Da li bi Crna Gora mogla da izazove Treći svetski rat? Hipotetički, na ovom svetu sve je moguće.

Uostalom, Crna Gora je, da se malo našalimo, bila u ratu sa Japanom više od 100 godina. Crnogorci su početkom 20. veka objavili rat Japanu kako bi pokazala bliskost sa "majčicom Rusijom", kojoj je Japan, prethodno, objavio rat Rusiji.

Stvarno učešće Crne Gore u tom ratu se svelo na nekolicinu Crnogoraca koji su bili sastavni deo ruske vojske. Pobedom Japanaca rat je završen, a mirovni sporazum između Rusije i Japana, bio je potpisan 5. septembra 1905. godine u engleskom Portsmutu.

Međutim, mir između Japana i Crne Gore nije potpisan pa su te dve zemlje zvanično ostale u ratu. Na to pitanje se zaboravilo kada je Crna Gora ušla u sastav Kraljevine SHS i ponovo je postalo aktuelno tek kad je Crna Gora stekla nezavisnost 2006. godine.

Naravno, oko ovog pitanja i "rata koji je trajao 102 godine" vremenom su se zbijale šale, ali i pored toga što nije formalno potpisan mir, svetske okolnosti su se, naravno, promenile, a japanske diplomate su dolaskom u Crnu Goru pokazale da i da priznaju Crnu Goru kao nezavisnu državu i da su odnosi normalni.

Da li ste, recimo, znali da u Crnoj Gori, podno planine Komovi, postoji selo koje se zove Japan, a na ulazu u selo je tabla napisana latinicom i japanskim pismom? Na vrhu ovog sela vijori se japanska zastava. A ime je dobilo jer Sunce prvo obasja upravo to selo, na jugoistočnim padinama planine Komovi.

Selo je postalo poznato kada su stanovnici tog sela u martu 2011. godine ponudili pomoć Japanu, nakon razornog zemljotresa i cunamija koji su zadesili tu zemlju. Tada je, u ime sela, Vlada Crne Gore Japanu uputila 10.000 evra, simbolizujući na taj način vezu između dva Japana - azijskog i evropskog.

U međuvremenu, Crna Gora je početkom juna prošle godine formalno postala članica NATO pakta. I to 29. članica Severnoatlantske alijanse.

Američki Senat je glasao 97:2 za pristupanje Crne Gore NATO paktu, što će reći da je podrška SAD bila nedvosmislena. I američki predsednik Donald Tramp je Crnogorcima čestitao na ulasku u ovaj savez i što podržavaju "vrednosti NATO-a".

Taj isti Tramp je u sredu, u intervjuu američkoj TV mreži "Foks" (Fox) dao nezgrapnu, nesmotrenu, pa i komičnu izjavu koju su preneli svi mediji u svetu, a reč je o Crnoj Gori i Crnogorcima.

Pitanje je glasilo ovako:

"Da li bi SAD trebalo da odgovore na poziv da brane Crnu Goru, koja je primljena u NATO prošle godine, ako bi ta zemlja bila napadnuta?". Tačnije, ovako je novinar TV Foks upitao Trampa:

"Pričamo o Crnoj Gori... zašto bi moj sin išao da brani Crnu Goru, ako bi bila napadnuta?".

Odgovor Trampa:

"Razumem šta me pitate, i ja se pitam to isto. Crna Gora je mala zemlja sa velikim ljudima. Crnogorci su snažni ljudi, agresivni. Mogli bi da postanu agresivni i ako ispolje tu agresiju,eto nama Trećeg svetskog rata".

Ova Trampova izjava, u najmanju ruku čudna, izazvala je podsmehe širom sveta.

Najpre, tako se ne govori o članici Saveza koji je osnovala upravo Amerika i smatra se najvećom silom u trenutnom svetskom poretku, a potom mogućnosti da Crna Gora zaista izazove Treći svetski rat su u rangu naučne-fantastike!

Trampova izjava dobila je prostor u mnogim medijima, uključujući Si-En-En (CNN), koji se u tekstu "Tramp je mnogo pogrešio u vezi sa Crnom Gorom", (u ironičnom tonu) dotakao i odnosa Rusije i Crne Gore i mogućnosti da ove dve zemlje, istorijski bliske, zarate.

"Ako Vladimir Putin smatra da postoji i najmanje šansa da Amerika i dve evropske nuklearne sile - Francuska i Velika Britanija - uđu u rat kako bi branile Crnu Goru, onda Putin neće napasti tu malu evropsku zemlju. A ako ne napadne Crnu Goru, onda neće ni biti Trećeg svetskog rata".

Nastavlja:

"Trampova izjava implicira da bi, da Crna Gora nije u NATO, mogla da ostavi SAD izvan rata Crne Gore i Rusije. Ovo pokazuje njegovo neznanje i što se tiče istorije i geografije. Nema teoretske šanse da Rusija napravi invaziju na Crnu Goru, a da ne pređe preko teritorije bar tri članice NATO pakta. Dodatno, ideja da veći rat na tlu Evrope ne bi automatski uključio SAD u njega, pokazuje Trampovo neznanje. Ukrajina se graniči sa Rusijom i taj konflikt ostaje limitiran, ograničen. Učešće više evropskih zemalja tepko da bi ostavilo neku zemlju neugroženom. Amerika se nada da bi mogla da ostane po strani, ali kako bi konflikt bio veći, ta pozicija bi bila nerealna i SAD bi se uključile u rat".

CNN zamera Trampu na još jednoj dimentiji neznanja. Pre svega, tiče se odbrambene prirode NATO pakta.

"Ideja da bi Crna Gora mogla da napadne Rusiju je sama po sebi komična. Ruska armija je veća nego cela populacija Crne Gore, a Rusija ima na hiljade komada nuklearnog naoružanja. Crna Gora ima ukupno 1.950 vojnika i 13 helikoptera. Čak i kada bi predsednik Crne Gore MIlo Đukanović izdao naredbu pilotima da podignu helikoptere i pređu na stotine kilometara da bi napali Rusiju, NATO ne bi bio u obavezi da pomogne Crnoj Gori", piše CNN, primećujući i da je Tramp zaboravio na pojedine postulate NATO kao što je ova:

"'Napad na jednu našu članicu je napad na sve nas' ne znači i da 'ako jedna članica napadne neku zemlju bez nekog posebnog razloga, da će sve članice ići u napad'".

Drugi mediji zameraju Trampu na tome da je potcenio NATO i da zapravo potkopava sve one vrednosti zbog kojih je ta Alijansa i nastala.

Naravno, Tramp se u intervjuu TV Foks najviše požalio na to da SAD snose najveće troškove NATO-a (SAD daju 22% od celokupnog budžeta).

"Znate, to nije fer, ovi ostali ne plaćaju. Dakle, ne samo da mi plaćamo najviše, nego oni ne daju pare, a očekuju da ih mi branimo. Dodajte ovo na ono vaše pitanje o Crnoj Gori", požalio se Tramp u intervjuu ovoj američkoj TV mreži.

Tokom nedavnog samita NATO zemalja, Trumo je oštro kritkovao ostale članice zahtevajući da podignu stopu rashoda Bruto društvenog proizvoda (BDP) na račun naoružanja za 2%. "I to odmah", povikao je Tramp.

Takođe, žestoko je kriktikovao Nemačku da je "totalno pod kontrolom Rusija", jer umnogome zavisi od gasa i naftnih goriva iz Rusije.