Vlada Srbije usvojila je danas Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji za cilj uspostavljanje efikasnog mehanizma zaštite ličnih podataka, unapređenje međunarodne razmene podataka.
Cilj zakona je i kao usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa novim propisima Evropske unije u ovoj oblasti.
Predlog zakona je prethodno dobio pozitivno mišljenje Eurodžasta i Evropske komisije, a u narednom periodu naći će se pred poslanicima Skupštine Srbije radi usvajanja.
U obrazloženju Ministarstva pravde, koje je predlagač ovog zakona, ukazano je da se da novim zakonskim rešenjima znatno unapređuje zaštita podataka o ličnosti, kako u domaćem pravnom sistemu, tako i u odnosu na iznošenje podataka u treće zemlje.
Rešenja iz zakona su usklađena sa novim propisima EU, pa će tako svi podaci o ličnosti građana Srbije biti zaštićeni na isti način, kao i u državama članicama EU, napominju u Ministarstvu pravde.
Predlagač zakona je ukazao da imajući u vidu ubrzani razvoj informacionih tehnologija, postoji potreba da se prava građana dodatno zaštite zbog učestalijih zloupotreba ličnih podakata, kao što su matični broj (JMBG), broj lične karte ili bankovnog računa, zatim podaci o fizičkom izgledu i navikama, biometrijski podaci, broja telefona, IP adrese, lozinke ili najčešće adrese koje posećuju na internetu.
Broj lične karte na čeku traže NELEGALNO
Imajući u vidu da tekst važećeg zakona nije značajno menjan tokom skoro devet godina primene, kao i obaveze Srbije u procesu pridruživanja EU, bilo je neophodno pripremiti novi zakonski predlog koji će obezbediti usklađenost sa propisima EU, koja je i sama nedavno usvojila nove propise u ovoj oblasti.
Reč je o Uredbi 2016/679 o zaštiti pojedinca u vezi sa obradom podataka o ličnosti i slobodnom kretanju takvih podataka (Opšta uredba o zaštiti podataka o licnosti) i Direktivi 2016/680 o zaštiti pojedinca u vezi sa obradom podataka o ličnosti od strane nadležnih tela u svrhe sprečavanja, istrage, otkrivanja ili gonjenja krivičnih dela ili izvršenja krivičnih sankcija i slobodnom kretanju takvih podataka.
U Ministarstvu pravde za Tanjug kažu da se predloženim zakonskim rešenjima detaljnije uređuje postupak ostvarivanja prava na zaštitu podataka o ličnosti, kao i da se propisuje veliki broj različitih slučajeva kojima je u potpunosti uređen postupak iznošenja podataka o ličnosti iz Republike Srbije, čime se značajno ubrzava prenos.
To je, kako napominju, značajno imajući u vidu dostignuti stepen savremenih informacionih tehnologija, društvenih mreža, olakšavanja poslovanja privrednih subjekata.
NAJVAŽNIJE NOVINE
Najznačajnija novina, koja se odnosi na lice na koje se podaci odnose, je vezana za podnošenje pravnih sredstava ako se vrši obrada njegovih podataka o ličnosti.
Naime, predviđa se čitav niz različitih mogućnosti za zaštitu prava, pri čemu je moguće podneti više pravnih sredstava, nezavisno od toga da li je već podneto neko sredstvo.
Pre svega, može se podneti prigovor rukovaocu na obradu podataka, zatim pritužba Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podata o ličnosti, koji povodom pritužbe može iskoristiti svoja inspekcijska ovlašćenja.
Isto tako, nezavisno od drugih postupaka, može se ostvariti i neposredna sudska zaštita.
Tužbom za zaštitu prava može se zahtevati od suda da neposredno obaveže tuženog na ostvarenje konkretnih prava koje licu, na koje se podaci odnose, pripadaju po ovom zakonu.
Predlog zakona takođe izričito propisuje pravo na naknadu štete, koje podrazumeva da lice koje je pretrpelo materijalnu ili nematerijalnu štetu zbog povrede odredaba zakona ima pravo na novčanu naknadu ove ?tete od rukovaoca, odnosno obradivača koji je ?tetu prouzrokovao.
Predlog zakona uređuje i pitanje odgovornosti u slučaju kršenja prava lica na koje se podaci odnose, kao i u slučaju neispunjavanja zakonskih obaveza rukovaoca, obradivača podaka ili njihovih predstavnika.
Osigurava višu bezbednost podataka o ličnosti, tako što propisuje veći broj mera zaštite podataka o ličnosti, kao i postupak u slučaju da do povrede bezbednosti ipak dođe.
Uvodi novine, kao što su obavezujuća poslovna pravila, sertifikacija, određivanje lica za zaštitu podataka o ličnosti, kao i kodeks postupanja i potpuno uredenje obrade podataka o licnosti koju vrše nadležni organi u svrhe sprečavanja, istrage, otkrivanja ili gonjenja krivičnih dela ili izvršenja krivičnih sankcija.
Ovim predlogom zakona se prvi put su jasno propisane posebne odredbe koje se odnose samo na nadležne organe, čime se obezbeđuje zakonitost njihovog postupanja i istovremeno određuju slučajevi kada postoje ograničenja opšteg režima, ističe predlagač zakona.
Zakon je predvideo proširenje i preciziranje nadležnosti i ovlašćenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisnog i samostalnog državnog organa nadležnog za nadzor i sprovodenje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
