Stručnjaci objašnjavaju kojih sedam obrazaca ponašanja kod dece ne treba da ignroišete.

Najpre, evo kada treba da reagujete:

Kada vas detetovo ponašanje brine mesec dana ili duže.

Ne možete da kontrolišete situaciju.

Ponašanje vašeg deteta utiče na ljude u okolini.

Ponašanje vašeg deteta se iznenada promenilo bez nekog vidnog razloga. Na primer, odjednom je postalo rezervisano ili grubo prema svojim drugarima - vreme je da razgovarate.

Ima probleme u školi ili su mu ocene odjednom lošije, često izaziva svađe ili tuče sa vršnjacima, beži sa časova.

Ima problema sa snom, higijenom ili ishranom.

Evo i još nekih ponašanja koja ne biste smeli da ignorišete.

1. Ne ume da oprašta

Deca bi trebalo da umeju da izađu iz konfliktne situacije. Roditelji ih najčešće uče da uzvrate, ali u većini slučajeva, bolje je da otpuste negativne emocije. Ako vaše dete uvek pokušava da se osveti, to je loš znak.

Šta da radite

Postarajte se da vaše dete razume šta znači oproštaj. Budite mu uzor, pokažite mu svojim primerom da treba da oprosti drugima. Naučite dete da analizira svoja osećanja, ali i osećanja drugih, kako bi razumelo šta dovodi do konflikta. Objasnite mu kako da izađe iz neke neprijatne situacije.

2. Neodgovorno je

Često se dešava u porodicama gde ima više dece da jedno, najčešće najmlađe, prebacuje krivicu na braću ili sestre za nešto što je ono uradilo. Većina roditelja to u manjoj ili većoj meri ignoriše, ali zamislite odraslog čoveka koji svoju krivicu stalno prebacuje na kolege na poslu.

Šta da radite

Naučite dete da bude odgovorno tako što ćete postepeno povećavati granice. Razgovarajte o problemima i o uzrocima lošeg ponašanja.

3. Preterana tvrdgolavost

Nema ništa loše u tome da neko brani svoj stav, ako je spreman na kompromis. Roditelji bi trebalo da pomognu deci da razviju ovu veštinu u detinjstvu jer je to mnogo teže razviti u pubertetu ili kasnije.

Šta da radite

Razumite osećanja svog deteta i pokušajte da shvatite koji je razlog za njegovu tvrdoglavost. Naučite ga da razume svoja i tuđa osećanja i šta motiviše neko ponašanje. Objasnite im šta mogu da urade, a šta ne bi trebalo da urade. Nemojte da molite, da se svađate, krivite ga i tako dalje. Budite staloženi i vrlo jasni, ali pomalo i spremni na kompromis.

Ako, na primer, imate veoma malo dete koje tvrdoglavo želi da pojede čokoladicu, a vi mu ne dozvoljavate da to uradite pre ručka, umesto "Ne, to će ti zatvoriti apetit", recite: "Možeš da dobiješ čokoladicu kad ručaš".

4. Manipuliše drugima

Ponekad deca manipulišu roditeljima ili braćom i sestrama da bi dobila šta žele. Znate već, plaču u prodavnici da bi dobili šta su zacrtali i koriste slične metode. Ali, trebalo bi da znaju da se zdrav odnos sa porodicom, prijateljima, kasnije kolegama, ne gradi takvim ponašanjem.

Šta da radite

Trebalo bi da možete da razlikujete "blefiranje" od stvari i situacija koje zaista muče vaše dete. Deca obično pokušavaju da manipulišu drugima kada im roditelji ne pridaju dovoljno pažnje. Zbog toga je važno da provodite dosta vremena sa njima. Budite smireni, nemojte da im pretite – teško je, ali je efikasno.

5. Plaše se promena

Kada je reč o sasvim maloj deci, bolje je držati se uvek istih pravila i ponašanja. Ali, malo starija deca treba da se navikavaju na promene i da uče da ih prihvataju. Jer, svet je danas tako promenljiv da su ljudi koji ne umeju da se prilagode promena potpuno izgubljeni...

Ako dete ide u vrtić, ali plače jer mu bojice nisu poređane određenim redosledom u futroli, trebalo bi da obratite pažnju na takvo ponašanje.

Šta da radite

Uvek razgovarajte sa detetom o nekoj promeni i objasnite mu šta će se desiti. Kontrolišite svoje emocije jer deca lako čitaju govor tela i primetiće vašu anksioznost. Pokažite da imate razumevanje i zapamtite da i najmanji problemi i izazovi za decu mogu da budu velike prepreke.

6. Brzopleto je

Dečja spontanost je slatka, osim ukoliko, na primer, ne ubace vreo tiganj u plastičnu kantu ili urade nešto slično. Neka deca govore i delaju bez razmišljanja o posledicama, iako njihovo ponašanje može da bude neprijatno za njih same, ali i za ljude u okolini. U takvim slučajevima, roditelji treba da nauče decu da procene situaciju i da predvide moguće posledice svog ponašanja.

Šta da radite

Ostanite smireni. Analizirajte detetovo ponašanje sa njim i otkrijte zašto je nešto uradilo. Pustite ih da reše posledice svog ponašanja. Naučite dete samokontroli, postavite pravila kada urade nešto impulsivno i pohvalite ih kada poštuju ta pravila.

7. Ne ume samo da se zabavi

Ruski psiholog Katerina Murašova sprovela je eksperiment, kada je 68 adolescenata (od 12 do 18 godina) provelo osam sati u samoći, bez prijatelja ili uređaja. Samo troje tinejdžera uspelo je da izdrži ovaj zadatak, dok je drugima bilo užasno.

Bebe ne mogu da zabavljaju same sebe i to je u redu. Ali, starija deca bi trebalo da budu sebi dovoljna u tom smislu. Ako dete ne razvije ovu veštinu, ne može da se koncentriše na svoja osećanja jer ga sve ometa. Kada ta deca odrastu, počeće da paniče kada se desi nešto sasvim obično.

Šta da radite

Razgovarajte sa svojim detetom i provodite što više vremena sa njim. Dozvolite mu da provodi vreme pred ekranima, ali ograničeno. Naučite ga da shvati šta voli, a šta ne voli. Pomozite mu da razvije hobije koji nisu povezani sa telefonim ili računarima.

Ako ne možete sami da se nosite sa svim tim, potražite pomoć psihologa. To samo znači da vam je stalo do svoje porodice i da želite pomoć stručnjaka.