Lana Stošić

"Rat protiv ćirilice": Gde smo danas?

Autor:

Ćirilica je uvek smetala okupatorima. Tako je bilo u Prvom i Drugom svetskom ratu, ali i pre toga. Gde se ćirilica nalazi danas i kakav je njen položaj, objašnjava dr Aleksandar Milanović, profesor Filološkog fakulteta.

79
A- A A+
ćirilica pismo Foto: MONDO, Lana Stošić

  Još od vremena Marije Terezije zabranjuju ćirilicu – u školama, štamparijama, privatnim životima, knjigama…

"Kada je došlo vreme (cara) Josifa II oslabili su verski pritisci, ali je ostala zabrana ćirilice. To je 18. vek. U 19. veku ćirilica opstaje ali se strah od nametanja latinice usadio u srpsku državu. Početkom 19. veka već postoji strah od ideje da će latinica potisnuti ćirilicu", rekao je profesor Milanović sa Katedre za srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu na predavanju "Rat protiv ćirilice" u Institutu za strane jezike - Kuća od reči.

Crkvena ćirilica, kaže, silom je tada potiskivana na račun vatikanske latinice.

Podrška iz SANU: Ćirilica konačno kao po Ustavu

Kao jedan od primera okupatorskog napada na ćirilicu Milanović je naveo i 1878. godinu, austro-ugarsku okupaciju Bosne i Hercegovine. "Prvi postupak Austrije po ulasku u BiH bio je – zabraniti ćirilicu. Okupatori dolaze i prvo što urade zabrane ćirilicu", istakao je profesor.

Citirao je književnika Matiju Bećkovića: "Svaki okupator je prvo zabranjivao ćirilicu. I da nema nikakvog drugog razloga da je sačuvamo, taj bi bio dovoljan. Ako ne znamo zašto je ćirilica zabranjivana, možemo da ih pitamo…"

A zašto prvo zabrane ćirilicu?

profesor Aleksandar Milanović Foto: MONDO, Lana Stošić

"Krajem 19. veka i početkom 20. veka ćirilica nailazi na novu krizu koja se nameće sa strane. (Književnik i kritičar) Jovan Skerlić je održao predavanje gde se zalaže da Srbi učine isto što i Hrvati – da počnu da pišu isključivo latinicu i ekavicu. Hrvati podržavaju ovu ideju. Šta Hrvati gube tom idejom? Gube ijekavicu, ali, koliko je uopšte Hrvata ijekavaca? Oni ne gube previše i nije to neka posebna žrtva. Srbi, međutim, gube ćirilicu, nacionalno i matično pismo, napuštaju ključni identitetski faktor u kulturi", kaže Milanović.

Država forsira ćirilicu, kazne do 1.000.000 dinara

"Stiže Prvi svetski rat i već 1914. godine u Hrvatskoj se zabranjuje ćirilica, 1915. godine okupatori ulaze u Beograd i zabranjuju ćirilicu. Zašto prvo zabranjuju ćirilicu?", upitao je profesor i nakon toga citirao Luku Lazarevića: "Srpska knjiga je okupatorima bila opasna kao i srpsko oružje".

Ćirilica je doživljavana kao bojno sredstvo srpskog naroda, dodao je i istakao da su po ulasku okupatora u Beograd zatvorene knjižare, odnete knjige na ćirilici, a isto tako su ih i zabranjivali, zatvorene su sve štamparije i otvorena je jedna njihova gde su se na latinici štampale "Beogradske novine".

Okupatori su lupali ploče na zgradama - ko je imao ćirilčni natpis na kući morao je da ga uništi.

"Ćirilica nije bila dozvoljena ni u najprivatnijim slučajevima, posmrtne liste (umrlice) štampane su latinicom – reč je o periodu 1915. do 1918. godine", objašnjava Milanović.

Ћирилицa na Internetu - da li je koristite?

Ćirilica se polako vraća, ali su po prvi put u paketu pojavljuje i latinica. "Nova kraljevska vlast uvodi latinicu. Sada možemo slaviti 100 godina latinice među Srbima... Dolazi nova okupacija 1941. godine. I šta je bio njihov prvi zadatak – ćirilica zabranjena svuda. Došla je i 1945. godina i već smo se navikli na latinicu".

DA LI JE ĆIRILICA DANAS UGROŽENA?

ćirilica ćirilično pravopis pisanje Foto: Mondo/Goran Sivački

Milanović se osvrnuo na one koji kritikuju ideju da "ćirilica danas nije ugrožena zato što se uči u školi".

"Pa, učila se i u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i da li je tu i danas imate? Da li je bilo dovoljno to - učili smo je u školi", upitao je Milanović.

Među "strategijama protiv ćirilice" profesor je u prepunoj sali u Institutu za strane jezike naveo nekoliko primera među kojima su laži, cenzura u medijima, manipulacije (cenzure komentara na portalima)...

Takođe posebno je istakao "strategije": "Postoje veći problemi od ćirilice" i "Zašto baš sada štitite ćirilicu".

"Pa kada da je štitimo?", upitao je profesor.

On kaže da se u Bugarskoj oni koji podržavaju ćirilicu nazivaju "ruski botov"i, a u Hrvatskoj i BiH "srpski botovi".

"Da li u Pošti Srbije možete da pošaljete telegram na ćirilici? Ne možete. 'Hristos Vaskrse' morate da napišete na latinici. Da li je to rat ili nije rat?", upitao je Milanović.

Pitanje ćirilice je prvorazredno identitesko pitanje, to je pitanje identiteta, istakao je profesor.

Šta vi mislite, da li je ćirilica ugrožena?

Povezano

Sve vesti