Zašto baš Vladimir Štimac, kad Crvena zvezda ima desetak novih košarkaša? Čuli smo da je zanimljiv. I da voli da priča. A o njemu se malo zna. Uostalom - čitajte, pa na kraju zaključite da li smo promašili...

"Nemam dlake na jeziku, uvek sam maksimalno otvoren. Pitaj šta god hoćeš..."

Probaj prvo da se predstaviš, da manje upućeni ukapiraju ko si, šta si i otkud ti u Crvenoj zvezdi.

"Prvo i najbitnije - sve što sam uradio, postigao sam jer sam veliki radnik. Kod mene je 95 odsto rad, a pet odsto talenat. Kao klinac sa Karaburme, trenirao sam u Poštaru, kod Ljilje Miljković. Uzeo me je Miša Lakić, video je u meni nešto, neki 'materijal'. U međuvremenu, mnogo mi je pomogao Duško Marković, sa kojim radim na kondiciji od 14. godine. Imao sam mnogo problema sa koordinacijom pokreta, bio sam ništa, a on je od mene napravio nešto."

U Beovuku si izašao iz ilegale, počeo da dominiraš u reketu.

"Bio sam još kao kadet MVP, prvi skakač i strelac na Prvenstvu Srbije, iako je Beovuk osvojio srebrnu medalju. I u juniorskoj konkurenciji sam bio najbolji strelac u Srbiji. Onda sam bio u reprezentaciji SCG koja je 2005. postala prvak Evrope. Nisam mnogo igrao, ali su me Litvanci snimili i odveli u Žalgiris sa 17 godina."

Iz Beovuka u slavni Žalgiris - suviše radikalna promena...

"Da, bilo je baš tako. Na Baltiku sam i napunio 18 godina, bio sam sam, plašio se svoje senke, nisam znao gde 'bijem'... Prve godine sam igrao za drugi tim Žalgirisa, pa su me, kad sam 'počistio' sve u toj ligi, vratili u prvu ekipu."

Tu se nisi naigrao.

"Nisam ni mogao, kad su na centarskoj poziciji bili Tanoka Berd i Hano Motola, koji su bili papreno plaćeni. Zato sam pošteno grejao klupu, pa kad mi se smučilo, tražio sam da me pošalju na kaljenje u Letoniju, u ekipu Valmere, koja je Žalgirisova filijala. Tamo sam igrao letonsku ligu, koja je realno krš, ali i Baltičku ligu koja je ozbiljna i jaka. Idi na internet, otvori statistiku, pa ćeš da vidiš da sam u Letoniji imao 16,5 poena i 11,6 skokova, a na Baltiku 17,1 poena i 11 uhvaćenih lopti. U obe lige sam bio MVP regularnog dela, a u Baltičkoj i prvi skakač. Malo li je...“

Pa što onda nisi ostao u Žalgirisu?

"Nismo se dogovorili, tri godine su me držali na stend-baju. Zaslužio sam da igram, ali su me stalno gurali u senku nekih litvanskih igrača, jer su veliki nacionalisti i imaju košarkaški kompleks Srba. Ne mogu očima da nas vide, jer smo im pokupili mnogo medalja ispred nosa. Znaš kako je tamo - dovedi koga hoćeš, Brazilca, Avganistanca, samo nemoj Srbina."

I jesi li im objasnio ko je bolji?

"U početku su me mnogo nervirali pričama kako je litvanska košarka bolja od naše. Onda sam jednom poludeo, pa sam ih tako isprozivao što su Sabonis i ekipa u finalu Evropskog prvenstva 1995. napuštali teren pa se vraćali, da je trener Rimantas Grigas hteo da me kazni. Na kraju, pošto je Žalgiris bio nekorektan prema meni, još su morali i da mi plaćaju penale kad sam letos otišao..."

Dobro, bar si tri godine uživao u lepim plavim ženama...

"Zaljubljen sam, imam devojku Jelenu. Sledeće pitanje..."

Kako te Jelena trpi?

"Ne znam ni sam (smeje se)... Imam mnogo obaveza, ali sa njom provodim svaki slobodan trenutak."

Vidim da je ekipa van terena totalno neozbiljna, da se međusobno non-stop prozivate.

"Dobra je hemija, svi se zezaju. Dobri smo, držimo se zajedno. Glavni su Kešelj i Marinović, kad njih dvojica nekog uhvate u mašinu, tu su i Kovač i Bakić... I ja sam im često na tapetu, ali sve stoički podnosim..."

Kakvi su Amerikanci?

"Ovens je kralj, stalno nešto provaljuje, priča za obojicu. Odličan je igrač, jedan na jedan će teško moći da ga zaustave. Roberts je strašan igrač. Za sve ove dane nije progovorio tri reči, ali na terenu 'ubija', mnogo je jak. Kad smo nas dvojica na trening utakmici protiv Amsterdama igrali u paru ispod koša, bio je masakr."

Šta voliš, osim da biješ u reketu?

"Da igram Soni Plejstejšn. Sad čekam da mi portparol Zvezde izađe na crtu u fudbalu, mada je malo slabiji od mene, iako se hvali okolo..."

Imao si problema sa kilogramima, priča se da si smršao?

"Ha, ha. To ti je neko od ovih rekao da me pitaš (pokazuje na svlačionicu)... Za sedam dana sam skuinuo osam kilograma. Probušio sam kašiku, a i profesor Karalejić je nametnuo žestok ritam. Sad sam na 118, a treba da padnem na 115 kilograma."

Šta hoćeš od Crvene zvezde?

"Da uz Svetislava Pešića postanem igrač. Privilegija je raditi sa takvim stručnjakom. Upijam svaku njegovu reč, stalno bih i nešto da pitam, ali neću da budem dosadan. Sigurno da bih hteo i da osvajamo trofeje, ali je rano i bezveze da ja pričam o tome. Spreman sam da ostavim srce na parketu. Ja sam kao pit-bul terijer. Kad treba da uđem u duel sa nekim, iskoče mi zubi..."

(MONDO, foto MN Press)