Ne zaboravite nju, "devojku iz grada" (FOTO)

Autor:

Multimedijalna izložba posvećena Sonji Savić (1961-2008) otvorena je 11. septembra u foajeu Jugoslovenske kinoteke, povodom desetogodišnjice smrti te legendarne glumice i svestrane umetnice.

Ne zaboravite nju, "devojku iz grada" (FOTO) Foto: Mondo/Goran Sivački

Još dok je bila u prvom razredu 14. beogradske gimnazije govorili su za nju da je neverovatan talenat za glumu. U svojoj 21. godini već je bila diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti.

"Nikola, silazi, nisam ti ja majka!", "Mama?! Mama, u boji?!" (replike iz filma "Mi nismo anđeli"),ili scena iz "Šećerne vodice" sa maestralnim Zoranom Radmilovićem, kada objašnjava zašto želi plastičnu operaciju:

"Ne sviđa mi se moj izgled. Ustvari, on se meni sviđa, ali se drugima ne sviđa. U tome je moj problem".

Upravo ova rečenica iz filma "Šećerna vodica" najbolje govori o Sonji Savić i najbolje je opisuje. Zbog jezika je bilo onih koji je nisu voleli. Bila je, današnjim rečnikom rečeno - influenser, uticajna. Imala je aktivan i angažovan odnos prema stvarnosti.

Bila je filmska diva, nešto poput naše Grete Garbo.

Da ona to jeste bila pokazuje i to što je za ulogu u filmu "Život je lep" dobila specijalnu nagradu publike na Filmskom festivalu u Veneciji 1985. godine. Za nezaboravnu ulogu u filmu "Šećerna vodica" dobila je Gran pri "Ćele kula" na Filmskim susretima u Nišu, kao i nagradu na Festivalu igranog filma u Puli.

U jednom od poslednjih intervjua za Televiziju Nikšić 2008. godine, Sonja Savić je govorila o svojim korenima hercegovačko-čačanskim.

"Ja sam beba koja je doneta u taj Beograd, koji, zapravo, nema korenje. Ima decu (funkcionera) spoljnih i unutrašnjih poslova i decu visokih činovnika, donetih kao bebe i bačenih u obdaništa za neki kolektivni socijalistički eksperiment generacijskog, zajedničkog odrastanja".

Oni koji su sa njom sarađivali su je obožavali.

"Ona je bila kao neki anđeo iz nekog drugog sveta koja je hodala među nama i zato je izazivala toliku turbulenciju", rekao je nekoliko godina posle njene smrti reditelj Stanko Crnobrnja.

Možda i najbolji opis Sonje Savić i ljudi slične provinijencije dao je legendarni roker Zoran Kostić-Cane:

"Najteže u ovoj seljoberskoj sredini jeste da si poznat. Ono što ljudi misle o tebi ide za tobom, nekad prija, a u principu u više slučajeva ne prija. Najveća fora je preživeti sebe, preživeti društvo".

Ta i takva Sonja Savić, koja je "obojila" mnoge domaće filmove, preminula je pre 10 godina u Beogradu.

U njenu čast u Jugoslovenskoj kinoteci otvorena je multimedijalna izložba "Sonja Savić: devojka iz grada" (potražite na YouTube insert iz šou programa Sonja Savić i Miroslav Ilić). Organizator izložbe je Umetnička galerija "Nadežda Petrović" iz Čačka kao baštinik njenog legata.

Na otvaranju izložbe, reditelj Milutin Petrović, u čijem je filmu "Jug-Jugoistok" Sonja Savić ostvarila jednu od svojih poslednjih uloga, govorio je baš o tome koliko je ona bila ljuta na svet koji nas okružuje.

"Ti eksperimentalni filmovi, to što je radila sa Supernautom i (predstava) 'Čekajući Godoa', to je nešto neopisivo važno za našu kulturu. Da to imaju Slovenci to bi sada bilo svetski važna stvar. Specijalno zato što je rađeno na mini di-vi kasetama, na 4:3 formatu, sa malo piksela, u jako teškim uslovima. Stalno je išla okolo i molila da joj neko to izmontira. Bio sam jedan od ljudi koji su joj u tome pomagali. To što je ostalo je jedan ozbiljan artefakt njene ljutine na to šta se desilo sa civilizacijom. Ona je prosto celu našu generaciju i shvatanje toga šta je dobra umetnost predstavila kroz to. Tu se vidi specifična ogorčenost koju mi svi imamo u odnosu na to šta se zaista desilo sa muzikom, filmom, jezikom, televizijom, kulturom", rekao je Petrović, prenosi Seecult.org.

Izložba, koja će biti otvorena do 28. septembra, sastoji se iz dva dela - jedan podseća publiku na ono što je Sonja ostvarila kao glumica u ne tako dugoj, ali sjajnoj karijeri, uglavnom tokom 80-ih godina, a drugi koji pokazuje njenu društvenu angažovanost kroz eksperimentalne filmove i video radove, koje je pravila.

U okviru retrospektive Sonje Savić, do 16. septembra biće prikazani igrani filmovi u kojima je ostvarila neke od svojih najboljih uloga.

Na programu su: "Leptirov oblak" (1977), "Šećerna vodica" (1983), "Balkanski špijun" (1984), "Davitelj protiv davitelja" (1984), "Una” (1984), "Život je lep", "Crna Marija" (1986), "Kako je propao rokenrol" (1989), "Urnebesna tragedija" (1995) i "Jug Jugoistok" (2005).

Ova izložba će gostovati u još nekoliko gradova u Srbiji i regionu.

Tagovi:

Povezano

Sve vesti