Vučić u Mitrovici - Da sačuvamo MIR, za KOMPROMIS!

Predsednik Srbije pred više hiljada građana u severnoj Mitrovici poručio je okupljenim građanima da želi Srbiju koja više neće gubiti ljudske živote u ratovima, već uspešnu Srbiju u kojoj će se umesto pušaka i oružja koristiti udžbenici i lap-topovi. 

Da sam spominjao puške, znam da bih dobio više aplauza, ali birali ste me za život a ne za smrt....još jedna je od važnih rečenica!

O rešenju za Kosovo kaže - "Nemamo nikakav nacrt rešenja, nismo ni blizu njega i nisam povodom toga nikakav optimista. Ali moramo da nastavimo da razgovaramo..."

Nije tačno ni da se Srbija sprema da prizna nezavisnost Kosova, poručio je Vučić i dodao da se nada se da će za 10 do 20 godina biti pronađeno kompromisno rešenje.

Evo i drugih detalja iz obraćanja srpskog predsednika:

"Naš posao je da nastavimo da se borimo, da promenimo sliku o sebi i ugao na koji se gledaju na stvari na Balkanu. Hvala vam što ste u ovolikom broju došli da čujete svog predsednika, hvala vam što ne odustajete i gledate u budućnost, našu srpsku, i Srbije, ali i neohodnost našeg zajedničkog života sa Albancima, poručio je predsednik okupljenima.

Danas imam veću odgovornost neko ranije, dobio sam najveće poverenje našeg naroda na Kosovu, to me oobavezuje da se borim za sve vas. Prethodna dva dana slušao sam naše ljude, njihove muke. Obaveza je moja da ćemo i u dobru i zlu biti uz vas, srpski narod na Kosovu i Metohiji.

Došao sam i da vam kažem istinu o našoj teškoj poziciji - oči u oči , licem u lice...

Počeću od najtežeg dela - iluzije da smo nadmoćni, a drugi slabiji gluplji i nesposobniji od nas.

Pre skoro 30 godina, nedaleko odavde, stotine hiljada ljudi, a Slobodan Milošević je tada bio dovoljno veliki da ih u tom broju okupi, na Gazimestanu, dočekalo je kraj njegovog govora, čuvenog ili nečuvenog, zavisi o tome ko ga i kako tumači, sećate li se kako? Pevali su. I to horski, sve te stotine hiljada, pevali su verom i uverenjem, pevali su zaneseni i poneseni, onu poznatu 'Ko to kaže, ko to kaže, Srbija je mala'... Milošević je bio veliki srpski lider, namere su mu svakako bile najbolje, ali su nam rezultati bili mnogo lošiji. Ne zato što je on to želeo, već zato što želje nisu bile realne, a interese i težnje drugih naroda zanemarili smo i potcenili. I zbog toga smo platili najvišu i najtežu cenu. Nismo postali veći. Ili, bolje reći, nismo postali veći na onaj način na koji su neki to zamišljali. Danas, bez kapi krvi, bilo čije, jesmo.

Srbija ulaže u život, deca nam rastu -  ne sahranjujemo ih posle bombardovanja, oslanjamo se na rad i knjige, a ne na puške. Svakoga dana smo sve uvaženiji u svetu. Hvala prijateljima iz Rusije koji su bili uz Srbiju i kada niko nije. Zbog naše odgovornije politike možemo jasno da biramo put u Evropu, ali i jasno da kažemo da ne želimo u NATO jer želimo neutralnost, ali i čuvamo uspomenu na stradale 1999.

Istina nije slatka i zgodna za uši. Od mnogih sam proglašen za izdajnika.

Ti ljudi neće da stanu u vlast, neće da vam pogledaju oči.

I taj Tači ne voli mene, ali ni ja njega, ali ako je Stefan Nemanja mogao sa omčom oko vrata da pregovara sa neprijateljima, mogu i ja bez omče da pregovaram sa svima...

Po bilo koju cenu i opšte mržnje ka meni, i da me sutra streljaju, zato što znam razliku između salonskog i pravog patriotizma. Za mene postoje dve stvari koje neću - Neću da radim protiv svoje zemlje niti ću da lažem svoj narod. Moj posao je realnost, a ne u nekoj nebeskoj Srbiji. Nemam ja gore više koga da šaljem na nebo, sa neba se ljudi ne vraćaju....

A nema nas, prijatelji to je realnost, ne rađamo se dovoljno, napuštamo sela kao što su davno počeli Srbi da napuštaju Kosovo. Tri puta više pre nepunih 30 godina bilo je Srba na Kosovu. Neću da vas huškam i obećavam oružje i municiju, ali neću dozvoliti ni da oružje huškaju protiv vas. Hoćemo vas žive, srpsku decu, puteve, fabrike, udžbenike, sve ono zbog čega možete da ostanete - ne na nebu, već ovde na KIM...

Ako možemo za mir da načinimo kompromise i mi i Albanci - uvek ću to da uradim.

Nemojte da plašite ljude, posebno vi u Beogradu koji kukate zbog gubitka Kosova, a decu ste poslali u inostranstvo.

Odmah da vam kažem za one koji danima ponavljaju laž kako se neko spremio i mora do Nove godine da prizna nezavisnost Kosova - moram da kažem to je notorna laž, jedino što želimo je da dođemo do kompromisnog rešenja.

Ostali smo bez značajnih teritorija, kad izgubite rat za to se plaća cena, visoka, najviša.

A mi Srbi pravimo se da se ništa nije dogodilo.

Jesmo li mi isporučili našeg predsednika Slobodana Miloševića, vojne i političke generale - Ojdanića i Vladimira Lazarevića, i Sretena Lukića? Svi koji su to činili bi da nam drže patrioteske lekcije.

Hoćemo li dogovor sa Albancima ili produžetak agonije, za godinu, pet ili dest. Imamo li ikavu šansu ovde na Kosovu bez dogovora?

Kao predsednik Srbije upravo zato nisam hteo da zabijam glavu u pesak. Nacrt rešenja u Briselu - da li postoji, pošto o tome bruji ceo svet, najotvorenije ovde vam kažem  - nemamo nikakav nacrt rešenja, nismo ni blizu njega i nisam povodom toga nikakav optimista. Ali moramo da nastavimo da razgovaramo.

Pomislimo li mi Srbi - imamo li ikakve krivice? Albanci danas se ponašaju kao Srbi nekada, srpski jezik ih sve manje zanima.

Šta je moja ideja za sutra i budućnost Srbije - da sačuvamo naš narod, naše institucije, mir i uspostavimo mostove poverenja prema Albancima, sve drugo nas šalje u ambis i katastrofu.

Neko će u budućnosti morati da postigne kompromis sa Albancima, priče da ćemo da im vratimo milo za drago - priče su za malu decu!

Rešenje nije na vidiku ali se nadam da ga makar u 10-20 godina bude.

Došao sam sa investicionim planom za 10 srpskih opština, kako da obnovimo ekonomiju, ulagaćemo stotine miliona evra u naše bolnice, Trepču....Moramo da obiđemo svako selo i omogućimo ljudima posao i to niko ne može da nam zabrani.

Srpska privreda najbrže rastuća u regionu, javni dug pada, spremni smo da vam pomognemo više nego ikada...

Hoćemo da vam pomognemo da ostanete na svojim ognjištima uz pomoć i podršku Srbije.

U narednim danima dobićete sav novac za investicije.

I tu nema nikakvih mitskih granica. Kad kažemo da hoćemo dogovor, kompromis, a ne diktat...

Nisam spreman da vas obmanjujem, mnogo toga ćemo morati da žrtvujemo, mnogo će vode proteći dok dođemo do dogovora.

Potrebni ste celoj našoj Srbiji koja vas ovde najugroženije moli da ostanete na svojim ognjišrtima, da zajednički putujemo u budućnost.

Ubeđen sam kada prođe sve ovo i ugase se lomače jednog dana - da ćete bar vi junaci Kosova i Metohije znati šta sam uradio i za vas i za otadžbinu i svako dete koije se sutra rodi, svaka nova škola i bolnica biće dokaz da smo radili pravu stvar.

Moja je namera da pobedimo, da više nikada ne gubimo i da Srbija pobedi bez krvi, mrtvih, užasa i grobova. Da osvoji budućnost, radom, znanjem, decom...takve bitke su pred nama. Malo nam je života ostalo u Srbiji i moramo da ga čuvamo, biološki kao narod smo pred ambisom, kao da nas nešto vuče da napravimo taj besmisleni korak.

Ubio nas je 20 vek. ni narednih dva veka nećemo moći da nadoknadimo ljude koje smo izgubili. Dajte da nešto uradimo, da znamo gde smo, šta hoćemo i gde idemo.

Da sam spominjao puške znam da bih dobio više aplauza, ali birali ste me za život a ne za smrt. Ne želim da učestvujem u stvaranju Srbije ako to ne mora da bude tako i u čiju se budućnost ide u čizmama i puškom ruci...

To vam nudim danas.

I za kraj moj odgovor svima koji misle da srpskom narodu mogu da prete i progone naš narod - Srbija to neće dozvoliti nikome.

I još nešto da vam kažem - kada budemo imali o nečemu da vas obavestimo - nećemo to reći ni u Beogradu ni Briselu, već vama ovde u Kosovskoj Mitrovici.

"Živela Srbija", poručio je na kraju govora Vučić!

.............................................

Na trgu u Mitrovici, kod spomenika caru Lazaru, gde je postavljena bina, okupio se veliki broj građana sa srpskim zastavama, zastavama rudara.

Uoči govora hor iz Leposavića je otpevao Himnu Srbije "Bože pravde", a onda je počeo veliki aplauz...

Sa bine se puštala kosovska muzika i muzika posvećena oslobodilačkim ratovima.

Veliki broj građana sa terasa pratio je program na bini.

Među okupljenima nije bilo stranačih obeležja, a dešavanja na trgu pratio ogroman broj novinarskih ekipa.