Stojković o paklu Đenove - krio se kod Italijana

Autor:

Golman Partizana i do skoro srpske reprezentacije Vladimir Stojković otkrio sve detalje užasnih scena iz Đenove gde su huligani želeli da ga rastrgnu. Bio u svlačionici Italije! O Partizanu: "Iz odnosa poštovanja do međusobne ljubavi".

74
A- A A+
Vladimir Stojković Foto: MN Press

Golman Vladimir Stojković važi za jednog od najboljih u srpskom fudbalu poslednjih decenija. Čuvar mreže crno-belih, a nekada Crvene zvezde, imao je mnogo lepih uspomena, odličnih utakmica, ali i mnogih neprijatnih situacija.

Najneprijatnija, najužasnija dogodila se u Đenovi pre osam godina kada je Srbija trebalo da igra protiv Italije. Neposredno pre toga prešao je u Partizan, što se navijačima Crvene zvezde nikako nije dopalo. Organizovali su svoje huliganske grupe da dođu u Đenovu i naprave nerede koji su skupo koštali Fudbalski savez Srbije, što su i želeli, a posebna meta bio je upravo Stojković.

U emisiji "Balkan info", Stojković je prvi put detaljno ispričao šta se dogodilo u Đenovi.

"Krećemo na utakmicu i ulazimo u autobus, a Bambi Tošić zaboravlja pasoš. Ja sam sedeo ispred 'šaraga' na kraju autobusa, sa desne strane do prozora. Primetio sam prvo (Gojka) Kačara, potom i (Danka) Lazovića da se svađaju sa nekim, a oni mi kažu da mene vređaju. Tad mi je Danko rekao da zamenimo mesta, da ja sednem u sredinu 'šaraga', sasvim slučajno mi je to rekao. Tada sam video gomilu ljudi koji me vređaju i pevaju istu pesmu. Gurali su autobus toliko da se lepio za zemlju sa leve i desne strane. Legao sam na pod između sedišta, kada su oni uspeli da obiju autobus. Tu je bio jedan policajac koji je nestao u sekundi. Ubacili su pet, šest baklji i dimnih bombi i nije se video prst pred okom, a dim nije mogao da izađe. Ušlo je četvoro, petoro njih sa fantomkama i bakljama i tražili mene. Bio sam ispod sedišta. Čak je jedan udario sedište i mene po uvu, toga se sećam. Video sam samo noge jednom momku koji je prilazio. Saigrači su govorili da nisam tu i da sam otišao kolima, a oni su ponavljali: ‘Gde je, gde je?’. Išli su na prepoznavanje sa bakljama pred licem. Sećam se da se Željko Brkić uplašio jer je podsećao na mene po konstituciji. Nekako su na molbu Dekija Stankovića i njegov autoritet izašli, pa su pokušali da se vrate opet, a onda je Bambi uleteo u autobus kao sa devetog sprata. Tada smo krenuli. Posle četiri metra autobus se ugasi, vozač je bio prestravljen. Ponovo se krene sa guranjem, ali smo uspeli brzo da krenemo put stadiona".

Dok su huligani, a najratoborniji bio je Ivan Bogdanov, koji je potom bio osuđen na tri godine i tri meseca zatvora zbog izazivanja nereda. Nikola Kličković je bio osuđen na zatvorsku kaznu od tri godine, a dve godine i osam meseci dobio je Danijel Janjić. Sva trojica su potom deportovana iz Italije u Srbiju.

Na stadionu "Luiđi Feraris" u Đenovi Stojković je morao da se skloni na sigurnije mesto od svlačionice Srbije - u svlačionicu domaćina!

"Tokom utakmice sam bio u italijanskoj svlačionici. Shvatio sam koliko je situacija ozbiljna, jer ako opet dođu doći će u našu svlačionicu, a ne u njihovu. A policije nije bilo nigde. Objašnjavao sam Kasanu i Pirlu šta se dešava. Kasano je znao da sam ja igrao za Zvezdu, jer sam branio protiv Rome. A večiti derbi je bio za sedam dana".

Stojković je ispričao i kako se dogodilo da pređe u Partizan, iako je bio miljenik navijača Zvezde i kapiten tog tima jedno vreme.

"Dosta njih ne želi da sasluša priču do kraja. Ja sam objašnjavao da sam prvi put, drugi put i treći put molio Zvezdu da se vratim. I to da se vratim na pozajmicu, gde oni ne bi trebalo da plate ništa, već će to učiniti Sporting. Dobijao sam besmislene odgovore da sam previše dobar i da im ne trebam. To je odgovor da se ne uvrediš. Posle prvog pokušaja da se vratim, menadžer me je pitao da odem u Partizan i da li sam spreman za to, a ja sam rekao nisam. Drugi put, treći put se ponavlja ista situacija... Četvrti put je bilo drugačije. Završio sam Svetsko prvenstvo i nije mi bilo prijatno odabrati tu opciju, jer nisam znao šta me čeka u Partizanu, niti šta me čeka od strane Zvezde. Znao sam da idem negde gde me vole, a za ove druge znam da me neće voleti. Baš situacija za iskušenje, neverovatna, jedna od najtežih odluka. Pričao sam sa svima i svi su se složili da je to dobro zbog reprezentacije i minutaže. Desilo se da sam prešao u Partizan, a nisam branio za reprezentaciju. Ali, nikada se nisam žalio, niti sam bilo koga pljuvao i vređao. Nisam tražio nikoga da plače sa mnom, niti da mi pomogne. Vojnički sam izdržao sve, ćutao, radio, čekao. Da sam imao opciju... Logično je bilo da se prvo javim Zvezdi, što sam i uradio, da se zna. Jednom, dva puta, tri puta... Odbijen sam i odlučio sam se za sportsku priču", rekao je Stojković.

Vladimir Stojković Foto: MN Press



Upitan kako je izgledao prijem u Partizanu, Stojković je rekao da je od navijača samo tražio poštovanje.

"Tu si, boriš se da sebi izgradiš neko poštovanje. Meni je prevashodno bilo bitno poštovanje, da vide da se dajem, da sam maksimalno posvećen i to mi je bilo najbitnije. Ne moraju da me vole, ali da me poštuju. Kad sam došao bilo je teško, izađete na teren, ne znate šta vas čeka. Prva utakmica dva, tri pet aplauza, ostali ćute. Trebalo je da prođe vreme da se sve to skocka, namesti i vrlo brzo su oni stali u moju zaštitu. Ta događanja (u Đenovi), plus dobre odbrane i rezultati, sve je to doprinelo da bude kako treba u odnosu mene i navijača... Godinama se to pretvorilo iz poštovanja u ljubav", kaže Stojković.

Na dodatno pitanje da li on oseća ljubav prema Partizanu, odgovorio:

"Da, zavoleo sam Partizan, to je ljubav. Ne može to bilo kojim jezikom da se objasni. Mislio sam da to ne može da se doživi. Kada dobijete negde ljubav za ljubav sve je drugačije".

Vladimir Stojković Foto: MONDO/Vladimir Sukdolak



U istoj emisiji govorio je i o majici sa porukom "Oprostite mi moju ružnu prošlost", koju je obukao ispod dresa Partizana na prvom "večitom derbiju". Upitan da li ga je neko na to nagovorio, odgovorio:

"Mislite li da sam toliko naivan da je mogao neko da mi poturi tu majicu? Sva sportska javnost je mislila da sam završio karijeru, da sam prestravljen i da više neću moći da branim. I tako brzoplet, izrevoltiran sam pokazao tu majicu. Nijedno stvorenje ne može da poveruje da nekoga za četiri dana zaboraviš ili nekog da zavoliš. Kao da promeniš devojku i zavoliš je za tri dana. Mora da prođe neki period. Nisam hteo nikoga da provociram, ni ja, ni Partizan. Ja sam jedini igrač na promociji Partizana koji je okrenuo šal Partizan, a ne ‘Moja kuća’. Vodilo se računa o svakoj sitnici. Rekao sam da sam došao iz sportskih motiva. Nikoga nisam provocirao, a na sve to sam dobio napad u Đenovi, ali je ta majica bila moj revolt posle Đenove. Da pokažem da se nisam uplašio. Ta majica je bila moj odbrambeni mehanizam. Razumem da je to nekoga to povredilo. Sada, kada sam zreliji i iskusniji, verovatno to ne bih uradio".

Celu emisiju pogledajte OVDE (deo o Đenovi i Partizanu od 52. minuta)

Povezano

Sve vesti