da dobijemo udarac štiklom u čelo. Osim toga, počela je i kiša. Dakle, šta nam ostaje kao jedina opcija? Taksi, naravno.

Pozovemo prvi broj telefona. Dobro veče, trebaju nam tri vozila. Molimo vas, sačekajte. Može li za 20 minuta? Kakvih 20 minuta, ističe nam rezervacija! Moramo da se teleportujemo tamo kako znamo i umemo. Hvala lepo, ipak nam ne odgovara.

Tenzija u društvu raste. Kako se u napetim situacijama uvek i dešava, najbrže razmišljaju oni sa najviše liderskih osobina, tako da taj drug-lider preko nekog drugog broja telefona naručuje jedno vozilo za sebe (nosioca rezervacije) i još dvojicu drugara, kako nam bar ta rezervacija ne bi propala.

Njih trojica odlaze. Ostaje nas šestoro, koji se vrlo brzo grupišemo u dve trojke. Prva trojka odlazi vozilom nekog drugog taksi udruženja, a ja ostajem u trećoj trojci u kojoj se našao drug koji je 15 minuta ranije konstatovao: "A što ne bismo probali onaj Yandex?".

Uglavnom, instalira on Yandex aplikaciju, pomoću mape i GPS-a naruči vozilo na adresu na kojoj smo se nalazili, unese i adresu odredišta i nakon nekoliko sekundi mu stiže povratna informacija da vozilo stiže za 5 minuta.

I sve to bez čekanja veze, bez priče sa nervoznim (ali ljubaznim) operaterkama… Jednostavno rečeno, bez svih onih propratnih nuspojava zbog kojih mi se želudac prevrne kada pomislim da treba da naručim taksi.

Očigledno nam je trebalo malo više od tih 5 minuta da izađemo iz stana, pošto nas je vozilo već čekalo ispred. Kad malo bolje razmislim, kao kroz maglu se sećam da je taj drug koji je naručio taksi sve vreme zadivljeno gledao u ekran telefona i komentarisao kako je baš zabavno što može na mapi da prati gde se tačno nalazi vozilo koje dolazi.

I kao, ne samo što vidiš gde je vozilo, nego čak (umesto nekog standardnog GPS kružića ili strelice) kroz gradske ulice pratiš nacrtani autić. Osim tog zabavnog detalja, u svakom trenutku možeš da otkažeš vožnju, kontaktiraš vozača putem poruke ili ga pozoveš, a na jednom mestu imaš i sve podatke o vozilu, imenu vozača koji dolazi po tebe i još gomilu korisnih informacija koje ja nisam mogao da upamtim jer sam - pod A, bio pripit i pod B, nisam ja gledao u telefon nego taj drug.

Ušli smo u kola u kojima nas je dočekao veoma ljubazan vozač i neki sterilni radio koji pušta domaće i ex-Yu pop-rok hitiće. Počela je neobavezna taksi priča za ubijanje neprijatnosti, kao i uvek. Kiša je padala, taksimetar je otkucavao, a moj drug je i dalje gledao u telefon. Šta sad gleda? Aha, izgleda da i kroz aplikaciju možeš da pratiš koliko vožnja košta i koliko će koštati.

Skroz dobra fora.

E sad, nešto je ipak moralo da se desi. Znao sam da ne može baš sve da protekne u najboljem redu. Sterilni radio je pustio "Tamaru" Borisa Novkovića, ja sam naglas rekao: "Ma, da li je, bre moguće?! Od svih pesama i svih imena, baš ta pesma sad!".

Srećom, vozač je brzo shvatio o čemu se radi i pitao: "Da menjamo, a? Hoćemo neku kulturicu ili seljanu?". Naravno da smo tražili seljanu. Uz zvuke neke usiljeno vesele melodije na harmonici smo stigli do kafane.

Na taksimetru (i na ekranu telefona) je pisalo 530 dinara, što mi je delovalo prilično nerealno pošto smo se baš dugo vozili, ali eto, čuli smo da je Yandex jeftiniji od drugih. Međutim, ne, tu nam vozač kaže: "Jao, pa vi niste aktivirali popust!".

Kakav sad popust?

Objasni nama čovek da postoje nekakvi kodovi za popuste koje treba uneti prilikom instalacije. Ako sam dobro razumeo, problem je što je taj drug već instalirao aplikaciju, pa sad ne može ponovo da unese kod jer je njegov broj telefona već registrovan. Ali, eto, kaže vozač, nas dvoje možemo da unesemo kod za popust kada budemo instalirali aplikaciju na svom telefonu.

Ponoviću, nisam bio baš u svom najfokusiranijem izdanju (zbog ljubavne situacije i blage pripitosti), tako da nisam tačno razumeo šta i kako, ali sam pokupio neke detalje.


Platili smo vožnju, ljubazno se pozdravili sa vozačem i ušli u kafanu. Čim sam seo, izvadio sam telefon i na Play Store-u potražio Yandex aplikaciju. Krajičkom oka sam primetio zabrinute poglede ljudi oko sebe. Pitao sam najbližeg druga u čemu je problem, a on mi je odgovorio: "Pa, ne deluješ mi toliko pijano da joj već u deset pišeš pijane poruke, nije mi jasno šta radiš…".

Glasno sam se nasmejao. Ma kakve, bre, pijane poruke? Evo, pogledaj, nisu pijane poruke nego unosim kod za popust za Yandex.

A onda su muzičari počeli da sviraju. I svaka pesma je bila trista puta štetnija (filozofska dilema: ili zapravo korisnija?) po moje emotivno stanje od one bezopasne pesmice Borisa Novkovića iz taksija.

Nekoliko sati, nekoliko desetina "naših" pesama i nekoliko litara vina kasnije - otišao sam kući.

Yandex taksijem, naravno. Uz popust, naravno. Mada se baš i ne sećam vožnje, znam da sam bio prijatno iznenađen cenom i da sam dao 5 zvezdica vozaču. A onda sam ušao u stan, presvukao se i legao da spavam.

Ma da, biće to sve okej, samo da prođe neko vreme.

Povezano

Sve vesti