Devedesete može da voli samo onaj ko ih nije proživeo

Pevač Ivan Gavrilović za MONDO je pričao o devedesetim, i muzici i politici tog doba, prozivkama na Internetu, odnosima sa Marijom Milošević, Kristijanom Golubovićem i Stefanom Milenkovićem.

62
A- A A+

Kada se pomenu devedesete, pomislite na turbo-folk, sankcije, Miloševića? Sve su ovo teme o kojima smo razgovarali sa Ivanom Gavrilovićem, pevačem čija je muzika obeležila taj period.

Ivan je najpoznatiji po pesmi "200 na sat", svojevrsnom simbolu domaćih devedesetih, i u šali kaže da bi zbog nje trebalo da promeni prezime u "Dvestanasatović".

"Verovali ili ne, ja u početku nisam ni hteo da otpevam tu pesmu, nije mi se ni dopala nešto u studiju. 'Pobedili' su producenti, i nastala je pesma koja nije obeležila samo moju karijeru, već ceo taj period. O fenomenu te pesme pisao je čak i američki Si-En-En na svom sajtu. Malo ljudi zna da sam ja, inače, devedeset odsto svojih pesama uradio sam. Najviše volim pesme sa albuma 'Hoću s tobom da đuskam', 'Daj nasmeši se', balada 'Anđele'… Pesma 'Došao sam da te ženim' je nešto što mi i dan-danas traže, da dođem i otpevam na venčanju, veridbi, proslavi, hvala Bogu da postoji ta pesma, da nje nema, ne bih se i dalje bavio muzikom," rekao nam je Ivan.

DANAŠNJE "ZVEZDE" - KATAKLIZMA

"Svi pominju taj turbo folk, a šta je muzika danas? Turban folk? Teheran čist, nekakvo zavijanje. To je strašno. Mi smo izlazili u diskoteke, išli smo da đuskamo, ne u kafanu da slušamo neke pesme za koje ti nije jasno šta su. Ali, vremena se menjaju."

Pogledajte samo ko je danas zvezda? Ili ko se, kao, bavi pevanjem. To je opšte reklamiranje golotinje na televiziji, ko će više da se skine, ko će više koga da 'opegla', ja mislim da bi to bilo dobro 'skremblovati', ne puštati na nacionalnoj frekvenciji i snimati filmove za odrasle, onda bismo barem znali šta je. Da, ja sam bio u rijalitiju na početku, kada su ti formati bili drugačiji, ali ovo sada je kataklizma," kaže Ivan.

INTERNET JE ČUDO!

O Instagramu kaže da nije znao ništa, dok ga klinci nisu naučili, a sada "hara" po toj društvenoj mreži. Zbog jednog snimka koji je okačio, ismevali su ga – pogrešno je otpevao tekst srpske himne.

"To je bio haos, magnovenje, kada smo pobedili Kostariku, ja sam bio kod kumova, samo sam rekao, daj šal i zapevao. I u tom haosu, zaboravio sam tekst. Meni je to bilo simpatično, nemam problem s tim. Pa, lično sam okačio taj snimak."

Na Instagramu postoji i "izazov" vezan za pokrete koje je on izveo gostujući u jednoj emisiji, i sada ceo domaći Internet igra uz "Seks mašinu".

"Ludilo je nastalo od tog izazova, i meni je drago da je tako, samo neka se nastavi. Društvene mreže su čudo. Obožavam taj Instagram."

Vreme koje je stvorilo društvene mreže stvorilo je i pirateriju, koja Ivanu ne predstavlja neki problem.

"Ma, skidajte slobodno i slušajte. Takvo je vreme da nismo pri parama, ko bi se bunio da dobije nešto za džabe."

DEVEDESETE SU ENIGMA ONIMA KOJI IH NISU PREŽIVELI

Ivan je izdao devet albuma u vremenu kada su, kaže, pevači i dalje ozbiljno zarađivali od snimanja i prodaje albuma - "mene nije stvorio YouTube, tačno je da smo mi dobijali velike cifre, i da ovo vreme može teško da nam padne, kada je karijera u pitanju".

Pamte ga i po spotovima, kao što je bio onaj za "Hoću s tobom da đuskam", a on pamti anegdote posle snimanja spota.

"Iznajmio sam stan u blizini Skupštine, da budem blizu Trezora koji je u tom trenutku bio najbezbednija diskoteka u Beogradu. I dolazili su kod mene svi posle snimanja, manekenke, Dejan Milićević, ekipa, a u toj zgradi živela je baka Stefana Milenkovića. I sreo sam ga jedne večeri, kaže pošao kod bake, a ja oduševljen – on klinac, 18-19 godina, ne znam ni da li se toga seća. Lep kao anđeo, talentovan, već je tada bio svetska zvezda. Kažem mu ja, pusti baku, hajde kod mene, samo da te vide moje drugarice. I odveo sam ga u stan, i dolazio je onda posle stalno kod bake, a ustvari se družio sa nama. Tabloidi su preneli da su to bile neke orgije, ni slučajno, to su bile normalne žurke, kakve smo svi pravili kad smo bili klinci," objasnio je Ivan.

Kada se pomenu devedesete, pomene se i Slobodan Milošević, a u Ivanovom slučaju i njegova kćerka Marija.

"To je teško pitanje. Pa, dobro, sticaj okolnosti. Znate, nije baš bilo lako devedesetih odbiti nekoga, kada mu se dopadaš. I nikada nije lako imati kontakt sa kćerkom nekog zvaničnika, u ovom slučaju predsednika zemlje. O tome nisam mnogo pričao. Mnogi ni ne znaju da je naš odnos bio, manje-više, platonski. Ali bilo je scena, sećam se da me je jednom zvala u džez klub, koji je primao 500 do hiljadu ljudi, i uvek bio pun. Dolazim ja, muzičar svira, preznojava se, nigde nikoga, sami smo u klubu. Sedimo tako sat, dva, pitam ja, Maraja, šta se ovo dešava, gde su ljudi? Kaže ona, pa, mi moramo da uživamo, sami, ti i ja. I ta priča, kako je počela, tako se završila. Bilo je opasno, ne zbog nje, nego u svakom smislu te reči."

Pogledajte MONDO TV sa zvezdama devedesetih!

Izvor: MONDO

O Kristijanu Goluboviću - "Kiki je moj drug, odrasli smo zajedno u kraju, on je bio legenda ulice".

"Oni su pokazivali kako se beogradski momci, pravi, ponašaju. To su bili poslednji heroji pravih ulica Beograda. Posle su došli ljudi koji su ubijali tako lako, kao da samo pale cigaretu. Znao sam mnogo ljudi koji su bili dobri, a koji više nisu ni među živima."

"Mi smo imali sreće da se bavimo muzikom, putovali smo, i zarađivali. Ali je svima bilo teško. I onda mislim da nije fer da nas stavljaju u kontekst 'režimskih' pevača, kao mi smo najgori šljam. I svašta smo doživljavali. Ja sam imao pare za benzin, pa sam prevozio uvek koga god sam mogao, da pomognem koliko mogu. Posle rata, odem na Pale da nastupam, daje mi gazda pištolj, kaže – ako vidiš crvene tačke, to su snajperi, samo glavu dole i pucaj, ne gledaj."

"Znate, te devedesete su enigma ljudima koji ih nisu proživeli, misle da je tu nešto bilo dobro, hajde da se vratimo u taj period? Ništa tu nije bilo dobro. Kriminal je cvetao, bili smo potpuno izolovani zbog sankcija, bilo je užasno. Sve se to baca na jednog čoveka, ili politiku, a ja bih pre rekao da je to bila međunarodna zavera da se sruši jedna Jugoslavija, zemlja sa 22 miliona stanovnika, moćna zemlja i veliko tržište. Nažalost, uspeli su," kaže Ivan.

Povezano

Sve vesti