NEMA "gladnih beba" u "Frontu"

Evo šta se stvarno dešava u GAK "Narodni front" u Beogradu. Da li bebe plaču od gladi ili zato što su bebe i kako su dobre namere predstavljene kao "horor film". Razgovarali smo sa neonatologom iz "Fronta".

NEMA "gladnih beba" u "Frontu" Foto: Guliver/Getty images, AleMoraes244

U otvorenom pismu koje je u petak objavljeno na jednom domaćem portalu, majka koja se treći put porodila u GAK "Narodni front" iznela je tvrdnju je da "bebe u ovom beogradskom porodilištu više ne dobijaju dohranu".

Ukratko, atmosfera koja vlada u porodilištu opisana je kao "horor film" u kojem "bebe plaču a umorne majke plaču sa njima".

Ali, stvari nisu baš uvek onakve kakve deluju na prvi pogled. Pozvali smo "Front", i evo šta se stvarno dešava u najvećem beogradskom porodilištu.

"Da li stvarno mislite da bi bilo ko, ko nije psihopata, ostavio gladne bebe da plaču?!", pitanjem je odgovorila na naše pitanje šta se dešava u "Frontu" primarijus dr Ljiljana Stanković, neonatolog u ovom porodilištu i nacionalni koordinator Programa podrške dojenju.

"Niko nije ukinuo dohranu bebama kojima je ona potrebna. Ali, mi dajemo sve od sebe da povećamo broj dece koja će biti dojena", kaže dr Stanković.

"Uprkos tome što svi znamo koliko je majčino mleko značajno za zdravlje bebe, u Srbiji tek malo više od polovine beba svoj prvi podoj dobije u prvom satu po rođenju, a isključivo je dojeno samo 12,8 odsto dece mlađe od šest meseci. Jedini način da se to promeni je da se majkama pomogne i da one dobiju podršku koja im je neophodna tokom dojenja."

A davanje dohrane bebama kojima ona nije neophodna teško da se može smatrati podrškom.

"Znate li da uopšte ne postoji evidencija o bebama koje koriste dohranu? To mora da se promeni. Na nivou države ne postoji nacionalna evidencija koliko imamo dece na mlečnoj formuli, i ne postoji evidencija o tome kada se prestaje sa dojenjem i kada se uvode zamene. Nisu krive majke, krivi su i zdravstveni radnici koji su, kao i društvo u celini, imali pasivan odnos prema dojenju", kaže dr Stanković.

A onda kaže, i tužno i razočarano, da je žalosno što se prvi korak u promeni tog stanja svesti dočeka "na nož", ovakvim otvorenim pismom.

"Znate, ovo što se radi je toliko maliciozno, da nemam reči. Toliko truda je uloženo u nešto što je dobro za decu, da bi sad to neko omalovažio i pisao o jednom porodilištu kao o 'logoru za bebe'", ogorčena je dr Stanković.

"Situacija u porodilištu je ista kao i uvek. Dohranjuju se bebe kojima je dohrana potrebna. Ali, bebe se ne dohranjuju 'redom'. I to je suština. Suština je u tome da će i sada svaka majka koja želi da dobije lekove za zaustavljanje laktacije te lekove dobiti, jer vi nikoga ne možete naterati da doji, ali tek nakon razgovora sa pedijatrom tokom kojeg će joj biti predočene sve prednosti dojenja", kaže dr Stanković.

Podrška dojenju je nacionalni projekat

Vlada Srbije donela je Uredbu o nacionalnom programu podrške dojenju, porodičnoj i razvojnoj nezi novorođenčeta koja je stupila na snagu 19. jula 2018. godine. Ovaj Program je prvenstveno orijentisan na sprovođenje aktivnosti kroz sistem zdravstva. "Ovim je predloženo rešavanje najvažnijih pitanja koja se tiču dojenja a odnose se na dete, majku, zdravstvene radnike, zdravstveni sistem i društvo u celini", objašnjava dr Stanković. Ona podseća da je u GAK "Narodni front" dojenje uvek bilo na prvom mestu, ali kaže da će mu se osoblje sada posvetiti još više. Jer, dojenje je više od hrane, to je i sigurnost i ljubav i pravo svake bebe i svake mame koja želi da to radi.

Dakle, majka je JEDINA koja će odlučiti da li će dojiti svoju bebu ili ne. Ali, svakoj majci koja ne želi da doji biće objašnjeno zašto je dojenje važno. I to je pošteno.

A svaka majka koja želi da doji svoju bebu dobiće podršku, jer od toga zavisi da li će mama dojenje doživeti kao lepo iskustvo ili kao "obavezu koju mora da ispuni".

Bebama, dakle, niko nije ukinuo dohranu. I svaka beba koja je gladna, biće u "Frontu" nahranjena kao i do sada.

"Ali, morate da shvatite da nije svaki plač bebe vezan za glad. To je bebama jedini način komunikacije, bebe plaču kad su gladne, ali plaču i kad su umorne, kad im je vruće ili hladno, kad im je pelena mokra. Želimo da prekinemo praksu koja je ovde uobičajena, a to je da se bebi svaka emocionalna potreba zadovoljava hranom. Najlakše je bebi koja plače 'tutnuti' flašicu sa dohranom. I onda imate decu koja su praktično od samog rođenja naviknuta da se emocije nadoknađuju hranom, a pitate se odakle toliko gojazne dece", kaže dr Stanković.

"Svaka majka ima mleko koje odgovara potrebama njene bebe, a refleks za sisanjem je najsnažniji u prvih nekoliko sati. Ali, bebi je tada potrebno svega po nekoliko mililitara, i nema razloga da se mame brinu da neće imati 'dovoljno mleka' jer su bebi dovoljne te kapi prvog, dragocenog kolostruma koji je temelj budućeg imuniteta.

A onda zamislite ako mi bebu od prvog dana hranimo nečim što za nju nije prirodno i zu količinama koje su veće od onih koje su joj potrebne. Taj prirodni refleks za sisanjem će oslabiti, želudac se širi i to je začetak problema sa kojima se danas suočava i naše društvo - gojaznost dece", zaključuje dr Stanković.

Fotka koja dokazuje moć majčinog mleka

ALARMANTNO: Svako treće dete nam je gojazno!

Povezano

Sve vesti