Klimatske promene se dešavaju i toga smo svi svesni, jer se i Srbija bori sa poplavama, sušama. Neke prognoze kažu - u Evropu će nagrnuti 200 miliona "klimatskih izbeglica." Šta možemo da uradimo?
"Srbija je od 2000. godine izgubila pet milijardi evra na saniranju posledica ekstremnih klimatskih uslova. Čak 70 odsto gubitaka je direktno posledica suše i poplava", izjavio je danas ministar zaštite životne sredine Goran Trivan ističući da se sve sektorske politike moraju prilagoditi i doprineti smanjenju emisija štetnih gasova.
Za to su, kako je istakao, potrebni kako kadrovski, tako i materijalni kapaciteti.
Na uvodnom sastanku čija je tema Priprema izveštaja prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime, ministar Trivan je novinarima rekao da je cilj da se emisija štetnih gasova do 2030. u Srbiji smanji za 9, 8 procenata u odnosu na 1990. godinu.
"To ćemo dostići sasvim sigurno", rekao je Trivan navodeći i da se pošumljavanjem takođe može pospešiti ceo proces.
Naučnici: LEDENO DOBA u bliskoj budućnosti
Trivan je rekao da se ceo svet bavi ograničavanjem emisije gasova sa efektom staklene bašte, a da to čini i Srbija.
Ukazao je i da se, da bi se svi planirani projekti sproveli i ciljevi ispunili, mora usvojiti Zakon o klimatskim promenama koji je pripremljen, a javna rasprava završena.
"Moraće sve sektorske politike da se prilagode i da zajedno doprinesemo smanjenju emisija. Da bi to uradili potrebni su kadrovski kapaciteti, ali i materijalni", istakao je ministar.
Srbija ozbiljno ugrožena klimatskim promenama!
Trivan je rekao da je sasvim sigurno došlo do poremećaja klime i da su klimatske promene "već na delu".
On je naveo i primer da su od 2000. godine zabeleženi veliki gubici usled klimatskih promena.
"Procenjuje se da smo pet milijardi evra izgubili na sve ono što smo morali da saniramo ovih dvadesetak godina, a 70 odsto gubitaka je posledica suše i poplave", rekao je Trivan.
EVROPU ĆE ZAPLJUSNUTI TALAS IZBEGLICA
On je dodao da su posledice po sektor poljoprivrede dramatične i da će Srbija morati da ulaže u sisteme za navodnjavanje da bi se izbegle posledice.
"Procenjuje se da će, ako se nastavi sa klimatskim promenama, Evropu u narednih nekoliko desetina godina zapljusnuti talas od oko 200 miliona klimatskih izbeglica. Stotine hiljada izbeglica sa Bliskog Istoka, južne hemisfere nisu samo došle zbog ratova dobar deo su ekonomske, odnosno klimatske izbeglice koje su iz svojih mesta morale da odu usled nedostatka vode i hrane", rekao je Trivan.
Zamenica Stalne predstavnice Programa Ujedinjenih nacija za razvoj u Republici (UNDP) Steliana Nedera ukazala je da su klimatske promene na delu, i da je prethodni izveštaj pokazao da klimatske promene imaju veliki uticaj i na Srbiju, a posebno trpe sektori poljoprivrede, šumarstva, vodni resursi.
Ona je navela da je zato važno što Ministarstvo u saradnji sa UNDP radi izveštaje i zajedno sprovode projekte koji se odnose na zaštitu životne sredine i povećanje energetske efikasnosti.
Vlada Srbije pripremila je Prvi nacionalni izveštaj prema UNFCHC 2010. godine uz pomoć UNDP.
"Mislim da je ovakav rad važan deo za proces pristupanja EU i ispunjavanje obaveza preuzetih Pariskim sporazumom. Moramo da doprinosimo ostvarenju globalnih ciljeva održivog razvoja", rekla je Nedera .
Nacionalni projektni direktor u Ministarstvu zaštite životne sredine Andrej Bojić podsetio je da je Srbija izradila već dva izveštaja i da će novi projekat u okviru koga se priprema treći izveštaj pomoći da se dođe do novih informacija i podataka, pripreme mehanizmi i mere.
Prof. dr Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu je govoreći o prilagođavanju klimatskim promenama rekao da se mogu primeniti različite agrotehničke prakse, ali i poboljšati sistemi navodnjavanja....
"Sve to zahteva analize i procene kako to učiniti na najbolji način jer adaptacija je veoma složen proces", rekao je on.
