Ako polarne kape nastave da se tope, šume da se uništavaju a emisije gasova staklene bašte da svake godine obaraju rekorde, Zemlja će preći tačku pucanja.

Naučnici su upozorili da bi do promena moglo doći u "samo nekoliko decenija".

Prema njihovim rečima, prelazak praga bi značio "temperature za četiri do pet stepeni više nego u predindustrijskom periodu i nivo mora za 10 do 60 metara viši nego danas".

"Zemlju-pećnicu najverovatnije je nemoguće kontrolisati i opasna je za mnoge", navodi se u zaključcima danskih, australijskih i nemačkih naučnika o efektima klimatskih promena u Nemačkoj.

Reke će se izlivati, uragani će pustošiti obale a koralni grebeni će nestati - i sve to pre kraja ovog veka.

Globalna prosečna temperatura prevazilazi one iz bilo kog međuglacijalnog perioda, ciklusa koji razdvaja dva ledena doba, tokom više od 1,2 miliona godina.

Samo otapanje polarnih kapa izazvalo bi značajno povećanje nivoa okeana, potapajući priobalna područja u kojima živi stotine miliona ljudi.

Izvor: Youtube/ITV News

"Brojna mesta na Zemlji bi postala nenastanjiva ako 'Zemlja-pećnica' postane stvarnost", upozorio je švedski naučnik Johan Rokstrem.

Naučnici tvrde da bi tačka pucanja mogla biti porast prosečne temperature od dva stepena u odnosu na predindustrijsku eru. Temperatura sada raste za 0,17 stepeni svake decenije.

U izveštaju naučnika se navodi da bi otopljenje od dva stepena moglo izazvati domino efekat i aktivirati druge simptome 'prelaska praga'.

 Takođe, izražena je zabrinutost zbog sve većeg broja šumskih požara kako se planeta greje.

Naučnici su ispitali i davna vremena, poput ere pliocena pre pet miliona godina, kada je nivo ugljen-dioksida (CO2) u vazduhu bio isti kao i danas, 400 čestica u milion.

Tokom perioda krede, u doba dinosaurusa, pre 100 miliona godina, količina CO2 je iznosila 1.000 čestica u milion, najvećim delom zbog vulkanske aktivnosti.

Prema zaključcima naučnika, neophodno je odmah promeniti način života da bi se zaštitila Zemlja, što pre svega podrazumeva zamenu fosilnih goriva izvorima energije koji ne emituju CO2.

Preporučeno je bolje upravljanje zemljištem, bolje poljoprivredne prakse, zaštita zemljišta i obala, razvijanje tehnika za zadržavanje CO2, sađenje drveća i prestanak deforestacije.

Međutim, čak i kad bi prestala emisija gasova staklene bašte, trenutna tendencija otopljavanja bi mogla da pokrene druge sistemske procese u Zemlji, takozvane retroakcije, i tako dodatno podigne temperaturu.

Među tim procesima su topljenje permafrosta, deforestacija, nedostatak snežnog pokrivača na severnoj hemisferi i nestanak polarnih kapa.