Odlazeći ambasador SAD na samoproglašenom Kosovu, Greg Delavi, izjavio je da dijalogu o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije nedostaje demokratski legitimitet.
Zbog toga njegova zemlja neće prihvatiti "bilo kakvo rešenje" koje eventualno bude postignuto.
U intervjuu za "Koha ditore", Delavi je rekao da njegova vlada neće prihvatiti bilo kakvo rešenje koje nema demokratski legitimitet, odnosno sve što eventualno bude dogovoreno u Briselu.
"Mislim da je stvar Skupštine (Kosova) da obezbedi demokratski legitimitet. Skupština, na žalost, nije bila u stanju da obezbedi 61 glas za sve što se odnosilo na dijalog", kazao je Delavi.
On je dodao da rešenje treba da bude održivo i prihvaćeno od građana obe strane, to jest da doprinese stabilnosti regiona.
"Mi nismo rekli da ćemo prihvatiti bilo kakvo rešenje... Mi smo rekli da ćemo razmotriti ponuđena rešenja i da ćemo izraziti naša uznemirenja, ako ih bude", kazao je Delavi.
Govoreći o najavama i zakonima koji se odnose na transformaciju Bezbednosnih snaga (BSK) u Oružane snage Kosova, Delavi je rekao kako niko nije davao veću podršku BSK od SAD ali i dodao da nije bilo pogođeno pravo vreme kada je to objavljeno.
"Mislim da je sada značajno da lideri Kosova nastave da rade sa narodom i zajednicama i da objasne šta je to (što se predlaže)", kazao je američki ambasador.
On je dodao da je najvažnije da se manjinskim zajednicama jasno stavi do znanja da će te snage braniti sve, uključujući i manjinske zajednice.
Takođe je zatražio da povodom pitanja BSK bude daleko više konsultacija sa NATO.
PROBLEM JE (NAJVIŠE) U PRIŠtiNI
Ambasador SAD u Srbiji, Kajl Skot, izjavio je pre nedelju dana da predsednici Srbije i Kosova Aleksandar Vučić i Hašim Tači imaju pomoć Amerike u traženju mirnog rešenja.
Da prepreka takvom rešenju, odnosno "mirnoj promeni granica" kao poslednjoj ideji u dijalogu Beograda i Prištine, nisu ni SAD ni Nemača Berlin, kao okosnica EU, već sama Priština, smatra stručnjak američkog Saveta za spoljne odnose i profesor Univerziteta Džordžtaun, Čarls Kapčan.
Kapčan takođe smatra da bi ideja razmene teritorija ili promene granica, koliko god problematična bila, kada bi dobila podršku svih, na Kosovu i u Srbiji, regionu mogla da donese stabilnost i konačno finalizovanje granica posle ratova.
U nekom momentu neko mora da prihvati pragmatizam iznad principa, ističe Kapčan za Radio Slobodna Evropa, objašnjavajući argumente za podršku predlogu koji je, kako kaže, "u suštini miroljubiva forma etničkog čišćenja".
On smatra da je ključ da predsednici Srbije i Kosova, Aleksandar Vučić i Hašim Tači, a naročito Tači, dobiju konsezus za ovu ideju "kod kuće", te zato veruje da je protivljenje Berlina od manjeg značaja i da prepreka promeni granica nije u Nemačkoj, već u Prištini.
"Moje je gledište da je u interesu stvaranja konačnog rešenja, i u službi toga da se Srbija ubedi da prizna Kosovo, razmena teritorije, ukoliko to ima podršku i u Srbiji i na Kosovu, ne samo između Tačija i Vučića, već i između dva parlamenta i javnosti, predlog sa kojim treba ići napred na način što će se pokušati finalizovati granice i politika na Balkanu, kao posledica raspada Jugoslavije", kaže Kapčan.
