Dušana Mandića sam upoznao kada je stigao u Partizan, a bilo je to pre osam godina. Već naredne godine igrao je na Fajnal-foru Evrolige (Lige šampiona) u Rimu. Bila je to sjajna generacija Partizana, koju je sa klupe predvodio Igor Milanović.

Da crno-beli mogu da urade nešto veliko u Rimu, pokazali su u grupnoj fazi, pogotovo pobedom nad Jugom u Dubrovniku (13:10). Dugo Partizan nije slavio na Gružu do tada, pa je u glavni grad Italije, na završni turnir Evrolige, otišao sa podgrejanim i utemeljenim nadama da bi mogao do titule prvaka Evrope, prve u klupskoj istoriji posle 35 godina (ukupno ih ima 7).

Pred utakmicu sa zagrebačkom Mladošću, za koju je tada igrao Vanja Udovičić, prišao sam Mandiću i tražio mu izjavu. "Manda, da čujemo i tebe pred start Fajnal-fora".

Taj pogled uplašenog tinejdžera, tada 16-godišnjaka, nikada neću zaboraviti. "Jaooo, zašto mene, pa najmlađi sam ovdje".

"Pa, baš zato", odgovorio sam mu sa osmehom.

Partizan je najpre pobedio Mladost, a potom u finalu strašni Pro Reko, sa Filipom Filipovićem u ekipi. Titula prvaka Evrope ponovo je bila na Banjici.

Osim tog uspeha, proživeo (i preživljavao, bukvalno!) sam sa njim uživo još jedan - osvajanje bronzane medalje na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. godine u meču protiv Crne Gore. Bila su velika očekivanja od "delfina" na tim Igrama, nada da će konačno i to zlato biti upisano u prebogatoj istoriji našeg vaterpola.

Ali, u polufinalu su Italijani bili bolji. Meč sa Crnom Gorom za treće mesto, a vaterpolisti sjađeni zbog toga što neće biti u prilici da igraju za zlato. Pribojavao sam se te utakmice, pogotovo što su Crnogorci uvek odlični. Plus srpski vaterpolisti dobrano uzdrmani.

Crna Gora je vodila 11:8 na nešto više od 6 minuta pre kraja utakmice. Izgledalo je da je gotovo, ali je Srbija krenula u retko viđen preokret (Filipović za 11:9, Boba Nikić za 11:10 iz "otpatka"), 11:11 ponovo Filipović, 12:11 Vanja Udovičić, Crna Gora je imala igrača više 38 sekundi pre kraja, ali je udarac Aleksandra Radovića, pa fenomenalni Slobodan Soro zaustavlja nove pretnje...).

Kakva je to radost bila na tribinama! Kao da je osvojeno zlato, a posle onakvog spektakularnog preokreta, ja to i jesam doživeo kao zlato.

Grlili su se svi igrači, debitanti Mandić i Šaponjić, ja na tribinama sa majkom Filipa Filipovića.

TO JE IZGLEDALO OVAKO


Bilo mi je neizmerno drago kada je Dušan Mandić pristao da bude "kolumnista" MONDA za vreme Evropskog prvenstva u Barseloni.

Mandić je fenomenalan vaterpolista i što je važnije - zaista dobar čovek.

Evo šta je o njemu u svojoj knjizi "Preokret" napisao golman reprezentacije Branislav Mitrović, posle osvojene Svetske lige u Bergamu 2015. godine i izborenog plasmana na Olimpijske igre:

Dušan Mandić vaterpolista Srbije dnevnik iz Barselone
Mondo/iz knjige "Preokret" 



Mandu ste već upoznali kroz njegove tekstove i odgovore na vaša pitanja. Nismo želeli da ga uznemiravamo danas, između uspešno završenog posla u četvrtfinalu protiv Mađarske i onoga što ga i celu ekipa čeka u četvrtak uveče - bitke za finale protiv Hrvatske. Vaterpolisti imaju svoj program rada i odmora i mi to poštujemo.

Ali, šteta bi bila da vam ne prenesem deo prepiske nas dvojice tokom ovih dana. Kad se dogovaramo za novi tekst, Manda je uvek raspoložen za međusobne šale, iz čega proistekne i neka ideja.

I tako, dok smo se dopisivali oko sadržaja drugog teksta, Manda i ja smo došli do odnosa urednik - novinar. Naravno, sve kroz šalu.

Dok je odgovarao na pitanja, meni su na pamet padala nova, pa sam ga prekidao u mislima (odgovorima). Uzgred, tražio sam mu da kad se završi Evropsko prvenstvo, meni pokloni onu teget kapicu (koja izgleda brutalno dobro). OK, to su privilegije kad ste urednik :)

Ali, Manda nije hteo tek-tako da mi je pokloni.

"Znaš, mnogo me nervira što se na mnogim portalima vaterpolo nalazi u sekciji 'ostali sportovi'. Ne nipodaštavam druge sportove, naprotiv, ali ipak zaslužujemo da budemo izdvojeni", napisao je Mandić.

Odgovorio sam mu da je vaterpolo na portalu MONDO odavno dobio zasebnu sekciju.

Manda je to video, pa je zadovoljno odgovorio: "OK, imaš kapicu".

Od urednika je dobio kratko i "oštro": "Nastavi da pišeš, nemoj da mi se šlihtaš".

Da bismo vrlo brzo došli do njegovog pitanja: "Uredniče, kad će plata?".

Imao sam spreman odgovor: "OK, momče, idi po radnu knjižicu!".

Mandić

Pred utakmicu sa Mađarskom poželeo sam im sreću, uz "savet". "Igraj, napadaj! I nemojte da me nervirate danas".

Mandin odgovor mi je razvukao osmeh: "E, da nam nije tebe ne bismo znali da treba da napadamo :))))".

Manda je upravo onakav kakvim ga zamišljate ili onakvim kakvim ste ga doživeli kroz ove tekstove na portalu MONDO. Dobar, neposredan, zanimljiv, zabavan.

I ovo je, zapravo, način da mu se MONDO zahvali na tome što piše za vas (i za nas) tokom Evropskog prvenstva.

Naravno, plata kasni :))