Evropska integracija Zapadnog Balkana put je bez alternative i od izuzetnog značaja ne samo za razvoj regiona, nego i stabilnosti i konkurentnost Evrope, ocenio je predsednik Crne Gore Milo Đukanović.
On je u intervjuu italijanskoj televiziji RAI, na pitanje da li se nada da će Crna Gora što pre sama ući u Evropsku uniju (EU) ili će se ulaziti u blokovima, rekao da je Crna Gora danas ispred drugih zemalja Zapadnog Balkana, odnosno lider u pregovaračkom procesu sa Unijom.
Đukanović smatra da je princip regate, kojeg se pridržavala EU u dosadašnjim talasima proširenja, veoma dobar i da je podsticao konkurentnost među zemljama aspirantima.
"Mislimo da tako treba da ostane i da će to biti stimulativno za Crnu Goru, da nastavi da prednjači, bude promoter evropskog sistema vrednosti u regionu, ali i za sve druge zemlje u susedstvu, da nas slede i one takođe, ako budu brze, zajedno sa nama ili uskoro nakon nas pređu tu crtu i ostvare punopravno članstvo u EU", rekao je Đukanović.
Komentarišući situaciju na Kosovu, crnogorski predsjednik je kazao da je stanje u regionu opterećeno tim i sa još dva problema koja su preneta iz vremena krize bivše Jugoslavije.
"Pored stanja u odnosu Beograd-Priština tu je i problem Bosne i Hercegovine i Mekedonije. Naš interes je da sva ta pitanja, po mogućnosti, što pre budu zatvorena kvalitetnim i što duže održivim odgovorima. Mi snažno podstičemo lidere u Beogradu i Prištinu da istraju u pregovorima pod pokroviteljstvom Federike Mogerini i dođemo do rešenja koje će značiti zatvaranje teškog istorijskog problem u odnosima Srbije i Kosova", rekao je Đukanović.
On je upozorio da je u traganju za tim rešenjem važno poznavati specifične probleme regiona Zapadnog Balkana.
„Ne treba ići ka rešenjima koja mogu ugroziti uvijek rovitu balkansku stabilnost", ocenio je Đukanović.
Upitan na koga je mislio kada je u obraćanju u Evropskom parlamentu govorio o izvesnim retrogradnim snagama na balkanskom regionu, Đukanović je naveo da je 90-ih godina postojao problem sa retrogradnim političkim idejama koje su, prema njegovim rečima, išle za tim da se prostor bivše Jugoslavije podeli između nacionalističkih velikodržavniih tvorevina.
Predsednik je ukazao da se danas, češće nego u prethodnih 20 godina, sa određenih adresa u regiona mogu čuti poruke "koje su vrlo nalik onima iz 90-ih, kako nije rešenje u ovakvoj kompoziciji regiona, nego prekompoziciji i stvaranju velikih država".
Đukanović je, na pitanje da li veruje ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, s obzirom na to da Rusija ne odobrava činjenicu da je Crna Gora u NATO-u i da su dva ruska državljanina uključena u pokušaj atentata na njega, naveo da Rusija ima svoje interese i da ih pokušava realizovati "utoliko agresivnije ukoliko prepozna više slabosti u evropskoj politici“.
Kako je dodao, valjda nikoga ne iznenađuje što Rusija negira umešanost svojih ljudi u pokušaj atentata na njega.
"Videli smo da se danas ta priča ponavalja u slučaju Skripalj u Velikoj Britaniji, a naspram toga i u Crnoj Gori i Britaniji stoje argumenti veliki kao grad. Nema nikakve dileme da su ruski državljani bili upleteni u to što se događalo u Crnoj Gori i da su to ljudi sa legitimacijama određenih državnih službi. Time sam vam dao i odgovor koliko možemo verovati suprotnim argumentima koji se čuju na ovu temu“, kazao je Đukanović.
