40 GODINA POD SREĆNOM ZVEZDOM

Kolumnista MONDA Nebojša Petrović ovim tekstom je čestitao 40. rođendan Dejanu Stankoviću. Za 40. rođendan 40 pitanja koje je Neša postavio Stankoviću tokom karijere.

40 GODINA POD SREĆNOM ZVEZDOM Foto: MN Press

"Bolje je kada boli istina, nego kada utehu pruža laž" - Lovac na zmajeve (Haled Hoseini).
...
Izgubili smo od nekoga. Ne sećam se više od koga. Da li od Estonije, Belgije... Ili od Ukrajine. Nije ni bitno od koga. Dešavalo nam se često pre i posle Antića. Cupkali smo u miks-zoni čekajući igrače za izjave:

"Deki bi nam dobrodošao, kao kapiten. Ali verovatno neće stati", otelo se jednom kolegi iz "mlađe garde". Onako nervozan zbog poraza i promrzao od hladnoće, mrzelo me da mu objašnjavam. Znao sam da će mu se ubrzo kasti samo.

U tim situacijama nikome nije do posla. Ni nama do pitanja, ni njima do odgovora. Ali, šta da se radi. Javnost očekuje rakcije i mi moramo da im izađemo u susret. Igrači se snalaze svako na svoj način. Većina ih stane, da ne grešim dušu. Ima i onih kojima telefon zazvoni baš kad ugledaju kamere, dok neki mudro sačekaju da se neko "zvučnije" ime zaustavi ispred novinara, pa sa kačketom na glavi protrče iza i uđu u autobus. Apsolvirao sam sve njihove fore za ovih 20 i kusur godina.

Tadić je stao i tek smo mu postavili prvo pitanje, kada se iz svlačionice pojavio Stanković. Prišao je, zaustavio se iza Dušana i strpljivo čekao. Niko mu nije mahnuo rukom, namignuo, poslao bilo kakav signal da bi nam značilo ukoliko bi dobili i njegovu izjavu. Nije bilo potrebe. Kada roditelji od deteta stvore dobrog čoveka, to je isto kao kad voćka rodi usred sela.

Bio sam na jugu kada je smestio dva komada Kajzerslauternu. Posle sam se preselio u pres ložu i od tada počinje naša saradnja na profesionalnom nivou. Evropsko prvenstvo u Belgiji i Holandiji, Mundijali u Nemačkoj i Južnoj Africi, kvalifikacioni ciklusi, prijateljske utakmice, turneje, konferencije, promocije, intervjui, emisije uživo. Uvek srdačan i na raspolaganju. Čak i u trenucima kada mu nije bilo do priče.

Nijedno pitanje nije nezgodno ili deplasirano, ako se formuliše na adekvatan način. Zato je i odgovarao na svako. O porodici ("tata i mama nisu propuštali nijednu moju utakmicu u mlađim kategorijama, Ana i klinci su danas 'air-bag' za sve probleme"), ritualima ("ništa specijalno, samo da me noge nose i da imam snage za 90 minuta"), suzama ("krenulo je možda i previše gore, zato i pad toliko boli"), komplikovanim odlukama ("otišao sam u trenere jer bi bilo sebično sa moje strane da ne vratim fudbalu ono što mi je dao").

Zvezdaš od glave do pete, a najlepše su mi o njemu govorili zakleti Partizanovci.

Bata Mirković: "Na prvom mestu veliki čovek, a posle toga veliki igrač, veliki saigrač i veliki protivnik. Ispisao je najsjajnijim slovima istoriju srpskog fudbala. Statistika je neumoljiva i kaže da je Deki naš najtrofejniji fudbaler. Imali smo zajednički san da sa reprezentacijom osvojimo nešto značajno, a snovi su tu da se sanjaju i dosanjaju. Nažalost, mi ovaj naš nismo uspeli. Želim mu dobro zdravlje, mirno more i svu sreću njegovoj porodici. Iako je najbolje partije pružao baš protiv Partizana, ostao je sa svima nama u dobrim odnosima. Nema Partizana bez Crvene zvezde i obrnuto. To svima u Srbiji mora da bude jasno".

Danko Lazović: "Imao sam privilegiju da ga upoznam i van terena. Tvrdim da nemamo veću fudbalsku veličinu u Srbiji. Može bez problema u rang sa Draganom Džajićem i ostalim legendama našeg fudbala. Meni se posrećilo da zakačim Peđinu i Baticinu generaciju i znam šta znači uticaj lidera u svlačionici. Deki je uvek bio prvi koji će ti pružiti zagrljaj i reči utehe kada naiđe loš trenutak u karijeri. Zato i jeste nosio kapitensku traku".

Radomir Antić: "Bila mi je čast da ga imam za vođu svoje ekipe. Nikada ne sme da se zaboravi da iza jednog igrača stoji familija, sadržaj i emocija. Deki je autentičan i univerzalan. Pripada Zvezdi i to je činjenica, ali on je kao institucija više i od Zvezde i od Partizana. Cela ta njegova priča, početak, problemi, borba, golovi, trofeji... Napravio je imidž na koji mladi mogu da se ugledaju".

Kada tako zbore Partizanovci, šta da očekujemo od jednog Zvezdaša koji ga je dočekao u Laciju i pomogao mu da postane Fudbaler i Čovek:

"Kažeš Deki, a misliš na trud i na odricanje. Volim ga kao brata", kaže mi Siniša Mihajlović i pokušava da se seti scene kada je telefonom pozvao Stankovića da mu prenese interesovanje čelnika Lacija:

"Ne znam da li je stajao u stavu mirno kada je čuo moj glas, ali se sećam da je Ana prva pogidla slušalica i kada mu je rekla ko je sa druge strane žice, nije verovao. Deki je uvek imao ogroman respekt prema starijima od sebe. Bili smo cimeri kada je stigao u Lacio i trebalo mu je dve nedelje da skupi hrabrost da me pita sme li da zapali cigaretu. Bio sam iznenađen jer nisam imao pojma da puši. Ali to vam govori kakav je momak, 15 dana je pućkao onaj dim iz mojih cigareta i tražio način kako da mi saopšti da ponekad i njemu dođe da zapali. Eto, takav je. Ja sam umeo i da se posvađam i da se potučem na terenu, on nikada. Omiljen u društvu i uvek raspoložen za veselje, ali maksimalno profesionalan kada su obaveze u pitanju. Ne postoji igrač koji je igrao sa njim ili protiv njega, da će vam reći nešto ružno o Dejanu Stankoviću".

Povodom 40. rođendana najtrofejnijeg igrača u istoriji srpskog fudbala, uživajte u odgovorima na 40 najzanimljivijih pitanja koje sam mu postavio tokom karijere. Od Kajzerslauterna do Kampa "Deki 5".

Onako, integralno i originalno. Bez filovanja, ukrasa i sređivanja. Sa sve zarezima, dramskim pauzama i umotvorinama. Pa i ponekim italijanskim izrazom, "si capisce perche".

I da vas podsetimo na PRVI INTERVJU koji je Dejan Stanković dao nekom mediju po završetku igračke karijere. Bio je to intervju za MONDO:

Stanković u MONDU: Hvala navijačima Juventusa!
...

1. Sećaš li se imena korejskog golmana kome si dao dva gola na debiju za reprezentaciju Jugoslavije?

"Kako da ne (smeh). Ali se sećam Petkovih reči pre izlaska na teren. Rekao mi je: 'Mali ne brini,
debitanti uvek igraju najbolje. Tresao sam se kao prut, nije mi bilo dobro. Imao sam podršku svih u ekipi. Dao sam dva, a mogao sam realno još tri komada. Leteo sam po terenu. Miha mi je namestio prvi, prešao je centar po levoj strani, centrirao, ja sam skočio... ne znam... nisam takav gol ponovio nikada više u karijeri. Posle opet na Mihin korner, na drugoj stativi. Fenomenalan osećaj".

2. Da li je istina da je predsednik Intera Masimo Morati posle pobede protiv Milana od 2:0, svakom igraču poklonio skupoceni sat sa ugraviranim datumom i rezultatom utakmice?

"Da, istina je. Ne znam ko ti je dao informaciju, jer je to trebalo da ostane naša mala tajna. Nije to prvi put da nas 'prezidente' iznenadi na sebi svojstven način. Masimo je 'numero uno', jedinstven na svetu. Kad najmanje očekuješ, on izmisli nešto što te ostavi bez teksta. Nije mogao da odabere originalniji poklon za ljude koji imaju sve. Sat ostaje kao uspomena za ceo život. Sutra kad završim karijeru, skinem prašinu sa neke komode, stavim ga na ruku, pogledam šta piše i setim se svega. I utakmice i rezultata i Moratija. Da, ugravirano je i ime svakog igrača, to si zaboravio da kažeš".

Izvor: YouTube/ProGoalS


3. Kako su Zaneti i Kambijaso podneli odluku Dijega Maradone da ih izostavi sa spiska za Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi?

"Teško, ali profesionalno. Pričao sam i sa jednim i sa drugim. Čuču (Kambijaso, prim.aut) je očekivao, već duže vreme nije u krugu kandidata. Ali priča o Havijeru je zaista čudna. Prvo mu je skinuo traku, on je to prihvatio dostojanstveno. Onako kako samo Zaneti ume da ispoštuje reč starijeg od sebe. Odazivao se na pozive, igrao utakmice, jednu, drugu, treću, četvrtu... Maradona oduševljen njegovim ponašanjem, hvalio ga, isticao u svlačionici kao primer i odjednom, nema ga više na spisku. Bez objašnjenja. To ga je više zabolelo nego nepozivanje u reprezentaciju. Mnogo mu je krivo. Vešto skriva, ali ja ga poznajem i vidim da ga boli. Budimo realni, ne da zaslužuje da bude u timu, nego... Ako neka ekipa igra na rezultat, onda su dva majstora taktike poput Kambijasa i Zanetija zlata vredna. Da možemo da im damo pasoše, pa da dođu ovde nama da pomognu".

4. Sećaš li se naslovne strane "Gazete delo sport" na dan finala Lige šampiona, kada Murinjo skida masku Elenija Erere i postaje "Special one"?

"Mi smo njemu mnogo verovali. Znali smo da protiv Bajerna ne možemo da izgubimo. Bilo je mnogo znakova koji su ukazivali na to. Gol protiv Dinama iz Kijeva u 93. minutu, kada smo jednom nogom već bili u autu. Pa polufinale sa Barselonom, u tom momentu najboljom ekipom na svetu. I onda još samo jedna prepreka. Bili smo mnogo spremni za taj poslednji korak, da ga ne bismo napravili. Žoze je skidao masku i svi smo znali da te večeri u Madridu ulazimo u istoriju".

5. Kako si se osećao u trenutku kada ti je Slobodan Santrač saopštio da ćeš početi utakmicu protiv Nemačke na Svetskom prvenstvu u Francuskoj?

"Nisam spavao čitavu noć. Bio je to udarac za mene, znaš ono... Nije svejedno. Uspeo sam da izguram 70 minuta baš onako lepo. Sećam se svakog detalja sa te utakmice, to ostaje urezano za ceo život. Stalno pričam klincima koji ulaze u reprezentaciju, nije lako igrati na Mundijalu. Kad se najmanje nadaš, možda zaigraš. I možda ti je to prva i poslednja šansa da budeš akter Svetskog prvenstva".

6. Imajući u vidu projektile koje ispaljuješ šutevima sa distance, zašto se retko kada hvataš za penal?

"Ima boljih izvođača od mene. Ne volim da ih šutiram tokom igre, ali ukoliko dođe do penal
ruleta, nikakav problem. Tu bih prvi digao ruku".

7. Može li sukob Kežmana i Vidića da naruši atmosferu koju ste dugo i strpljivo gradili tokom kvalifikacija za Mundijal?

"Nisam ničiji advokat, ali veruj mi 'nula problema'. To su stvari koje se dešavaju na treningu. Svako ko se bavio fudbalom, zna o čemu pričam. Ideš čvrsto, idem i ja. Kada obojica idemo tako, nema povrede. Znaš kako, pripreme su to, 23 glave - 23 ćudi. Mi se znamo 10 godina, ako jedan start može da pokvari atmosferu, onda blje i da ne putujemo u Nemačku".

vidić i stanković Foto: MN Press



8. U filmu "Munje", Glogovac pita Duleta Savića "je l' se čuješ sa Šestićem?", a ja tebe pitam je l' se čuješ sa Ognjenovićem?

"(smeh) Ne čujemo se, putevi se raziđu. Pratim, znam gde je, znam šta radi. U planu je jedan projekat o mojoj karijeri, da ne otkirvam sada o čemu se radi, Perica se javio i rekao mnogo lepih reči o našim počecima. Da nije imao pehove sa povredama, ubeđen sam da bi napravio mnogo bolju karijeru".

9. Koliko si puta pročitao knjigu Haleda Hoseinija "Lovac na zmajeve"?

"Jednom i sasvim dovoljno. Fenomenalna knjiga. Sad ima i film, ali to nema veze jedno sa drugim. Kupio sam i drugu njegovu 'Hiljadu čudesnih sunaca' i nikako da je pročitam. Mučim se sa Džonom Grišamom, ne mogu da premostim 50. stranu. Mnogo čudna ova njegova poslednja knjiga".

10. Koliko Stefan pati što mu se najbolji drug Dejan Veron preselio u Argentinu i kako je Huanu Sebastijanu palo na pamet da sina nazove po tebi?

"Ne znam, valjda mu se svidelo. Ne znam ni kako oni to izgovaraju tamo u Južnoj Americi. Verovatno 'Dehan', malo čudno. Ali piše se 'Dejan', Stefan i Dejan su išli zajedno u rezred. Sad se Seba vratio u Argentinu, ali kako mi je rekao 'vraćam se tamo da malo spustim nivo', a on uzeo dva prvenstva, Libertadores, igrao finale Interkontinentalnog kupa sa Barsom i dva puta proglašen za najboljeg igrača Južne Amerike. Baš dobro što je spustio nivo".

11. Ko od trojice sinova najviše podseća na ujaka Milenka Aćimovića?

"Ahahahahahaaa. Najstariji, definitivno. Ima kretanje k'o dete u dubak. Ali mu je lopta mekana. Baš kao šure. Ti trči, ona će te stići. Talentovani levak. Drugi je golman. Lud, hrabar, ne plaši se ničega. Izubijan ko uskršnje jaje, ali ništa ga ne boli. Najmlađi? Najmlađi je sa tri godine radio ono što ova dvojica nisu mogla ni da zamisle. Jedino što je za trening bio lenj".

12. Da li ti imponuje podatak da su se mnoge znamenite ličnosti iz srpske istorije prezivale Stanković?

"Nisam obrukao prezime. Znam da je bilo mnogo Stankovića među kompozitorima, doktorima, umetnicima... Eto, nastavljam tradiciju i na sportskom planu".

13. Da li bi kum Marko Pantelić pristao da se ošiša na 'nulu' ukoliko se Srbija plasira u finale Svetskog prvenstva u Južnoj Africi?

"Lično bih ga ja ošišao. Obećavam, kupiću mašinicu i ošišaću ga do poslednje dlake. Ne samo njega, nego celu reprezentaciju".

14a. Rim ili Milano?

"Rim kao grad, Milano kao način života".

14b. Siniša ili Žoze?

"Siniša kao prijatelj i sve što ide uz to, Žoze kao trener".

14c. "Zlatni globus" ili "Srebrna amfora"?

"Zlatni globus, sto puta. Za sada imam 'amforu' i što bi Italijani rekli držim je 'streto'. Za 'globus' moram dobro, baš dobro da se oznojim".

15. Bližiš se stotoj utakmici u reprezentaciji, a onda ni Savo Milošević nije daleko. Rekord je na dohvat ruke?

"Godinama se utakmice talože i postaju jedna lepa brojka. Ne igram fudbal da bih obarao rekorde. Nikad se ne zna, možda napravimo podvig u Južnoj Africi i kažem 'dosta'. Bitno je i da se plasiramo na naredno Evropsko prvenstvo. Evo, sada pristajem da mi se oduzme 20 nastupa za reprezentaciju u zamenu za odlazak u Poljsku i Ukrajinu. Da nije bilo povreda i kartona, odavno bih bio blizu 'stotke'".

dejan stanković, deki stanković Foto: MN Press


16. Šta si rekao Murinju ogrnut srpskom zastavom dole na terenu Bernabeua posle osvajanja Lige šampiona?

"Samo tri reči. 'Grazie per tutto'. Taj zagrljaj je oslikao dve godine zajedničkog rada. To nije bio zagrljaj tipa 'e bravo, uspeli smo'. Ne, bio je mnogo više od toga. U principu, znalo se da je to njegova poslednja utakmica na klupi Intera. U tom zagrljaju je bila gomila emocija. Žoze je samo za javnost odbojan i arogantan. I to je trik. Svu tenziju prebacuje na sebe da bi zaštitio ekipu i da bi igrači mogli na miru da funkcionišu. U odnosu na sve trenera sa kojima sa sarađivao, bez dileme 'Special One'. Obezbedio je Interu mesto u istoriji i otišao u pravom momentu".

17. Za koga će Ana navijati u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo kada dođe do duela muža i brata?

"Polako, da vidimo prvo ko će od nas dvojice imati snage da i dalje bude na terenu. Kada dođu pripreme, Mile stalno kuka kako mu je to poslednja sezona i kako diže ruke od fudbala. Prođe ga kriza posle mesec dana i zaboravi na oproštaj. Eto ga sada u Austriji, tamo je kapiten i oseća se sjajno. Ana tvrdi da zna za koga će da navija, ali to ni nama ne želi da otkrije. Njena tajna i neka ostane tako".

18. Da li te je voditeljka Viktorija Kebalo iznenadila sklekovima uživo u studiju?

"Iskreno, jeste. Insistirao sam da mi ne pokazuje koncepciju emisije i da mi ne daje pitanja unapred. Snimali smo iz tri puta, ali sve je ispalo spontano i zabavno".

19. Stefan je porastao, sazreo i evo, debituje za reprezentaciju Srbije. Da li je konačno shvatio da je njegov otac popularniji od Valentina Rosija?

"Stefan jeste, ali sada je Aleksandar problem. Zovemo ga 'Ale Vale', prosto je zaluđen. Ok, Valentino je drugar, veliki 'interista', upoznali smo se, slikali... On je mnogo toga osvojio tokom karijere i zasluženo uživa status idola kod klinaca u Italiji. Stefana je prošlo, sada mu je na prvom mestu fudbal, na drugom fudbal, pa opet fudbal. U početku se samo zabavljao, to mu je bio moj savet. Probaj, igraj se. Kad ćeš, ako ne sada".

20. Kako se boriš sa komentarima da u Interu pružaš mnogo više nego u reprezentaciji Srbije?

"Večita priča. Nema šta da se pravdam, objašnjenje je jednostavno. Obaveze, struktura, postavka ekipe... Sve totalno drugačije nego u klubu. Imamo i u reprezentaciji izuzetno kvalitetan vezni red, ali kada nema rezultata onda sve poprima neki drugi smisao. Ja sam uvek verovao u čudo, verujem i sada. Mislim da možemo do plasmana na EP i to je to. Nije realno da zaigram na SP u Brazilu, posle ovih kvalifikacija ostavljam reprezentaciju. Godine stižu, napori su veliki, dolaze mlađi, svežiji, željniji... Ja ću se povući, patike na noge pa sa ovom mojom trojicom u dvorište".

21. Koliko si dugo skupljao hrabrost da pitaš Sinišu Mihajlovića smeš li da zapališ cigaretu po dolasku u Lacio?

"Jaoooo, ko o čemu, on samo o toj cigareti. Rekao sam mu 'nemoj ćale više, nije lep primer za decu'. Tačno je, bili smo cimeri u sobi, ja sam samo pućkao, bilo me je sramota iz poštovanja prema njemu. Da ne bude zabune, ne pušim puno. Poneku cigaretu".

dejan stanković, deki stanković Foto: MN Press



22. Hilari je izgubila izbore, ali u fudbalu žene dobijaju sve značajniju ulogu. Upoznali ste Evelinu Kristilin, Infantino je postavio Fatmu Samuru na mesto prvog operativca FIFA, Natali Boj de la Tur je na čelu francuske Lige 1, Alona Barkat tvorac čuda iz Izraela Hapoela Ber-Ševe, Marina Granovskaja vedri i oblači u Čelziju... Kako se kao Balkanac miriš sa činjenicom da nežniji pol uzima fudbal u svoje ruke?

"Ma daj molim te, pa bar sam ja navikao da žena komanduje. Doduše u kući, ali šta je važnije od kuće i porodice?! Šalu na stranu, meni to ne smeta nimalo i nisam nikada po tom pitanju bio Balkanac. Ravnopravnost žena i muškaraca je po meni osnova života i ako neko ima kvalitet nevažno je kojeg je pola ili koje je boje kože i nacionalnosti. Ne čudi što ima toliko žena u fudbalu".

23. Stojke je prešao u Partizan, Leonardo iz Milana otišao u Inter, može li se desiti jednog dana da Deki St...

"Neeee! Ne može se desiti nikada! Mnogo smo pričali o Stojketu, mi smo profesionalci. Znamo samo da igramo fudbal. Nije prijalo nikome. Ja sam mu lično poželeo sve najbolje. Prošlo je. Stojke je golman Partizana, idemo dalje".

Izvor: YouTube/Crvena zvezda


24. U Francuskoj sa Jugoslavijom, u Nemačkoj sa Srbijom i Crnom Gorom, u Južnoj Africi sa Srbijom. Zar si pored svih ovih rekorda, morao da oboriš i taj po broju nastupa na Svetskim prvenstvima sa različitim reprezentacijama?

"Kad sam debitovao '98, tim je bio jedan od najboljih u istoriji našeg fudbala. Bio sam klinac i nisam bio ni svestan gde sam i s kim sam. Imali su peh da u TOPU karijere budu pod sankcijama. Vrhunska generacija od koje sam svašta naučio i kasnije koristio kao dragoceno iskustvo. Nisam se osećao ispunjenim do kraja jer nisam učestvovao u kvalifikacijama. Osam godina kasnije, druga priča. Bio sam od samog početka, nervirao se, radovao, borio, živeo za Svetsko prvenstvo. Generacija iz 2006. je mnogo obećavala, ali se okliznula. Bilo je teško održati atmosferu i tu smo poklekli. I konačno 2010, tim je bio sastavljen od vrhunskih momaka koji su na svakom treningu, u svakoj utakmici i u svakom momentu znali šta hoće. Možda sam tada igrao sa najviše žara jer je odgovornost na meni bila mnogo veća nego na prethodna dva Mundijala".

25. Nisi "predestinato" samo za trofeje, već i za golove u gradskim Derbijima. Kako se zove ta srećna zvezda pod kojom si rođen?

"Ne znam kako se zove, ali definitivno postoji. Da, ja jesam rođen pod srećnom zvezdom. Tu je i specijalan motiv, velike utakmice mi podižu adrenalin. Namesti se. Prvo treba doći u situaciju da budeš akter tri velika derbija. U onom beogradskom prvo nastupaš kao navijač, tek posle kao igrač i kapiten. Kada se sve to skupi, želja je ogromna. U Rimu sve gori, 10 dana pre i 10 dana posle meča. Milanski, kao Milanska skala. Gospodski spektakl. Za razliku od ova dva, nema prevelike mržnje. Ako izgubiš, možeš bez problema da prošetaš gradom i pojedeš nešto".

26. Pogledaj naslovnu stranu Gazete dan posle magične madridske noći. SOLO INTER. Sećaš li se momenta kada su Zaneti i Kordoba podigli trofej?

"Iskreno, ne. Morao sam par dana kasnije da pogledam snimak, jer smo u svoj toj euforiji skakali jedni po drugima i ništa nisam video. Sećam se samo urlika oslobođenja kada je trofej konačno došao u moje ruke i svih tih emocija koje su izašle iz mene. Imam tu naslovnu stranu uramljenu kod kuće".

dejan stanković, deki stanković Foto: Guliver/Getty Images/Paolo Bruno



27. Ko bi od igrača mogao da obeleži predstojeće Svetsko prvenstvo u Nemačkoj (2006)?

"Pre svega, žao mi je što nema Zanetija. Odigrao je cele kvalifikacije, ima više od 100 nastupa za državni tim i ne razumem potez selektora Argentine. Gledajući kako je odgirao celu sezonu, imamo sreću što Pupi neće igrati u Gelzenkirhenu. Što se tiče ostalih, Ronaldinjo je taj oko koga se sve vrti i mediji najviše pišu o njemu. Tu je i mali Mesi, ali već dva meseca nije odigrao ozbiljnu utakmicu. Ima krhke mišiće, povredio se tri puta u roku od mesec dana i pitanje koliko je sposoban da podnese pritisak".

28. Sećaš li se broja autobusa kojim si svako jutro išao na treninge od Zemuna do "Marakane"?

"Ih, 'osamnaestica' i šipka se ne zaboravljaju. Bez toga nema uspeha. Žrtvovanje, napor, odricanje. Mora da si gladan svega da bi napravio nešto u životu".

29. Kako to da većina srpskih fudbalera posle samo par dana u novom klubu stekne simpatije saigrača i postanu lideri u svlačionici, poput tebe u Interu ili Vidića u Junajtedu?

"Verovatno zato što smo puni harizme, pošteni, otvoreni, volimo da se zezamo, volimo da uživamo, ne odustajemo ni centimetar, borbeni smo, hrabri i neustrašivi. Eto, zbog toga".

30. Da li bi voleo jednog dana da zajedno sa Sinišom sedneš na klupu Zvezde?

"Biću oprezan sa odgovorom, jer sam svojevremeno u studiju Skaj Italije izjavio da bih voleo sa Sinišom na klupu reprezentacije Srbije pa je to uzburkalo vode u javnosti. Rano je za takve planove. Nekako sam bliži Italiji, najviše zbog dece. Bolje je da tamo odrastu i da se iškoluju pa ćemo sve ostalo lako. Zvezdu obožavam, dala mi je šansu da odrastem, da napravim ime, da osvojim prve trofeje. Jednog dana, kad se lepo odmorim, sve dolazi u obzir. Trenutno ne mogu sebe da zamislim ni na klupi ni sa kravatom. Sigurno je samo da ću bar još jednom obući Zvezdin dres, u oproštajnoj utakmici na 'Marakani'".

31. Šta ti je prošlo kroz glavu kada je Rafa Benitez ispisao na tabli startnih 11 za finale Svetskog klupskog prvenstva protiv Mazembea?

"Mogu li da budem iskren? Nisam mogao da verujem. Svašta sam prošao u fudbalu, počinjao utakmice, bio na klupi, na tribinama, pobeđivao, gubio, radovao se, tugovao, sve. Ali ono što sam u tom trenutku osetio ne može da se meri ni sa jednim osećanjem u karijeri. Oteo mi je san, sprečio me da budem deo jedne priče koju sam apsolutno zaslužio. Kako zalaganjem, ponašanjem i odnosom, tako i igrom tri dana ranije u polufinalu. Dao sam gol, namestio gol, izgubio jednu i po loptu za celu utakmicu. Ne samo da sam ja bio šokiran, bila je šokirana cela ekipa. Pola 'stafa' nije znalo da ja ne počinjem utakmicu, tišina u autobusu, tišina u svlačionici. Svi su sišli da mi pruže podršku, predsednik, Tronketi Provera, njegovi sinovi, sportski i tehnički direktor. U tom momentu svašta ti se mota po glavi. Bitno je da smo osvojili trofej, ali kad si me već pitao, nikada u životu nisam osetio tako nešto kao kada je on oko 19 sati izdiktirao početnih jedanaest. Da li ga je ta odluka koštala posla? Ne znam, možda".

32. Kada bi u tvom ličnom muzeju bilo mesta za samo jedan dres, koji bi pre uramio, crveno-belu 'desetku' ili crno-plavu 'peticu'?

"Zvezdinu desetku. Bez razmišljanja".

dejan stanković, deki stanković Foto: MN Press



33. Do koje godine si verovao u Deda Mraza?

"Neko ovde još uvek veruje (okreće se ka sinu Aleksandru), tako da ne smemo da odamo tajnu. Je li Aki, je l' dolazio Deda Mraz? Je l' doneo poklone? Je l' ih ostavio ispod jelke? Eto, vidiš. Svi još verujemo u Deda Mraza. Da li je tata stavio bradu i obukao kostim? Ma neeee, čuješ šta ti kažemo. Bio je pravi pravcati Deda Mraz".

34. Može li 'kalčopoli' da poremeti atmosferu u italijanskoj reprezentaciji uoči Svetskog prvenstva u Nemačkoj?

"Mislim da može. Videli ste šta se sve desilo sa Mođijem, Juventusom i sudijama, jeste Inter imao svojih grešaka, ali sada je dokazano da smo bili sputavani u borbi za titulu. Prozvali su čak i Lipija i par igrača koji su na spisku. Nije im svejedno. Odrazilo se to na njihovu igru u prijateljskim mečevima sa Švajcarskom i Ukrajinom. Neko ko ide da osvoji Mundijal, mora da gazi na terenu i da dokaže svoju superiornost. I pored svega, za mene su oni i dalje u krugu kandidata za titulu, zajedno sa Engleskom, Brazilom i Francuskom. Italijani su uvek Italijani. Ne zovu ih džabe 'Talijani'. Igraće svoju igru. Del Pjero nije u formi, Toti se vraća posle teške povrede, imaju u špicu Tonija koji je dao 31 gol na 38 utakmica u Seriji A. To nije malo. Pozadi su čvrsti, ako se vrati Nesta on će to da zaključa i teško će im bilo ko dati gol"

35. Slovenija sada ima prvu damu Amerike (Melanija Tramp) i predsednika Evropske kuće fudbala (Aleksandar Čeferin). Da li se tek sada osećaš privilegovano kao slovenački zet?

"Hahahahaha, jako pitanje. Pa izgleda da Slovenci baš dominiraju. Valjda će Ana i Milenko da
me se sete kada bude zatrebalo".

36. Italijani su te uvrstili u TOP 11 fudbalera koji nikada nisu razočarali u "Derbiju dela Madonina" Kakav je osećaj biti u društvu Paljuke, Gatuza, Čola Simeonea, Ševčenka, Milita...

"Velika čast. Sa Ševom sam se uvek 'krkao' do koske. Ne samo u Italiji, već i sa Dinamom iz Kijeva i reprezentacijom Ukrajine. Šteta što nikada nismo bili u istoj ekipi. Strašan napadač. On u špicu, Kaka na polušpicu, pa spašavaj se ko može".

37. Posle igračke karijere, dugo si tražio sebe u fudbalu. Klupa Udinezea, trenerska licenca, predsedničke ambicije u FSS, uloga tim-menadžera Intera... Da li se plašiš da te i ova nova funkcija u jednom trenutku ne zasiti?

"Nije ni u Udinama, ni kasnije u Interu dolazilo do zasićenja. Ja sam jednostavno hteo dalje, u nove izazove. Bilo je i nekih neslaganja, da budem iskren, ali suština je bila u mojim daljim koracima. UEFA i jeste organizacija u kojoj ću puno učiti, puno joj dati i ne verujem da mogu da imam faktor zasićenja".

38. Kao čovek koji je zadužen za analizu rada u omladinskim selekcijama drugih saveza, kako komentarišeš trend da naša talentovana deca iz dijaspore koriste srpski dres kao odskočnu dasku u karijeri i kasnije prihvataju poziv zemalja u kojima su rođeni (Dragović, Prijović, Lijanko Vojnović, Pantović) ili se sete Srbije tek kada tamo nisu više poželjni (Krkić, Prijović)?  

"To je individualna stvar i nezgodno je komentarisati. Da bismo pričali o tuđim odlukama, moramo da znamo kompletnu sliku i da imamo sve kockice mozaika. Ja znam za sebe i svoju decu, a o drugima zaista neću da govorim".

38. Veruješ li da se Marko Van Basten šalio sa promenama pravila i koliko te brine ako je zaista mislio ozbiljno? Ima li fudbal smisla bez ofsajda, sa narandžastim kartonima, ličnim greškama i 25-ercima?

"Najiskrenije, nadam se da se samo šalio. Ne bi valjalo zbog njega da je zaista uveren u to što je rekao. Ako se ispostavi da je bio ozbiljan, plašim se da ga niko više iz fudbalskog sveta neće shvatati ozbiljno. Mislim da su inovacije poput 'oka sokolovog' i eventualnog 'čelendža' sasvim dovoljne fudbalu i da će one dovoljno uticati na igru i pravednost, a za Van Bastenove predloge želim da verujem da su bili šala".

39. Znaš li da od selektora sa kojima si sarađivao u reprezentaciji može da se napravi tim vredan svakog poštovanja? Pazi, formacija 4-2-3-1: Ćurković - Đorić, Đukić, Živadinović, Antić - Boškov, Klemente - Petković, Petrović, Savićević - Santrač. Šta misliš, dokle bi dogurali na Svetskom prvenstvu i kome bi od njih dao kapitensku traku?

"Ufff, brate... kakav tim! Hahahahha. Dogurao bi daleko. Napad je fenomenalan, krila su vrhunska, možda bi samo odbrana mogla malo da se doradi. Golman prva liga. Ne bi bilo loše, ne bi bilo loše... Traku bih dao Radomiru Antiću. Za atmosferu u svlačionici bi bio zadužen Živa. Znaš ono 'ajmo momci, za državu, za narod' Klemente? Havijer bi pokušavao još uvek da se navikne na Srbiju. Svako je od njih ugradio po jedno parče u moj mozaik i hvala im na tome".
...
Bili smo u Melburnu, neka turneja reprezentacije po Aziji. Loše je spavao zbog vremenske razlike i džet-lega, ali se spustio u hotelski hol i pristao na kratak intervju. Interesovala me je samo jedna stvar, kako neko 98-oj utakmici u dresu državnog tima pristupa kao da je reč o debitantskom nastupu:

"Poznaješ me dugo godina i znaš na koji način razmišljam o fudbalu. Može da se odigra loše, kao pre par dana u Koreji, ali neki nivo, neka volja, neka želja da se za reprezentaciju da maksimum, ne smeju nikada da dođu u pitanje. Ja najbolje znam kada nisam zadovoljan samim sobom i ne treba mi tada ničija kritika".

Kada sam svojevremeno ušao u Interov kamp i zamolio ga da mi sredi intervjue sa par igrača, samo je rekao da ih sačekam i da se slobodno pozovem na njega. Izlazili su redom Zaneti, Kordoba, Veron, Vijeri, Martins, Toldo... Svi su stali. Dovoljne su bile dve magične reči - "Deki Stanković".

Neka je sa srećom 40. rođendan! 
--------------------------------------------
SVE KOLUMNE i INTERVJUI NEŠE PETROVIĆA

Povezano

Sve vesti