Srbi su prvi uveli alkohol u kafani (FOTO, VIDEO)

MONDO je obišao mesta na kojima su nekada bile novosadske kafane. Saznajte nešto o istoriji kafana u Srbiji!

Srbi su prvi uveli alkohol u kafani (FOTO, VIDEO) Foto: MONDO portal / Marko Čavić

Kafane su nastale u 16. veku u Turskoj, u Istanbulu i put ka Srbiji su pronašle preko Beča, gde su otvorene prve kafane u Evropi (s čime se ne slažu neki od domaćih izvora).

Kafane, po svom uređenju u Turskoj, bila su mesta na kojima su se ispijale kafe i okupljalo muško društvo. U Beču su dobile novu društvenu komponentu - čitanje štampe, u tom momentu dostupne samo malom broju ljudi, ali su i dalje zadržale običaj da se u njima ispija kafa i eventualno čaj. Ženama je, uglavnom ulazak u kafane bio zabranjen, a i ako su bile u mogućnosti da budu deo kafenisanja sedele bi u kraju, bliže izlazu.

Upravo izraz kafenisanje najbolje oslikava tadašnje kafane, sve do prve polovine 18. veka, kad su se u Srbiji odomaćile prve kafane u većim gradovima. Kafenisanje je tada postalo kafanisanje, jer su Srbi iz bečkih i turskih kafana osim preuzete tradicije ispijanja kafe i muškog druženja uveli novinu u kafanu - alkohol. Od tada kafane postaju boemska okupljanja siromašnog i bogatog staleža, učenih ljudi i propalica, kulturne, poslovne i svake druge elite, na istom mestu sa najnižim slojem stanovništva. Kasnije su Srbi uveli i hranu u kafanu, a onda i živu muziku, po čemu se danas prepoznaje svaka dobra, na tradiciju oslonjena srpska kafana.

Nažalost, od prvih srpskih kafana nije ostalo puno materijalnih tragova, ali smo, zahvaljujući turističkoj turi “Balzamovanje duše“ u Novom Sadu uspeli da otkrijemo ove, upravo napisane, ali i još neke zanimljivosti o prvim kafanama u ovom delu sveta.

Balsamovanje duše

Interesantnu turističku turu osmislili su studenti Departmana za arhitekturu i urbanizam novosadskog Fakulteta tehničkih nauka, Sonja Đordan i Mladen Jakovljević, u sklopu predmeta Graditeljsko nasleđe, očuvanje i zaštita, pod mentorstvom profesorki dr Anice Draganić, dr Mirjane Sladić i dr Marie Silađi.

Novi Sad je na kafansku mapu dodat, pretpostavlja se, 1759. godine, kad je otvorena prva kafana na mestu današnje Matice Srpske. U toj kafani, koja više ne postoji, tradiciju srpskog kafanskog života započela su braća Todorović, u čijoj su kafani prvi put korišćeni i karirani stolnjaci, još jedno obeležje prave srpske kafane, koje se očuvalo do danas.

Da li su baš tad prvi put upotrebljene i metalne, tanke pepeljare, nažalost nije zapisano, ali možemo da se pretvaramo da je bilo tako. Prenoćište “Turski han“, u okviru kojeg je kafana postojala od pomenute 1759. godine, postojalo je od 1748. do 1849. godine. Nakon više od 100 godina mesto na kojem je otvorena prva kafana u ovom delu sveta srušena je, a danas na njemu stoji, kako smo rekli - Matica Srpska.

Koračajući dalje Pašićevom ulicom ka samom centru Novog Sada kafanskim putem, mestom na kom su se desili različiti značajni susreti akademika i običnih ljudi, ali i interesantni politički, umetnički i društveni događaji, oživeli smo priče, koje su novosadske kafane zapisale o brojnim velikanima i važnim događajima iz različitih epoha gradske i državne istorije.

Kako to biva uvek u životu, jedna kafana na jednom mestu nije dovoljna - a i što bi bilo tako?! Posle nekog vremena sva velika imena i ostali ljudi otišli su u "drugu kafanu". Tako je “Turski han“ zamenila kafana “Lipa“.

Prostor u kojem je bila ova kafana i danas se zove tako, ali restoran, koji je mnogo godina posle kafane "nikao" na tom mestu, takođe je zatvoren. U “Lipi“ su se okupljali svi građani, koji su držali do društvenog života. Čitale su se novine, besedilo, izvodile se predstave, govorila i čitala poezija, ugovarali poslovi i živeo se “običan“ život. U ovoj kafani svoj sto i svoje mesto imali su uvek Uroš Predić i Mika Antić, između ostalih, a hijerarhija se znala i poštovala - stalni gosti su imali pravo da sede na “svom“ mestu, a konobari su “dođoše“ i one u prolazu ljubazno sklanjali s tih mesta, jer stalni gost uvek može da naiđe. U “Lipi“ je bilo važno biti viđen, pa je ta kafana bila i svojevrstan “statusni simbol“ tog vremena.

Za razliku od mnogih kafana u ono vreme, u "Lipi" su sedele i žene, ali ne u centralnom delu kafane. Sedele su za stolovima na rubu, bliže izlazu i samo do 10 sati uveče, kad bi morale da napuste kafanu. Bez obzira na to da li su slobodne ili razvedene i žene bez dece, nisu imale pravo da ostanu posle spuštanja zavesa na prozore, kad bi u kafani “Lipa“ počela da svira živa muzika i da se peva.

Udatim ženama i majkama ulaz u kafanu nikad nije bio dozvoljen.

Odmah blizu “Lipe“ bila je još jedna poznata novosadska kafana, “Kod puža“. Na njenom mestu danas je butik, a ova kafana bila je poznata po tome što se nakon povlačenja policije sa ulica igralo srpsko kolo uz glasnu muziku. Zatvorili bi se prozori i vrata, spustile zavese i živa muzika uz kolo trajala bi do ranih jutarnjih časova, pre izlaska policije u patrolu.

Kod spomenika Svetozaru Miletiću, u samom centru grada nalazila se kafana “Kod Zelenog venca“, u kojoj se okupljala uglavnom intelektualna elita i u kojoj su se čitale dnevne novine iz Budimpešte i Beča. Ova kafana, na čijem je mestu danas poznata srpska banka, bila je prva kafana, koja je u ovom delu sveta imala bilijar.

To se nije sviđalo Dositeju Obradoviću, koji je često tu dolazio, jer je bilijar bio zabava za ljude "sumnjivog morala". U ovoj kafani okupljali su se uglavnom Srbi, dok su Nemci i Mađari sedeli u obližnjim kafanama. Stalan gost bio je i Đura Jakšić, koji je često pio do poslednjeg dinara, a kad više ne bi imao novca da plati piće i muziku, crtao je ili slikao za novu turu. Upravo je u kafani “Kod Zelenog venca“, veruje se, nastala anegdota o tome kako je Đura Jakšić iznova ostavljao piće i raskalašan život. Naime, svaki put kad pretera sa pićem Jakšić bi se zarekao da više nikad neće piti. Posle sat ili malo više vremena poznati srpski slikar i pisac bi sam sebi naglas čestitao na tome što je karakter, što je izdržao da ne pije i nastavio bi da opet pije, kao da se nikad i nije zarekao da će prestati.

Kafana “Kod Jelisavete“ je jedna od onih kafana, koje su osim boemskog života, živele i mnogo važniji, politički život. Upravo u toj kafani, na čijem mestu je danas napuštena kuća, održana je Velika skupština 1918. godine, na kojoj je Vojvodina pripojena Srbiji. Ova kafana okupljala je posebno ljude, koji su voleli besedništvo i kulturu, a organizovane su i pozorišne predstave i druga kulturna dešavanja. Blizu nekadašnjeg mesta kafane “Kod Jelisavete“ danas se nalazi osnovna muzička škola “Isidor Bajić“.

Ni Putin nije sačuvan

Upravo prekoputa Matice Srpske, na mestu prve novosadske kafane, otvorena je i ubrzo zatvorena kafana “Putin“, koja je postala svetska senzacija ne samo zbog imena, nego i zbog činjenice da se u njoj proslavljao rođendan ruskog predsednika Vladimira Putina. U tom lokalu u Pašićevoj ulici danas je objekat sasvim druge namene.

Nedaleko od kafane "Kod Jelisavete", niz ulicu, koja se nastavlja na Njegoševu, nekad se nalazila kafana “Kod kamile“. Ime je dobila po tome što su se u njoj okupljali Arabljani, putujući trgovci, koji su svoje kamile smeštali u štalu, koja je bila u sklopu kafane.

Kafana je u jednom trenutku izgorela do temelja, pa je obnavljana do 1857. godine, kad je proširena i organizovana tako da se u njenom centru nalazio veliki sto, a u sklopu kafane se nalazilo i nekoliko soba i još veća štala za životinje.

Enterijer su krasile slike Đure Jakšića, od kojih su sačuvane samo dve, danas dostupne u Matici Srpskoj. Govore je u ovoj kafani često držao i Svetozar Miletić.

"Kod kamile" su se često okupljali književnici, a u jednom trenutku je u kafani osmišljen i kasnije pisan satirični list simboličnog naziva “Kamila“, otvorena kritika tadašnjeg političkog i javnog života grada i države. Nažalost, ni ova kafana nije odolela mnogobrojnim dešavanjima koja su usledila, pa ništa od njenog enterijera niti spoljašnjosti nije sačuvano, osim pomenutih slika.

Bela lađa“ je jedna od kafana najburnije istorije. Poznata je, između ostalog, i po tome što je u njoj Vojislav Ilić, nakon svoje druge ženidbe ošamario gradonačelnika grada, pošto je ovaj uputio uvrede na Ilićev račun.

Bela lađa“ je poznata i po tome što su se u vreme Svetozara Miletića nakon ponoći, pošto što se zamandale vrata i prozori, pevale rodoljubive i mahom u to vreme zabranjene pesme o tusko-srpskim ratovima. Zbog svog "problematičnog političkog života" kafana je često bila zatvarana i bila je pod policijskom prismotrom.

Ovo je samo delić priča, koje kriju novosadske kafana, čekajući da ih otkrijete i u nekim novim kafanama napravite svoje sopstvene.

Kakve priče kriju vaše omiljene kafane? Pričate nam ih u komentarima, možda neku od njih podelimo sledeći put na MONDO poralu sa svima, kao jednu od ovih, u kojima ste, nadamo se uživali…

Pogledajte MONDO TV prilog: Kafana - najvažnija institucija u Srba

Izvor: MONDO

Upoznajte Novi Sad iz novog ugla, šetnjama i pričama

"Balsmovanje duše“ je prva od tri ture koje će EU info kutak organizovati u narednom periodu, a naredna je zakazana za 3. novembar. Tema su spomenici našim velikanima, koji se nalaze u centru Novog Sada.

"Bronzana tura“, kako su je nazvale autorke Kristina Petrović i Teodora Petrović, takođe studentkinje Departmana za arhitekturu i urbanizam, obuhvatiće šetnju centrom garda i obilazak spomenika Jovanu Steriji Popoviću, Peri Dobrinoviću, Svetozaru Miletiću, Jovanu Jovanoviću Zmaju, Jaši Tomiću, Miroslavu Antiću, Đuri Jakšiću i spomenik Žrtvama racije.

Šetnja počinje u 16 časova, a okupljanje je kod Srpskog narodnog pozorišta. Cilj staze je da se bolje predstave i upoznaju značajni ljudi Novog Sada - njegovi nekadašnji stanovnici, koji su zaslužni za ono što on predstavlja danas.

Treća u nizu je šetnja posvećena gradskim trgovima, koju su osmislili studenti Katarina Popov i Stefan Tomić. "Neformalni trgovi“ naziv je pešačke rute koja obuhvata pet trgova - Trg galerija, Trg mladenaca, Trifkovićev trg, Trg Marije Trandafil i Žitni trg, koji su najbliži gradskom jezgru i u skladu s tim trebalo bi da budu žižne tačke, ali su uprkos tome izgubili svoju osnovnu namenu.

Kako kažu autori ture, trgove treba vratiti pešacima u gradu, koji je ostao bez svojih trgova, jer su svi, sem Trga slobode, pretvoreni u parkirališta. Zbog toga je neophodno razvijati kolektivnu svest stanovnika o značaju i vrednostima ovih prostora. Šetnja se održava 10. novembra u 16 časova, a okupljanje je na Trgu galerija.

Učešće u ovim turama, kao i sve ostale aktivnosti koje organizuje EU info kutak, besplatne su.

Povezano

Sve vesti