Da li verujete u natprirodno? (ANKETA)

Autor:

Iznenađujuće veliki broj ljudi na ovom svetu veruje da postoje natprirodne sile. Evo šta kaže nauka, a šta vi mislte, recite nam u anketi.

Istraživanje sprovedeno na Čapmen univerzitetu 2017. pokazalo je da čak 52 odsto odraslih Amerikanaca veruje u duhove, ukleta mesta i slično, što je rast od gotovo 11 odsto u odnosu na rezultate sličnog istraživanja iz 2015. godine. Podaci ranijeg britanskog istraživanja pokazali su da u natprirodno veruje 52 odsto Britanaca, ali… postoje mnogo razumnija objašnjenja za „čudne“ pojave na ovom svetu od duhova. Mental Floss donosi šest naučnih objašnjenja "natprirodnih" pojava koje ljudi često proglase "duhovima".


Elektromagnetna polja

Decenijama je kanadski neurolog Majkl Persinger proučavao efekte elektromagnetnih polja na naš um, uključujći i percepciju prisustva „onostranog“. Njegova hipoteza kaže da pulsiranje magnetnih polja koje ne možemo da opazimo na svesnom nivou, ljudima može delovati kao neobjašnjivo prisustvo "nečega" u prostoriji u kojoj se nalaze, a taj osećaj izaziva neuobičajenu aktivnost u temporalnom delu mozga. Persinger je snimajući moždanu aktivnost ispitanika uočio da njihovo izlaganje određenim slabim magnetnim poljima tokom 15 do 30 minuta kod ljudi može da stvori snažan utisak da je u prostoriji prisutno nešto "nevidljivo".

Ovu teoriju su podržala i druga istraživanja, koja su pokazala da će ljudi pre potpasti pod sugestiju da osećaju prisustvo duhova, nego što će prihvatiti objašnjenje da je taj osećaj posledica delovanja elektromagnetnog polja. Osim toga, na mestima koja važe za "ukleta" širom sveta, registrovana je neuobičajena elektromagnetna aktivnost, nezavisnim istraživanjima.

Zvuk niske frekvencije

Infrazvuk je zvuk vrlo niske frekvencije, toliko niske da ga ljudsko uho ne može registrovati. Ali, ove vibracije niske frekvencije mogu da izazovu snažnu psihološku neprijatnost. Naučnici su proučavali efekte ovih zvukova na ljude, i ispostavilo se da izloženost niskim frekvencijama može da izazove dezorijentisanost, napade panike, promene u ritmu otkucaja srca, kao i skok krvnog pritiska, što su sve simptomi koji mogu da budu povezani sa "natprirodnim silama", ukoliko osoba u njih veruje.

U istraživanju iz 1998. godine, na temu prirodnih uzroka "ukletosti", inženjer Vik Tendi opisao je kako je radio za izvesnog proizvođača medicinske opreme, čije su laboratorije navodno bile uklete. Kad god je Tendi radio u toj konkretnoj prostoriji, bio je vrlo uznemiren, osećao se depresivno i neprijatno, i činilo mu se da čuje i vidi čudne stvari. Na kraju se ispostavilo da je ta laboratorija bila izložena neprestanom zvuku frekvencije svega 19 Hz, koji je izazivao sve te "neobjašnjive" osećaje.

Druge studije pokazale su da zvukovi niske frekvencije mogu kod nekih ljudi čak da izazovu i ježenje i trnce niz kičmu.

Buđ

Šejn Rodžers, profesor na Klarkson univerzitetu proveo je mesece istražujući navodno uklete lokacije, pokušavajući da pronađe naučni dokaz ne tako paranormalne aktivnosti - buđ. Ranija istraživanja pokazala su da određene vrste buđi mogu da izazovu simptome koji zvuče prilično zastrašujuće, iracionalne strahove i demenciju, na primer. "Gledao sam mnoge emisije na temu ukletih mesta, i pomislio sam da bi bilo dobro kad bismo mogli da otkrijemo nešto što je zajedničko svim tim mestima, i što bi moglo da objasni zašto se ljudi na njima osećaju neprijatno. Istraživanje lokaliteta pokazalo je da je na svim njim prisutna ta toksična buđ", rekao je Rodžers za Mental Floss.

Trovanje ugljen-monoksidom

Slučaj "uklete kuće" iz 1921. opisao je dr Vilmer u stručnom časopisu Američkom žurnalu oftalmologije. Porodica koja se uselila u "ukletu" kuću prijavila je da se čuje pomeranje nameštaja, da u toku noći čuju glasove, da se oseća prisustvo nečega… Ispostavilo se da nešto nije u redu sa instalacijama i da je u kuću sve vreme polako doticao ugljen-monoksid, izazivajući vizuelne i zvukovne halucinacije stanara. Instalacije su popravljene, a porodica je nastavila da živi u istoj toj kući, bez ikakvih neočekivanih "posetilaca".

Svedočenje "očevidaca"

Studija iz 2014. godine, sprovedena na Univerzitetu u Londonu pokazala je da ljudi relativno lako poveruju u postojanje natprirodnih sila, kad čuju neko svedočanstvo na tu temu "iz prve ruke".

Ispitanicima je pokazan video u kojem čovek navodno pomera metalni ključ svojim mislima. U jednom slučaju, pokazan im je video u kojem treća osoba "svedoči" (u dogovoru sa psiholozima) da je videla da se ključ zaista pomera, i ispitanici kojima je prikazan taj video sa "svedokom" bili su spremniji da "vide" da se ključ zaista pomera, iako to nije bio slućaj, naravno, nego oni koji su gledali video bez "svedoka".

Psiholozi kažu da tuđe svedočenje može da utiče na naš doživljaj stvarnosti. Dakle, ako bi u grupi ljudi koja je prisustvovala nekom neobičnom prizoru bilo jedan čovek koji bi odlučno tvrdio da je video duha, ostali bi bili spremniji da se slože da su ga videli i oni.

Želimo da verujemo

I… ima tu još nešto. Ljudi često očajnički žele da veruju da postoji život posle smrti. Ideja o sopstvenoj konačnosti je mnogima vrlo teško prihvatljiva. I zato je takvim ljudima relativno lako da poveruju u postojanje onostranog, pa i duhova… Jer nije toliko teško naći "dokaze" za nešto u šta ionako žarko želimo da verujemo.

Tagovi:

Povezano

Sve vesti