Žene uglavnom rade, a muškarci odlučuju! ANKETA

Autor:

Žene su predsednice u samo 12 opština i gradova u Srbiji, pokazao je danas predstavljen izveštaj o zastupljenosti žena na mestima odlučivanja, izrađen na osnovu analize 143 lokalne samouprave.

Žene uglavnom rade, a muškarci odlučuju! ANKETA Foto: Guliver/Getty Images Plus/iStock/KatarzynaBialasiewicz

"Što su veće odgovornost i ovlašćenje za donošenje odluka, zastupljenost žena je manja. Na čelu opština su u 92,1 odsto slučajeva muškarci, a u 7,9 odsto žene. Situacija nije ništa značajnije bolja ni kada je reč o poziciji predsednica skupština na kojima je 14,4 odsto žena", rekla je pomoćnica generalnog sekretara zaštinika građana Nataša Jović.

Na prezentaciji tog Posebnog izveštaja zaštitnika građana, na kojoj je govorio i jedan od direktora misije OEBS u Srbiji Džon Klejton, rečeno je da su žene brojnije na radnim mestima koje podrazumevaju izvršnu funkciju.

"Žene uglavnom rade, a neko drugi odlučuje, to je ono što mora da se izmeni i korekcijom postojećih i donošenjem novih propisa ali i utvrđivanjem svega što nam je neophodno da bi se slika na tom polju promenila", rekao je zaštitnik građana Zoran Pašalić.

Primena zakona je, kako je dodao, ključni problem ali i to što su neke stvari postavljene voluntaristički, odnosno da nešto može i ne mora. Pašalić je ocenio da povećanje zastupljenosti žena na mestima odlučivanja ne predstavlja rat između žena i muškaraca već odnos međusobne saradnje na dobrobiti svih građana.

Nataša Jović ocenila je kao alarmanto odsustvo žena u odlučivanju u lokalnim sredinama.

"Žene su predsednice mesnih zajednica samo u manje od pet odsto slučajeva. Učešće žena sa invaliditetom i Romkinja u lokalnoj vlasti minimalno je. U 137 lokalnih samouprava među odbornicima je sedam žena sa invaliditetom, a dve su Romkinje", rekla je ona.

Jovanović je dodala da se zbog tog zabrinjavajućeg podatka postavlja pitanje kako osobe sa invaliditetom i Romi mogu da utiču na odluke.

Još teži podatak je, prema njenim rečima, to što je na mestu imenovanih samo jedna žena sa invaliditetom, a nijedna Romkinja.

Kao razlog za malu zastupljenost žena u MZ, organima vlasti najbližim građanima, ona je navela obaveze žena, ali i tradiciju, jer muškarci to ne bi dozvolili.

Na skupu je rečeno i da svi navedeni podaci pokazuju nedostatak rodnih politika i nedovoljnu funkcionalnost mehanizama za rodnu ravnopravnost, koji se u velikom broju slučajeva ne bave poslovima za koje su osnovani.

Takođe, navedeno je i da se kvote koje propisuju da najmanje 30 odsto žena bude u oraganima, primenjuju samo tamo gde je to zakonska obaveza dok se na drugim mestima ne primenjuje.

Kakav je vaš stav o ovoj temi?


Povezano

Sve vesti