Male i mikro firme u Srbiji muku muče i s tržištem i s bankama. Banke im nude povoljne investicione kredite, a firmama više trebaju oni obrtni - da plate sirovine, radnike, komunalije...
Šta treba malim privrednicima da održe i uvećaju svoj biznis, a šta zaista mogu da im ponude banke, bila je tema konfencije koju je u Beogradu organizovao portal Privredno.rs. I tu se videlo da se banke i mali biznismeni "ne razumeju" baš najbolje.
Banke u Srbiji sada imaju, iz perspektive unazad dve, tri godine moglo bi se reći, fantastične ponude kredita i niskih kamatnih stopa.
"Kamatne stope su zadnjih dve,tri godine pale su gotovo na pola. Sada imamo investicione kredite sa 6% ili 7% odsto kamate u dinarima, i 3,5% ili 4% u evrima. Jeftiniji su i svi drugi krediti, to je bilo nezamislivo do relativno skoro. Tu su i duži rokovi otplate, grejs periodi, mnoge druge povoljnosti", nabraja Zoran Ristić, direktor Direkcije Unikredit (UniCredit) banke za poslovanje s malim i mikro preduzećima.
Takve povoljne uslove banke mogu danas da ponude jer imaju podršku fondova EU, ali i u zemlji. Strane finansijske institucije "dele" rizik sa ovdašnjim bankama, tako da su kamatne stope pale.
Ali, i pored dobrih uslova za kreditiranje investicionog ciklusa, obim pozajmica malog i najmanjeg biznisa stagnira. Razlog je, kažu preduzetnici, što im se jednostavno povoljno nude "pogrešni" krediti.
"Mene zovu iz banaka i čude se kad im kažem da neću kredit. Meni klasičan kredit ne treba, pogotovo ne investicioni. Ni s opremom koju imam ne mogu da postignem pun kapacitet, jer kvalitetnu robu nije lako izvesti, a stalno mi nedostaju pare za otkup sirovine, amblažu, struju, radnike, marketing...", kaže Nedeljko Mišić, vlasnik fabrike meda Sanum per Fructus, iz Kragujevca.
Ove godine u Srbiji rekordnih 9.000 tona meda
A i kada je kupovao tu opremu bilo je povuci potegni. Banke ovde i dalje beže od startapa jer mala i nova firma nema na šta da stavi hipoteku ili zalogu. Pa se onda hipotekom opterećuje imovina roditelja, rođaka...
Mišić je za kredit od 50.000 evra morao da založi imovinu vrednu 120.000 evra, a sada teško da može da dođe do povoljnog kredita za obrtna sredstva kada mu je potrebno da u kratkom roku isplati sirov med pčelarima.
"Koristim samo revolving, kad mi treba platim odatle, jer s klasičnim kreditom bi mi stajale pare a rata dolazila svakog meseca. A meni naplata prodatog ne ide uvek istim tempom", kaže Mišić.
