CIA sakrila dokument o masakru 1.000 Srba

List navodi da je posle 23 godine uspeo da u sedištu UN u Njujorku locira izgubljeni izveštaj, koji je u maju 1993. godine odnet u sedište CIA u Lengliju i u UN.

"Podaci iz ovog strašnog dokumenta nisu se našli ni u duskursu tužilaca u domaćim pravosuđima", navodi list.

Donedavni ambasador Srbije pri Unesku Darko Tanasković rekao je da je kao specijalni izaslanik predsednika SR Jugoslavije (SRJ) Dobrice Ćosića u sedištu CIA u Lengliju predstavio u maju 1993. godine izveštaj Vlade SRJ o stradanju Srba Srednjeg Podrinja u prvoj godini rata u BiH.

On je naveo da su dvojica visokih funkcionera CIA tada ocenila da se, stručno posmatrano, radi o najkvalitetnije pripremljenom i obrađenom materijalu o žrtvama u sukobima na prostoru bivše Jugoslavije.

Prema Tanaskovićevim rečima, istovremeno su mu saopštili i da ne treba da očekuje da podaci o zločinima muslimana proizvedu bilo kakav efekat u smislu menjanja slike o ratnoj stvarnosti u BiH, jer su "karte za ovu partiju već podeljene, a srpske su prazne, bez aduta".

Tanasković je naveo da su analitičari CIA sastanak završili rečima kako niko ne može da zna kada, kojim povodom i u kakvom kontekstu bi mogli biti obelodanjeni i produktivno valorizovani ti podaci.

Sećanje na Srbe mučki ubijene u Podrinju

On je istakao da je u Vašingtonu primljen na visokom nivou u Stejt departmentu i u Komitetu za spoljne poslove Senata, ali je savetnica tadašnjeg američkog predsednika Bila Klintona odbila susret uz obrazloženje da se ne može sastati sa njim zbog sankcija protiv SRJ.

Tvorac izveštaja bio je tadašnji ekspert UN, a danas direktor Instituta za istraživanje srpskih stradanja u 20. veku Milivoje Ivanišević, a reč je o svedočanstvu nastalom prikupljanjem podataka od prognanih Srba na 25 otvorenih punktova.

Ivanišević je rekao za "Večernje novosti" da je u julu 1992. godine prvi put otišao u Bratunac, koji je već tada 90 odsto bio u rukama muslimana, ali i 95 odsto teritorije Srebrenice, 60 odsto opštine Vlasenica i 50 odsto rejona Milića i isto toliko Zvornika.

"Kao ekspert UN, odnosno urednik 'Glasnika Uneska' za region, shvatio sam da treba dokumentovati razaranja srpskih sredina i popisati žrtve muslimanskih pohoda", naveo je Ivanišević.

U tu svrhu, uz pomoć Beograda, otvoreno je 25 punktova u Srednjem Podrinju sa volonterima koji su popisivali stradanja, a kao rezultat tog rada, Ivanišević je u maju 1993. godine napravio dokument koji je sadržao imena i prezimena više od 1.000 ubijenih Srba.

Popisano je svih 120 razorenih srpskih sela i sve kuće, pa i oteta stoka.

Američki mirovni aktivista iz Bostona Džered Izrael rekao je za "Večernje novosti" da je devedesetih godina u UN na zahtev Amerikanaca mnoštvo ovakvih dokumenata označeno kao "tajna" i tako pohranjivano.

On je međutim ukazao da je pravilo u takvom slučaju da se označi i u kojem se vremenskom periodu taj dokument može otkriti, što sa ovim izvještajem nije bio slučaj.

"Papiri o stradanju Srba iz 1993. jednostavno su skrivani dve godine, a onda pohranjeni među nevažnim svedočanstvima, tako da ih čak ni moćni pretraživač Leksis-Neksis ne može registrovati", rekao je Izrael.

Vladislav Jovanović, u to vreme šef diplomatije SRJ, ističe da je ambasador u UN Dragomir Đokić sigurno uručio dokument na pravu adresu generalnog sekretara i naglašava da je on i danas aktuelan i da ga treba obelodaniti dok se zna gde je.