Dugo sedenje nazvano je "novim pušenjem" zbog ogromnog rizika po zdravlje, a posebno kod ljudi kojima posao zahteva da sede i po nekoliko sati.

U prethodnih petnaestak godina, sedenje je povezano sa kancerom, srčanim bolestima i depresijom.

U prilog činjenici da je situacija u svetu, ali i u Srbiji, prilično alarmantna, govori i činjenica da je Centar za zdravlje, vežbanje i sportske nauke nedavno predstavio "Vodič za zdrave životne navike: ishrana i fizička aktivnost".

Alarmantno: Građani Srbije sede i goje se

Da li je sedenje zaista toliko opasno? Evo šta kažu naučni dokazi.

U jednoj studiji analizirano je ne samo koliko ukupno vreme provedeno sedeći utiče na rizik od razvoja dijabetesa tipa 2, već i koliko različite vrste sedenje utiču na to. Drugim rečima, naučnici su istraživali ima li razlike kada sedite kod kuće i gledate televiziju, kada sedite na poslu ili sedite kod kuće, ali ne gledate TV.

Analizirano je 4.811 odraslih ljudi koji su u proseku stari oko 44 godine, nemaju dijabetes, probleme sa srcem ili cirkulacijom. U narednih 13 godina, kod 402 ljudi razvio se dijabetes.

Kada su uzeli u obzir gojaznost, fizičku aktivnost i druge faktore koji doprinose razvoju dijabetesa tipa 2, ni ukupno vreme sedenja, sedenje na poslu ili sedenje kod kuće bez gledanja TV-a nisu doprineli razvoju ove bolesti.

Pronađena je samo slaba veza između sedenja i gledanja televizije i povećanog rizika obolevanja od dijabetesa.

Ali, kod ljudi koji nisu fizički aktivni je druga priča. Dve studije su pokazale da ukupno vreme provedeno sedeći itekako povećava rizik obolevanja od dijabetesa, i to ne samo kod ljudi koji su fizički neaktivni i uz to još i gojazni.

Naučnici kažu da najmanje dva faktora određuju da li je sedenje faktor rizika - vrsta i kontekst sedenja.

Na primer, sedenje na poslu nije mnogo povezano sa dugoročnim rizicima po zdravlje, ali je sasvim druga priča kada je reč o sedenju ispred TV-a, što je tip i kontekst sedenja koji ima jak uticaj na dugoročne rizike po zdravlje, uključujući i povećan rizik od dijabetesa tipa 2, srčanih bolesti i rane smrti.

Naučnici smatraju da je možda razlog za to što su ovi ljudi češće lošijeg socioekonomskog statusa, nezaposleni, lošijeg mentalnog zdravlja, nezdravije se hrane...

Fizička aktivnost i sedenje

Važan aspekt ove studije je bilo i to da li su učesnici fizički aktivni, a oni proseku hodaju oko 43 minuta dnevno i imaju oko dva sata drugih fizičkih aktivnosti dnevno.

Velika studija koja je sakupila podatke više od milion učesnka, utvrdila je da 60 do 75 minuta fizičke aktivnosti dnevno eliminiše štetu koju nanosi sedenje. Jedno od mogućih objašnjenja je da fizička aktivnost učesnike štiti od dijabetesa i tako im čuva zdravlje.

Zato stručnjaci ističu da je veoma važno da ljud koji, iz bilo kojeg razloga, sede po više sati dnevno, nađu način da u svoju svakodnevicu dodaju malo fizičke aktivnosti. Krećite se što više!