Podgorica i Skoplje priznali nezavisnost Kosova, Beograd otkazao gostoprimstvo crnogorskoj ambasadorki.
Vlade Crne Gore i Makedonije u četvrtak uveče su, u roku od samo nekoliko sati, priznale nezavisnost Kosova.
Kao odgovor na potez Podgorice, Vlada Srbije je uskratila gostoprimstvo ambasadorki Crne Gore u Beogradu Anki Vojvodić - istog dana kad je odlučeno da Beograd vrati ranije povučene ambasadore.
"Vlada Srbije je donela odluku da obavesti Podgoricu da prisustvo njenog zvaničnog predstavnika u Beogradu više nije poželjno", izjavio je šef srpske diplomatije Vuk Jeremić agenciji Tanjug i dodao: "Ovo je korak predviđen Akcionim planom Vlade Srbije. Mi smatramo da ovaj potez predstavlja adekvatnu meru s obzirom da zemlje regiona imaju posebnu odgovornost za očuvanje mira i stabilnosti na Balkanu."
Njegov crnogorski kolega Milan Roćen izjavio je da "žali" zbog "ishitrene odluke Vlade Srbije" o ambasadorki i da Crna Gora neće preduzeti recipročne mere prema ambasadoru Srbije u Podgorici Zoranu Lutovcu, "na liniji svog opredeljenja da gradi odnose poverenja, uvažavanja i saradnje sa svim susedima, posebno sa Srbijom".
Odluka Podgorice usledila je samo dan nakon što je Generalna skupština UN usvojila Rezoluciju kojom se traži od Međunarodnog suda pravde da odgovori na pitanje "da li je nezavisnost Kosova koju su jednostrano proglasile privremene institucije samouprave u skladu s međunarodnim pravom".
Jeremić je napomenuo da je odluka Crne Gore da prizna jednostranu nezavisnost Kosova teža utoliko što je Generalnoj skupštini UN sinoć uzvojena rezolucija Srbije da se od Međunarodnog suda pravde zatraži savetodavno mišljenje o legalnosti proglašenja nezavisnosti: "Ova odluka je doneta pod pritiskom onih čije su ideje i gledanje na kosovski problem poražene prilikom glasanja na Generalnoj skupštini. Pošto su ti pritisci odneli prevagu pri odlučivanju Vlade Crne Gore, mi smo se odlučili na ovakav korak."
Crnogorski ministar inostranih poslova je rekao da odluka Crne Gore nije doneta iza leđa Srbiji i da je ambasadorka Crne Gore u Beogradu o nameri obavesitla Ministarstvo spoljnih poslova Srbije. "Ovo nije odluka protiv Srbije", rekao je crnogorski ministar spoljnih poslova i izrazio uverenje da će dve bliske države ostati u prijateljskim odnosima.
Odluci Vlade u Podgorici prethodio je sastanak lidera svih većih opozicionih stranaka sa crnogorskim premijerom Milom Đukanovićem. Oni, međutim, nisu uspeli da ga odvrate od namere Vlade Crne Gore da prizna Kosovo. Kako je saopštio predsednik Narodne stranke Predrag Popović posle sastanka, Đukanović nije ponudio uverljivu argumentaciju za razloge da Crna Gora u ovom trenutku prizna Kosovo.
Predsednik Srpske narodne stranke Andrija Mandić je rekao da je opozicija "učinila što je mogla" a da će "ostalo reći narod". Mandić nije rekao da li će opozicija, kako je ranije najavio, organizovati proteste zbog priznanja Kosova.
Predsednik Pokreta za promjene Nebojša Medojević je rekao da ta stranka neće organizovati akcije koje bi doprinosile političkim podelama i komplikovanju situacije u Crnoj Gori.
Da nema dileme da će Crna Gora priznati Kosovo najavili su prošlog petka u parlamentu Milo Đukanović i Milan Roćen, a pre dva dana i šef države Filip Vujanović. Predsednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić je Vijestima kazao da je priznanje Kosova neraskidivi deo obaveza Crne Gore i doprinosa regionalnoj stabilnosti: "Crna Gora u skladu sa svojim nacionalnim interesima treba da ide dalje u realizaciju puta ka EU i NATO. Sastavni dio toga je naš odnos prema regionalnoj stabilnosti, a ključni element regionalne stabilnosti trenutno je Kosovo."
U raspravi o rezoluciji, koju su podneli poslanici dve albanske partije - Demokratske unije za integraciju i Demokratske partije Albanaca, poslanici opozicionog SDSM su optužili premijera Nikolu Gruevskog - koji se danas nije pojavio u skupštini - da beži od odgovornosti.
Bivši premijer iz redova SDSM Vlado Bučkovski upitao je Vladu zašto je pitanje priznavanja Kosova otvoreno dan nakon glasanja u Generalnoj skupštini UN, kada je podržan zahtev Srbije da se zatraži mišljenje Međunarodnog suda pravde u Hagu.
"Zašto sada? Da li je Makeodnija dogovorila kako će nas oslovljavati ta država (Kosovo)? Da li će to biti ustavnim imenom ili odrednicom BJRM? I kako će se sve ovo odraziti na ekonomske veze Makedonije i Srbije?", upitao je Bučkovski.
Niko iz vladajuće koalicije u parlamentu nije odgovorio na ta pitanja.
Lider Demokratske partije Albanaca (DPA) Menduh Tači rekao je da Kosovo i Albanija nikada nisu osporavali identitet Makedonije, ime države ili crkvu, "za razliku od nekih drugih suseda".
Lider Demokratske partije Srba u Makedoniji Ivan Stoiljkovič rekao je da ne treba razmišljati kako će Makedoniju oslovljavati "neka država koja i ne postoji".
Zahtev da parlament po hitnom postupku razmatra rezoluciju o priznavanju Kosova uputila su 23 poslanika Demokratske partije Albanaca (DPA) i Demokratske unije za integraciju (DUI).
Rojters navodi da je Crna Gora donela tu odluku dan pošto je Generalna skupština UN izglasala rezoluciiju da se od Međunarodnog suda pravde zatraži mišljenje o legalnosti nezavisnosti Kosova, koju je predložila Srbija kako bi zaustavila nova priznanja.
Ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Konuzin rekao je za Rojters da su Crna Gora i Makedonija pod "vrlo jakim spoljnim pritiskom čiji je cilj da se te dve zemlje primoraju da priznaju takozvanu nezavisnost Kosova". "Njih ucenjuju neke zemlje koje prete da će im praviti probleme u evropskim integracijama", rekao je Konuzin.
Neimenovani zapadni diplomata negirao je da je Zapad lobirao u tim zemljama kako bi se priznavanjem Kosova u ovom trenutku zadao udarac Srbiji. "Mi smo ih ohrabrivali sve vreme i datum nije izabran, koliko znam, kao odgovor na ono što se juče desilo", rekao je taj zvaničnik, ali je dodao ga ne bi čudilo da drugi izvuku zaključak "da su ti majstori marionetstva, Amerikanci, to ponovo učinili".
Asošiejted pres navodi da je Crna Gora odlučila da prizna Kosovo uprkos snažnom protivljenju svog tradicionalnog saveznika, Srbije, i upozorenja na unutrašnjem planu da bi to moglo da podstakne nestabilnost na Balkanu.
Odluka crnogorske vlade će sigurno povećati napetosti u odnosima sa Srbijom, navodi AP i ocenjuje da ta odluka predstavlja jak udarac diplomatskim naporima Srbije da zadrži Kosovo.
AFP ocenjuje da će odluka Podgorice da prizna Kosovo posebno snažno ođeknuti u Beogradu pošto Srbija i Crna Gora imaju jake istorijske, kulturne i verske veze. Podsetivši da je Srbija proteklih dana najavljivala mere protiv Crne Gore ako prizna Kosovo, agencije javljaju i o odluci Vlade Srbije da uskrati gostoprimsto ambasadori Crne Gore u Beogradu Anki Vojvodić.
(agencije/MONDO)
Kao odgovor na potez Podgorice, Vlada Srbije je uskratila gostoprimstvo ambasadorki Crne Gore u Beogradu Anki Vojvodić - istog dana kad je odlučeno da Beograd vrati ranije povučene ambasadore.
"Vlada Srbije je donela odluku da obavesti Podgoricu da prisustvo njenog zvaničnog predstavnika u Beogradu više nije poželjno", izjavio je šef srpske diplomatije Vuk Jeremić agenciji Tanjug i dodao: "Ovo je korak predviđen Akcionim planom Vlade Srbije. Mi smatramo da ovaj potez predstavlja adekvatnu meru s obzirom da zemlje regiona imaju posebnu odgovornost za očuvanje mira i stabilnosti na Balkanu."
Njegov crnogorski kolega Milan Roćen izjavio je da "žali" zbog "ishitrene odluke Vlade Srbije" o ambasadorki i da Crna Gora neće preduzeti recipročne mere prema ambasadoru Srbije u Podgorici Zoranu Lutovcu, "na liniji svog opredeljenja da gradi odnose poverenja, uvažavanja i saradnje sa svim susedima, posebno sa Srbijom".
Odluka Podgorice usledila je samo dan nakon što je Generalna skupština UN usvojila Rezoluciju kojom se traži od Međunarodnog suda pravde da odgovori na pitanje "da li je nezavisnost Kosova koju su jednostrano proglasile privremene institucije samouprave u skladu s međunarodnim pravom".
Jeremić je napomenuo da je odluka Crne Gore da prizna jednostranu nezavisnost Kosova teža utoliko što je Generalnoj skupštini UN sinoć uzvojena rezolucija Srbije da se od Međunarodnog suda pravde zatraži savetodavno mišljenje o legalnosti proglašenja nezavisnosti: "Ova odluka je doneta pod pritiskom onih čije su ideje i gledanje na kosovski problem poražene prilikom glasanja na Generalnoj skupštini. Pošto su ti pritisci odneli prevagu pri odlučivanju Vlade Crne Gore, mi smo se odlučili na ovakav korak."
Crnogorski ministar inostranih poslova je rekao da odluka Crne Gore nije doneta iza leđa Srbiji i da je ambasadorka Crne Gore u Beogradu o nameri obavesitla Ministarstvo spoljnih poslova Srbije. "Ovo nije odluka protiv Srbije", rekao je crnogorski ministar spoljnih poslova i izrazio uverenje da će dve bliske države ostati u prijateljskim odnosima.
Odluci Vlade u Podgorici prethodio je sastanak lidera svih većih opozicionih stranaka sa crnogorskim premijerom Milom Đukanovićem. Oni, međutim, nisu uspeli da ga odvrate od namere Vlade Crne Gore da prizna Kosovo. Kako je saopštio predsednik Narodne stranke Predrag Popović posle sastanka, Đukanović nije ponudio uverljivu argumentaciju za razloge da Crna Gora u ovom trenutku prizna Kosovo.
Predsednik Srpske narodne stranke Andrija Mandić je rekao da je opozicija "učinila što je mogla" a da će "ostalo reći narod". Mandić nije rekao da li će opozicija, kako je ranije najavio, organizovati proteste zbog priznanja Kosova.
Predsednik Pokreta za promjene Nebojša Medojević je rekao da ta stranka neće organizovati akcije koje bi doprinosile političkim podelama i komplikovanju situacije u Crnoj Gori.
Da nema dileme da će Crna Gora priznati Kosovo najavili su prošlog petka u parlamentu Milo Đukanović i Milan Roćen, a pre dva dana i šef države Filip Vujanović. Predsednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić je Vijestima kazao da je priznanje Kosova neraskidivi deo obaveza Crne Gore i doprinosa regionalnoj stabilnosti: "Crna Gora u skladu sa svojim nacionalnim interesima treba da ide dalje u realizaciju puta ka EU i NATO. Sastavni dio toga je naš odnos prema regionalnoj stabilnosti, a ključni element regionalne stabilnosti trenutno je Kosovo."
U Sobranju, protiv samo makedonski Srbin
Odlukci makedonske vlade prethodilo je usvajanje rezolucije o priznavanju Kosova u Sobranju, za koju je glasalo 85 poslanika. Protiv je bio samo predsednik Demokratske partije Srba u Makedoniji Ivan Stoiljković, dok se od glasanja uzdržalo 16 poslanika Socijaldemokratskog saveza Makedonije.U raspravi o rezoluciji, koju su podneli poslanici dve albanske partije - Demokratske unije za integraciju i Demokratske partije Albanaca, poslanici opozicionog SDSM su optužili premijera Nikolu Gruevskog - koji se danas nije pojavio u skupštini - da beži od odgovornosti.
Bivši premijer iz redova SDSM Vlado Bučkovski upitao je Vladu zašto je pitanje priznavanja Kosova otvoreno dan nakon glasanja u Generalnoj skupštini UN, kada je podržan zahtev Srbije da se zatraži mišljenje Međunarodnog suda pravde u Hagu.
"Zašto sada? Da li je Makeodnija dogovorila kako će nas oslovljavati ta država (Kosovo)? Da li će to biti ustavnim imenom ili odrednicom BJRM? I kako će se sve ovo odraziti na ekonomske veze Makedonije i Srbije?", upitao je Bučkovski.
Niko iz vladajuće koalicije u parlamentu nije odgovorio na ta pitanja.
Lider Demokratske partije Albanaca (DPA) Menduh Tači rekao je da Kosovo i Albanija nikada nisu osporavali identitet Makedonije, ime države ili crkvu, "za razliku od nekih drugih suseda".
Lider Demokratske partije Srba u Makedoniji Ivan Stoiljkovič rekao je da ne treba razmišljati kako će Makedoniju oslovljavati "neka država koja i ne postoji".
Zahtev da parlament po hitnom postupku razmatra rezoluciju o priznavanju Kosova uputila su 23 poslanika Demokratske partije Albanaca (DPA) i Demokratske unije za integraciju (DUI).
Agencije: Crna Gora zadala udarac Srbiji
Svetske agencije ocenile su da je odluka Vlade Crne Gore da prizna Kosovo zadala udarac naporima Srbije da spreči secesiju pokrajine.Rojters navodi da je Crna Gora donela tu odluku dan pošto je Generalna skupština UN izglasala rezoluciiju da se od Međunarodnog suda pravde zatraži mišljenje o legalnosti nezavisnosti Kosova, koju je predložila Srbija kako bi zaustavila nova priznanja.
Ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Konuzin rekao je za Rojters da su Crna Gora i Makedonija pod "vrlo jakim spoljnim pritiskom čiji je cilj da se te dve zemlje primoraju da priznaju takozvanu nezavisnost Kosova". "Njih ucenjuju neke zemlje koje prete da će im praviti probleme u evropskim integracijama", rekao je Konuzin.
Neimenovani zapadni diplomata negirao je da je Zapad lobirao u tim zemljama kako bi se priznavanjem Kosova u ovom trenutku zadao udarac Srbiji. "Mi smo ih ohrabrivali sve vreme i datum nije izabran, koliko znam, kao odgovor na ono što se juče desilo", rekao je taj zvaničnik, ali je dodao ga ne bi čudilo da drugi izvuku zaključak "da su ti majstori marionetstva, Amerikanci, to ponovo učinili".
Asošiejted pres navodi da je Crna Gora odlučila da prizna Kosovo uprkos snažnom protivljenju svog tradicionalnog saveznika, Srbije, i upozorenja na unutrašnjem planu da bi to moglo da podstakne nestabilnost na Balkanu.
Odluka crnogorske vlade će sigurno povećati napetosti u odnosima sa Srbijom, navodi AP i ocenjuje da ta odluka predstavlja jak udarac diplomatskim naporima Srbije da zadrži Kosovo.
AFP ocenjuje da će odluka Podgorice da prizna Kosovo posebno snažno ođeknuti u Beogradu pošto Srbija i Crna Gora imaju jake istorijske, kulturne i verske veze. Podsetivši da je Srbija proteklih dana najavljivala mere protiv Crne Gore ako prizna Kosovo, agencije javljaju i o odluci Vlade Srbije da uskrati gostoprimsto ambasadori Crne Gore u Beogradu Anki Vojvodić.
(agencije/MONDO)
