Problem divlje gradnje i ozakonjenja se vraća opštinama

Autor:

Građevinska inspekcija prelazi sa opštinskog na gradski nivo, a do kraja godine opštinama se vraća ozakonjenje do 300, odnosno 800 kvadratnih metara građevine.

5
A- A A+
divlja gradnja, zvezdara, veliki mokri lug Foto: Mondo/Stefan Stojanović Ilustracija

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju stupa na snagu 6. novembra i on omogućava centralizaciju inspekcije ali i lakše rušenje bespravnih objekata. Međutim, ozakonjenje najvećeg broja zgrada, nelegalnih kuća do 300 kvadrata, vratiće se opštinama. Kako će se podzakonski i u praksi rešiti problem inspekcije na jednom, a divlje gradnje na drugom (nižem) nivou, videćemo.

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić je rekao da će izmene i dopune zakona o ozakonjenju pomoći da se u Beogradu, ali i svuda u Srbiji problem bespravne gradnje konačno reši.

"Ono što je za nas najvažnije, to je da nam je ovaj zakon omogućio da sve građevinske inspekcije budu skoncentrisane na nivou Beograda, a to znači da će odmah posle stupanja zakona na snagu, već tokom novembra, sve građevinske inspekcije sa opštinskog nivoa preći na Grad Beograd i mi ćemo, kao Grad biti odgovorni za to šta se radi", rekao je Vesić.

Kako je istakao, Grad je hteo tu odgovornost zato što želi da se bori protiv bespravne gradnje.

Ono što je takođe važno, kaže Vesić, je da je izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju omogućeno rušenje nelegalnih objekata posle drugostepenog rešenja.

Jasnije šta je čije i ko gradi

Direktor Republičkog geodetskog zavoda Borko Drašković je rekao da je zadovoljan rešenjima koja su predviđena izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju. "Predviđeno je aktivnije učešće Republičkog geodetskog zavoda sa ciljem da se poveća transparentnost i pouzdanost podataka i da građani imaju tačne i pouzdane informacije kako ne bi bili dovedeni u zabludu od ljudi koji bespravno grade i koji su spremni za razne malverzacije", rekao je Drašković.

Takođe, dodao je da je izmenama omogućeno da se na malo drugačiji način radi ozakonjenje u Beogradu, odnosno da će biti podeljena nadležnost između Grada i gradskih opština.

"Mi ćemo izmenama statuta Grada Beograda do kraja ove godine, što je i zakonski rok po Zakonu o lokalnoj samoupravi, nadležnost za ozakonjenje objekata do 300 kvadrata vratiti gradskim opštinama, a do 800 kvadrata prigradskim", rekao je Vesić i pojasnio da to znači da će se ozakonjenje vršiti u svih 17 beogradskih opština.

To će, istakao je, omogućiti građanima da brže rešavaju probleme odnosno da objekte ozakone blizu mesta gde žive.

"Mi ćemo Vladi Srbije dostavljati nedeljni izveštaj o tome kako napreduje tok ozakonjenja i ja sam siguran da će nam ove izmene zakona omogućiti da ozakonjenje bude brže i efikasnije", kaže Vesić.

Prošle godine Grad Beograd je izdao građevinski dozvola za 1.024.000 kvadrata, podsetio je on i dodao da je ove godine, do jučerašnjeg dana, izdato građevinskih dozvola za 850.000 kvadrata.

"Mi smo kao Grad Beograd apsolutno spremni da sprovedemo ovaj zakon. Konačno smo dobili instrumente koji su nam bili važni i verujem da ćemo zajedno sa Vladom Srbije, sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, pokazati rezultate, a sve kako bi građani bili zaštićeniji i kako bi se jednom zauvek stalo bespravnoj gradnji", naglasio je Vesić.

MINISTARKA: OZAKONJENO 183.000 OBJEKATA

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović izjavila je danas da je od decembra 2015. do 2018. godine doneto oko 183.000 rešenja o ozakonjenju, što je, tvrdi, daleko više od broja rešenja donetih u poslednjih 30 godina.

Mihajlović je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije rekla da su izmene i dopune Zakona o ozakonjenju konačne, te da je to poslednji korak u borbi sa divljom gradnjom.

Legalizovano 15.500 objekata u Beogradu

"Verujem da nema više šta u zakonima da se donosi i mislim da sada samo treba da ovaj zakon potpuno, od početka do kraja, primenimo, a to znači da sve jedinice lokalne samouprave sprovedu sve ono što je kroz određena uputstva dato", rekla je Mihajlović.

Kako je navela, resorno ministarstvo stoji na raspolaganju da pomogne u smislu kapaciteta, ali i u smislu same realizacije primene zakona.

Ministarka je apelovala na građane da ne grade nelegalno, jer je, kako je istakla, država obezbedila sve moguće uslove da građani mogu legalno i brzo da dođu do lokacijskih uslova i građevinskih dozvola.

Divljem hotelu na Kopu ni "amandman SNS" ne pomaže

One koji su gradili nelegalno i nalaze se u postupku ozakonjenja, ministarka je pozvala da taj postupak završe što pre, jer ta nekretnina neće moći da funkcioniše u budućnosti.

Mihajlović je pojasnila da je Grad Beograd bio inicijator izmena, sa punim pravom, s obzirom na to da je bespravna gradnja najprisutnija u glavnom gradu.

Povezano

Sve vesti