Vantelesna oplodnja između nadanja i pravilnika

Šta donosi novi Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji, kako se određuje "procenat uspešnosti" određene klinike i čemu može da se nada 800.000 ljudi u ovoj zemlji koji imaju problema sa infertilitetom.

Vantelesna oplodnja između nadanja i pravilnika Foto: MONDO/Bojana Zimonjić Jelisavac

Sa problemom neplodnosti suočava se više od 25 miliona ljudi u Evropi. U Srbiji, procenjuje se da je taj broj oko 800.000. Zvuči nerealno. Mnogo. Ali, kad se nađete u toj koži, ništa od toga vam nije važno. Kako drugima zvuči, da li su procene realne ili ne… Važno vam je samo da dobijete bebu.

Ali, ne da biste se "ostvarili kao roditelji". Nego da biste postali - mama i tata.

Beba nije "projekat", iako ponekad može da zvuči tako, kad čitate novine pa naiđete na neki tekst o poznatoj ličnosti koja se "ostvarila kao majka" ili planira da se "ostvari kao majka". Beba je ljubav. Samo što i ljubavi ponekad treba podrška sa strane.

Vantelesna oplodnja ne bi trebalo da bude tabu, nema tu nikakve misterije, i umesto da se o tome šapuće i da se deca rođena iz postupaka biomedicinski potpomognute oplodnje posmatraju kao "drugačija", evo šta bi trebalo da znate. Vrlo je jednostavno, u stvari. Vantelesna oplodnja nije "veštačka" oplodnja. Nema tu ničega veštačkog. Ima samo ljubavi i želje da žena i muškarac koji se vole postanu mama i tata.

Da li ste to danas komercijalizovalo, i na šta je sve država spremna da bi parovima koji imaju problem pomogla da dobiju bebu, bilo je govora na prvom Međunarodnom festivalu vantelesne oplodnje, koji je u subotu održan u Beogradu, u organizaciji Udruženja "Šansa za roditeljstvo".

O komercijalizaciji vantelesne oplodnje govorili su na panel diskusiji profesor dr Veljko Vlaisavljević, istaknuti stručnjak iz oblasti reproduktivne medicine, i jedan od retkih ginekologa koji je ceo svoj vek posvetio bavljenju asistiranom reprodukcijom, čuveni lekar iz Maribora, za kojeg su čuli svi koji su prošli ili prolaze kroz vantelesnu. Tu su bili i dr Branko Budimirović, iz Centra za vantelesnu oplodnju Valjevo, i dr Nebojša Marković, iz leskovačke Klinike Spebo Medical.

I sva trojica složila su se da komercijalizacije ima, kao i u svim granama medicine danas, ali ne u meri koja ugrožava dobre namere. Problem je, ipak, to što zvanične statistike na ovu temu nema. Čak ni država i Republički fond zdravstvenog osiguranja nemaju precizne podatke o uspešnosti procesa koje finansiraju.

Ipak, struka se slaže u jednom: lekari u razgovoru sa pacijentima moraju biti pošteni. Ali, i pacijenti bi trebalo da imaju u vidu jednu stvar: procenat uspešnosti određenog centra za vantelesnu oplodnju, u konkretnom slučaju ne znači - ništa.

Ili, kako bi to lepo rekla doktorka iz jedne beogradske klinike, "pre nego što me pitate, ja ću vam reći… ako rodite zdravu bebu, naša uspešnost je sto posto, ako ne rodite, naša neuspešnost je sto posto". To zvuči surovo, ali je tačno. I to je pristup koji vam pomaže da sačuvate zdrav razum, u mesecima, ponekad i godinama nadanja, izneverenih očekivanja, čekanja… dok konačno, ako imate sreće, ne ugledate "dve crtice".

"Komercijalni pristup danas je više nego očigledan. Ali, to postaje problem kada lekar zaboravi da je lečenje neplodnosti medicinski problem. I da za rešavanje tog medicinskog problema treba da se upotrebe metode iza kojih su naučni dokazi. Ako se to ima u vidu, onda nema mesta za nuđenje 'novih metoda koje su eksperimentalne', nekih 'utešnih procedura', niti metoda koje pacijenti traže jer ih je 'dr Google preporučio'", kaže dr Vlaisavljević.

Zašto je "granica" 42 godine života žene

Treba imati u vidu da se žene rađaju sa zalihom jajnih ćelija. Dakle, koliko godina života ima žena, toliko su stare i njene jajne ćelije. U '20. godinama, čak 90% jajnih ćelija je pravilne genetske građe. U '40, takvih je svega 10%. Situacija je kod muškaraca drugačija, jer se spermatozoidi stvaraju tokom čitavog života, i nikad nisu "stariji" od nekoliko nedelja, objašnjava dr Vlaisavljević.

Ono što je istakao kao problem je što ako se podaci ne skupljaju on-lajn, od momenta kad žena primi prvu injekciju gonadotropina, onda su velike mogućnosti da se rezultatima manipuliše.

"Pacijent ne može svoj slučaj gledati kao postotak od 700.000 slučajeva, jer su svi ti slučajevi različiti", podseća dr Vlaisavljević.

Ali, onda ni lekari ne bi trebalo pacijente da posmatraju kao procente, a i to se nekad, nažalost dešava, pa parovi gube dragocene mesece, godine čak na "opustite se", na upute i briseve kojima na smenu ističe važenje…

"Nažalost, još je mnogo parova koji ne dolaze pravovremeno, iako je iz dokumentacije jasno da im je medicinski potpomognuta oplodnja jedino rešenje. U tu grupu spadaju i oni parovi kojima ginekolozi na osnovu nekoliko urednih nalaza ne šalju na vreme 'dalje', već ih teše da samo treba da se opuste pa će doći i do trudnoće", kaže dr Vlaisavljević.

A stav struke je jasan, ukoliko posle šest meseci nezaštićenih odnosa ne dođe do trudnoće, trebalo bi da odete kod ginekologa, za svaki slučaj. Jer za svaki šesti par, "samo se opustite" ne znači ništa.

Krajem avgusta ove godine, na snagu je stupio novi Pravilnik o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognute oplodnje.

Uslovi za uključivanje u lečenje neplodnosti su iscrpljene druge mogućnosti lečenja steriliteta, da žena ima manje od 42 godine u trenutku prolaska drugostepene komisije, da je očuvana funkcija jajnika i da je indeks telesne mase žene manji od 30. Za muškarce, uključivanje u postupak je moguće u svim oblicima subfertilnosti uz postojanje živih ili morfološki ispravnih spermatozoida u ejakulatu.

Pravo na tri pokušaja vantelesne oplodnje o trošku Fonda ima žena do navršene 42. godine života, a u jednom postupku se o trošku države obezbeđuje i zamrzavanje do šest embriona, sa rokom čuvanja od pet godina.

A onda dolazimo i do drugog pokušaja… Iako je objavljeno da država pokriva troškove i za drugo dete, za parove koji su već jedno dete dobili iz VTO o trošku RFZO, to je samo formalno tačno. Država plaća i pokušaje za drugo dete, ALI samo ukoliko je žena u postojećoj zajednici dobila jedno dete iz postupaka VTO a NIJE ISKORISTILA sva tri pokušaja. To u praksi znači da država parovima koji prođu komisiju omogućava ukupno tri pokušaja. Pa ako prvu bebu dobijete iz prvog pokušaja, "ostaju vam" još dve šanse za drugu bebu. Ali, ako prvu bebu dobijete "iz trećeg", država neće pokriti vaše pokušaje da toj bebi rodite brata ili sestru, a to, moramo da primetimo, nije isto što i "država plaća VTO i za drugo dete". Nažalost.

Da li bi trebalo pomeriti "granicu" ako se koristi donirana jajna ćelija

Dr Vlaisavljević smatra da iako je posle 42. godine VTO daleko uspešnija uz doniranu jajnu ćeliju, to bi ipak trebalo uzeti sa rezervom. Jer u takvim slučajevima nije u pitanju "lečenje neplodnosti, jer biti stariji od 42 godine nije bolest, već samo realizacija želje za materinstvom". A ponekad se dešava da se u toj želji zanemari na pravo deteta na detinjstvo sa zdravim roditeljima koji će mu biti podrška ne samo u ranom detinjstvu, već i tokom odrastanja. S druge strane, dr Tatjana Dosev iz GAK Višegradska, smatra da to ne bi trebalo posmatrati tako strogo. "Ako je državni cilj da nas ima više i da budemo zdravi, mislim da 45 godina nije fatalna granica za ženu da postane majka. Jer kao što žena od 25 godina može da strada u nesreći, i da dete ostane bez majke, tako i žena od 45 godina može da živi dovoljno dugo i detetu pruži sve što je potrebno tokom odrastanja. Ipak, u takvim slučajevima bi moralo da se uzme u obzir kompletno opšte zdravstveno stanje pacijentkinje, i ako tim stručnjaka proceni da je ono dobro, nema nikakvog razloga ograničavati majčinstvo."

Tu negde stižemo i do novina koje je doneo izmenjeni Zakon, otvoriviši usput i neka pitanja, na koja ovom prilikom nije bilo odgovora jer se predstavnici nadležnih ministarstava i RFZO nisu pojavili.

U svakom slučaju, novi Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji nudi neke mogućnosti koje do sada pacijentima u Srbiji nisu bile na raspolaganju, i zbog kojih su mnogi parovi odlazili na vantelesnu u Prag ili Solun, na primer, izlažući se dodatnim troškovima i dodatnom stresu.

Novi Zakon definiše kakav tim lekara mora imati zdravstvena ustanova da bi se mogla smatrati centrom za biomedicinski potpomognutu oplodnju, a koji čine specijalista ginekologije sa užom specijalnošću fertilitet, embriolog, urolog i medicinsko-laboratorijski tehničar.

Takođe, definisano je i ko sve može da se podvrgne procesu biomedicinki potpomognute oplodnje: bračni odnosno vanbračni partneri, punoletna i poslovno sposobna sama žena, i žena ili muškarac koji su upotrebu svojih reproduktivnih ćelija odložili iz medicinskih razloga.

Muškarac, dakle, ne može samostalno ući u ovaj proces, jer sistem ne poznaje kategoriju surogat majčinstva, ali žena može.

Definisano je, takođe, da se zamrznute ćelije i embrioni o trošku države mogu čuvati pet godina, a taj rok može se, uz molbu i opravdane razloge produžiti na još pet godina.

A onda stižemo i do donacije reproduktivnih ćelija ili embriona. Nažalost, nije bilo predstavnika države koji bi dali preciznije informacije, a za primenu Zakona neophodni su i pravilnici koji bi trebalo da budu doneseni do novembra ove godine, ali, evo šta to znači...

Donacija podrazumeva primanje doniranog reproduktivnog materijala koji se koristi u procesu vantelesne oplodnje, što znači da paru može biti potrebna donirana jajna ćelija, doniran spermatozoid ili doniran embrion.

Ukoliko žena nema svojih reproduktivnih ćelija, za oplodnju se koriste jajne ćelije donatorke, ukoliko muškarac nema svojih spermatozoida, koriste se donirani spermatozoidi, a ukoliko par nema ni jajnih ćelija ni spermatozoida, korise se donirani embrioni.

Novi Zakon dozvoljava poklanjanje, tojest darivanje reproduktivnih ćelija ili embriona paru koji nije u mogućnosti da ima svoje reproduktivne ćelije ili embrione, što u stvari znači da je dozvoljeno preko Banke reproduktivnih ćelija donirati reproduktivne ćelije i embrione.

Striktno je zabranjeno nuđenje semenih ćelija, jajnih ćelija i embriona radi sticanja bilo kakve koristi.

Reproduktivne ćelije jednog davaoca, kao i darovani embrion jednog para, mogu se upotrebljavati za biomedicinski potpomognutu oplodnju samo jednog para ili jedne žene koja je sama u postupku.

Ali, dok na snagu ne stupe i podzakonska akta, nećemo znati kako će se to sprovoditi u praksi.

Dok čekamo novembar, kad bi to trebalo da se dogodi, recite nam…


Vantelesna oplodnja: Čuvanje embriona i u "Frontu"

Gornja granica za VTO o trošku države - 42 godine

Ako se borite sa sterilitetom...

Dirljiva ispovest: Kako smo dočekali "dve crtice"

Uz knjižicu na vantelesnu kod privatnika

Zamrzavanje embriona i o trošku države

Tagovi:

Povezano

Sve vesti