U skladu sa ranijim najavama, nekoliko stotina osnovnih i srednjih škola u Srbiji juče je stupilo u štrajk skraćivanjem časova sa 45 na 30 minuta. U sredu sastanak sindikata sa ministrom prosvete.
Štrajk organizuju četiri sindikata prosvete, koji traže da svi zaposleni u predškolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju sa sedmim stepenom stručne spreme budu raspoređeni, umesto u osmoj, u devetoj grupi u predloženom zakonu o platnim razredima u javnom sektoru, piše "Politika."
Škole koje su stupile u štrajk tokom cele ove nedelje radiće skraćeno, mada je za sutra u 1.15 zakazan sastanak predstavnika sindikata sa ministrima prosvete i javne uprave Mladenom Šarčevićem i Brankom Ružićem, ali, kako je najavljeno, i sa ministrom finansija Sinišom Malim.
Dosadašnji pregovori sindikalaca s predstavnicima ministarstava doveli su do svrstavanja razrednih starešina u devetu platnu grupu (drugi razred), ali je predloženo i da koeficijenti za plate direktora škola budu povećani za 46 odsto. Ovaj drugi predlog nije naišao na podršku predstavnika sindikata.
Skraćeni časovi u 1.000 škola
Jasna Janković, iz Unije sindikata prosvetnih radnika, kaže da je nelogično da u istoj grupi budu direktori škola sa 200 i sa 1.200 đaka, dok Tomislav Živanović (Granski sindikat „Nezavisnost”) smatra da posao direktora nije u toj meri složen da bi njihova plata bila toliko iznad ostalih u školama sa istim stepenom stručnosti. Živanović kaže da bi predlog sindikata (deveta platna grupa, prvi razred) zadovoljio zaposlene u prosveti, a prihvatljiv je i za državu, jer ne znači porast ukupne mase sredstava.
Štrajk u školama: Ponegde zvoni posle pola sata
Došlo bi do preraspodele novca, a samo bi neznatno bio korigovan planirani procenat porasta sredstava. Živanović zato kaže da je sindikalni predlog kompromis, jer prema toj varijanti prosvetari „uopšte ne bi izašli iz okvira predloženog budžeta”, ali im je važno da budu u devetoj grupi, prvi platni razred, zbog mogućnosti napredovanja. Ako bi ostali u osmoj grupi – treći razred, takve mogućnosti bile bi mnogo manje.
U istoj devetoj grupi su i lekari opšte prakse, ali Živanović napominje da su oni u četvrtom-petom platnom razredu, dok bi prosvetari bili u prvom. Kad bi predlog sindikata bio prihvaćen, lekari opšte prakse imali bi za deset odsto veće plate od nastavnika i profesora. I imali bi, kao i prosvetari, mogućnost da napreduju, jer lekar opšte prakse je početno zvanje, za razliku od bolje plaćenih lekara specijalista.
U sindikalnim odlukama o stupanju u štrajk navedeno je da će ovaj vid protesta trajati dok ne bude postignut sporazum ili dok štrajkački odbor ne donese drukčiju odluku, ali ministar Mladen Šarčević ovaj potez sindikata označava kao stvaranje određene vrste pritiska.
MINISTAR: NIJE DOBRA RAČUNICA
Ministar prosvete Mladen Šarčević rekao je danas da je ponuda tog ministarstva razumna i razvojna, te da je štrajk koji su pokrenuli u školama preuranjen.
Šarčević je naveo da je ministarstvo finansija sinoć poslalo računicu o kojoj će se sutra pregovarati i dodao da matematika jednog od sindikata nije najtačnija, te da 12 miliona evra koji se pominju nije dovoljno ako se svi prosvetni radnici prabace iz grupe 8-3 u grupu 9-1.
"Onda morate da povuccete sve grupe unutar same prosvete i kada se onda svi ostali nassteluju, zdravstvo i ostali dolazite do blizu 10 milijardi dinara godissnje u 2019. godini za ssta sugurno budzzet nije spreman", rekao je SSarccevich novinarima nakon obilaska renoviranih delova Stomatolosskog fakulteta.
Kako kaže, verovatno će se pregovarati o predlogu koji je već na stolu, a to je da 58 odsto zaposlenih uđe u devetu platnu grupu, te da namera da svi udju u taj platni razred "devalvira samu matricu".
"Legitimno je da svako kaže šta misli, ali mislim da je ova ponuda na stolu jako dobra, razumna i razvojna", naveo je Šarčević.
Objašnjava, da bi u tih predloženih 58 odsto ušlo oko 25 odsto onih koji po pravilu o napredovanju i zahtevima mogu da se kvalifikuju da uđu u višu platnu grupu, zatim razredne starešine kojih ima otprilike isti procenat, prosvetni radnici koji rade sa decom sa smetnjama u razvoju i u kombinovanim odeljenjima i oko 500 njih koji su već u sistemu prošli sve predviđeno bez naknade.
"Mislimo da je to oko 58 odsto za 2019. godinu, a namera je da u drugoj, 2020. godini taj broj bude značajno povećan. Ovih ostalih, 42 odsto, ostaju u grupi 8-3, jer su na privremeno povremenim poslovima i ne ispunjavaju osnovni kriterijum osam godina radnog staža", rekao je Šarčević.
