Već 23 godine ista priča! U Hrvatskoj slave pogrom nad nekadašnjim komšijama i sugrađanima srpske nacionalnosti, a Srbija pali sveće i oplakuje žrtve...
Pricali smo nedavno sa žrtvama ratova 90-tih, bratoubilackih i krvavih sukoba u okviru tada zajednicke zemlje. Ti obicni ljudi, raznih nacionalnosti, koji su u ratu ostali bez imanja, kuca, rodne i plodne zemlje, a cesto i sa nenadoknadivim gubicima - zauvek izgubljenim životima najmilijih, dane rata pamte kao najgori i najtužniji deo svojih života.
Išcupani iz "rodne grude", za jedan sat ili dan prebaceni u novi život, u tudim kucama i prihvatnim centrima morali su svi da iz korena promene sve, odustanu od snova i planova koje su od detinjstva kovali.
I svi oni kažu isto - da nisu krivi narodi, njihovi do tada prijatelji i komšije, vec politika i više sile koje su se još jednom uplele i krvlju obojile mapu Balkana.
Godina za godinom, prošlo ih je vec 23. "Oluja je zlocin" vapi i dalje Srbija. "Oluja je velicanstvena vojna akcija", slavi Hrvatska. Tacka, nema dalje...Ili ipak ima...
Hrvatska, na krilima velikog uspeha na fudbalskim terenima, ove godine najavljuje pompezno slavlje, uz fudbalske utakmice, ali i odlikovanja.
Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarovic 5. avgusta ce u Kninu odlikovati generale Antu Gotovinu i Mladena Markaca, koji se odlukom svetske, haške pravde, sada nalaze na slobodi.
"Dan pobjede" i "Dan hrvatskih branitelja", imace i posebnog gosta - Zlatka Dalica, selektora hrvatske fudbalske reprezentacije koja je na Mundijalu u Rusiji osvojila srebrnu medalju. Dalic ce odigrati revijalnu fudbalsku utakmicu zajedno sa veteranima Hrvatske vojske...
Sa druge strane granice - druga, tužna prica...
Srbija i Republika Srpska u Backoj Palanci obeležice danas godišnjicu operacije Oluja i progona Srba iz Hrvatske.
"Svake godine biramo drugo mesto. Uvek su to mesta koja su raširenih ruku uz veliko gostoprimstvo i tugu docekale srpski narod koji je proteran sa svojih ognjišta", rekao je nedavno predsednik Srbije Aleksandar Vucic, najavljujuci skup.
A razloga za tugu Srbija zaista ima. Prema podacima srpskog Komesarijata za izbeglice, u toj hrvatskoj vojno-policijskoj akciji proterano je 250.000 krajiških Srba, 1.856 je ubijeno, a 836 vode se kao nestali.
Akcija je pocela 4. avgusta 1995. ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica Hrvatskog veca odbrane na podrucja Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije, odnosno na samoproklamovanu Republiku Srpsku Krajinu.
Dan kasnije, 5. avgusta, hrvatska vojska je ušla u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu, dok su kolone izbeglica na traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima ulazile u Srbiju.
STRATEGIJU OSMISLILI AMERIKANCI
Akcija "Oluja" je najvece i jedno od najsurovijih etnickih cišcenja na podrucju bivše SFRJ u sukobima 1990-ih.
Istorija kaže - odluka o pocetku akcije "Oluja" doneta je na Brionima 31. jula 1995. godine, a na predlog tadašnjeg komandanta sektora "Jug" hrvatskog generala Ante Gotovine.
Vojne planove i strategiju u operaciji "Oluja" osmislila je americka firma MPRI, koja je i obucila hrvatsku vojsku, navodi se u tužbi koju su protiv naslednika te firme, kompanije Indžiliti, pokrenuli u SAD Srbi iz Hrvatske. MPRI su osnovali penzionisani americki generali, a predsednik centra Veritas Savo Štrbac rekao je da je ta firma produžena ruka americke vlade.
Na tom sastanku u vili na Brionima predsednik Hrvatske Franjo Tudman jasno je definisao cilj operacije, porucivši da treba naneti "takve udarce Srbima da prakticno nestanu sa ovih prostora".
U operaciji "Oluja" ucestvovalo je 138.500 pripadnika hrvatske vojske, MUP-a i Hrvatskog vijeca obrane. Tim snagama su se, prema hrvatskim izvorima, suprotstavile srpske snage od oko 31.000 vojnika.
Podrucje zahvaceno hrvatskom ofanzivom napustilo je gotovo celokupno srpsko stanovništvo. Kolone izbeglica na traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima su preko podrucja pod kontrolom bosanskih Srba u zapadnoj i severnoj Bosni krenule ka Srbiji.
Vlasti u Srbiji su izbeglicke kolone upucivale u centre u unutrašnjosti zemlje, ukljucujuci i Kosovo.
KO JE ODGOVARAO?
Haški tribunal podigao je 2001. optužnicu protiv Ante Gotovine za planiranje etnickog cišcenja i ratne zlocine, u sklopu zlocinackog poduhvata kojem je na celu bio Tudman. Gotovina je odbio da primi optužnicu i bio je u bekstvu do 2005. godine, kada je uhapšen na Kanarskim ostrvima. Haški tribunal je u prvostepenom procesu 2011. Gotovinu proglasio krivim kao ucesnika udruženog zlocinackog poduhvata, i za dela progona, deportacije, pljacke, razaranja, ubistva, necovecna dela i okrutno postupanje. On je nepravosnažno osuden na 24 godine zatvora zbog zlocina pocinjenih nad Srbima u vojno-policijskoj operaciji Oluja. Žalbeno vece ga je, medutim, 2012. godine oslobodilo krivice.
Komandant Glavnog štaba Hrvatske vojske Janko Bobetko izjavio je u avgustu 2001. da je on autor plana akcije "Oluja" i da je vojni vrh s Tudmanom tu operaciju pripremao dve godine. Optužnicu protiv Bobetka Haški tribunal otpecatio je 2002. godine, ali ga hrvatske vlasti nisu izrucile tom sudu i on je do smrti 29. aprila 2003. godine bio u zagrebackoj bolnici.
Za vreme Tudmanovog režima hrvatske vlasti su negirale optužbe o etnickom cišcenju i odbijale saradnju s Medunarodnim sudom za ratne zlocine u Hagu, tvrdeci da je rec o legitimnoj vojnoj operaciji protiv pobunjenika. Zvanicni stav Hrvatske bio je da nije bilo razloga da Srbi koji nisu bili umešani u ratna dejstva napuste to podrucje.
U meduvremenu su hrvatske vlasti prihvatile saradnju i Haškom sudu su dostavile na desetine obradenih slucajeva najtežih zlocina pocinjenih tokom i nakon vojno-policijskih akcija "Bljesak" i "Oluja".
Tužilaštvo haškog Tribunala odustalo je od podizanja optužnica protiv generala Petra Stipetica koji je komandovao vojnim akcijama u sklopu operacije "Oluja" i Mirka Norca koji su saslušani u statusu osumnjicenih.
Norac je u Hrvatskoj ranije osuden na 12 godina zatvora, što je kasnije smanjeno za godinu dana, zbog likvidacije najmanje 50 srpskih civila na podrucju Gospica i Karlobaga 1991. godine, a u maju 2009. godine osuden je na sedam godina zatvora za ratne zlocine nad civilima u vojnoj akciji Medacki džep 1993. godine.
Vrhovni sud Hrvatske potvrdio je oslobadajucu presudu za isti zlocin bivšem generalu Rahimu Ademiju.
Hrvatska vlada je pocetkom jula 2003. saopštila da je primila izveštaj državnog tužioca o krivicnim prijavama i postupcima protiv izvršilaca zlocina nakon vojne akcije "Oluja". Optužene su 3.792 osobe, a protiv vecine su donete presude.
Aprila 2011. Hrvatska radio-televizija (HRT) objavila je podatke Državnog tužilaštvnog Hrvatske (DORH) da su tokom i neposredno posle "Oluje" pocinjena 24 ratna zlocina u kojima je ubijeno 156 osoba, kao i da je za te zlocine procesuirano samo deset bivših pripadnika hrvatske vojske i policije.
Podsetite se MONDO reportaža o ljudima koji su u ratovima 90-tih ostali bez svega:
