Nastavlja se jedna od najvećih suša zbog koje je vodostaj delova Rajne mesecima najniži registrovan do sada.
Svakog jutra u zoru kapetan Frank Zep uključuje brodski radio da bi čuo vest koju očekuje iz dana u dan: da li će porasti vodostaj kod sela Kauba, gde je najplići deo srednjeg toka Rajne, najvažnije brodske rute u Nemačkoj, piše u najnovijem broju američki list "Njujork tajms".
Na tom mestu, na putu za svu robu koja Nemačkoj stiže iz morskih luka Holandije i Belgije, i nedaleko od stene s koje je, po legendi, rečna sirena Lorelaj pesmom mamila lađare u smrt, iz jutra u jutro te vesti nema.
Nastavlja se jedna od najvećih suša zbog koje je vodostaj delova Rajne mesecima najniži registrovan do sada, te lađari smanjuju količinu tereta koji prevoze ili su čak i sasvim odustali, i privezali brodove.
Presušuju i delovi Dunava i Elbe - drugih dveju reka važnih za transport u Nemačkoj, te se zato milioni tona robe moraju prevoziti železnicom ili drumom, piše u članku bogato ilustrovanom fotografijama posledica suše.
Nedavno, krajem oktobra, Rajna je kod Kauba bila duboka svega dvadeset santimetara, a u veštačkom plovidbenom kanalu, usred matice, bila je duboka svega metar i po, dok je tu prosečan vodostaj bar dvaput viši. Čak i sa svega trećinom uobičajenog tereta, 85-metarski teretnjak "Reks Reni" (Kralj Rajne) kapetana Zepa gotovo da je legao na rečno dno.
"Ovde nikada nisam video ovoliki plićak", rekao je kapetan Zep koji radi na toj reci od 1982. godine, a 22 godine na brodu "Reks Reni".
Haos širom Evrope izazvalo je izuzetno sušno leto. Jedna trgovinska grupa u Nemačkoj je gubitak poljoprivrednika procenila na nekoliko milijardi evra, a nemački hemijski džin BASF je morao da smanji proizvodnju jedne od svojih fabrika uz Rajnu jer je vodostaj prenizak za hlađenje opreme vodom.
Presušile su i benzinske stanice u okolini koje se snabdevaju iz rafinerija u Holandiji.
Vodostaj Rajne je toliko nizak, da je na sada suvu obalu reke koja se povukla, izronio inače duboko potopljeni holandski brod "De Hop", potonuo 1895. godine, prenosi reporter "Njujork tajmsa".
Po Saveznoj upravi Nemačke za rečne puteve i transport, polovina teretnih brodova je obustavila plovidbu, a kompanije za turističko krstarenje, umesto brodovima putnike delom toka prevoze autobusima. Pošto se plitka reka zagrejala, u delu njenog toka kroz Švajcarsku ribe su uginule od toplote i nedostatka kiseonika.
Sve je toplije, rekao je Hagen Koh, iz Instituta za istraživanje uticaja klime, u Potsdamu, a "podaci pokazuju sve više nestabilnosti.., sve češće će biti ovakvih ekstrema".
"Rajna je najvažnija reka Nemačke", rekao je Martin Mauerman, šef službe Savezne uprave, zadužene za hidrologiju: Rajnom se preveze 80 odsto od 223 miliona tona tereta koji se godišnje u Nemačkoj transportuje brodovima.
Dok se većina tereta može, mada skuplje, prevesti železnicom ili drumom, najteži i najglomaziniji komadi opreme ne mogu, te tako ove godine do odredišta ne stiže;oprema za centrale na vetar koje se grade kod Manhajma.
Nedaleko od mesta gde se kapetan Zep zaustavio, u samom toku reke je zamak Falcgrafenštajn, nalik brodu, izgrađen u 14. veku bez prozora i vrata u prizemlju, da ga Rajna ne bi plavila. Danas, međutim, nivo Rajne je skoro dva metra ispod njegovih temelja, te se do njega može doći pešice, po suvom.
Doktor Koh, iz Instituta za istraživanje uticaja klime, rekao je da su se već naglo otopili nekada trajni slojevi snega i delovi glečera u Alpima, i da je opao nivo jezera Konstans (Bodenze), na granici Nemačke, Austrije i Švajcarske, odakle se Rajna "hrani" vodom.
Moguće je produbljavanje bagerima plovnog kanala duž matice Rajne kod Kauba, ali to bi potrajalo godinama, koštalo milione evra i, čak ako bi i uspelo, to bi rešilo samo jedan od mnogobrojnih plićaka.
Martin Daglas iz Savezne agencije Nemačke za okolinu takođe očekuje sušu češću nego ranije, ali kaže i da je "brodska flota na Rajni sve veća i teža".
Kada je brod "Reks Reni" izgrađen, 1966. godine, važio je za veliki. Danas je, međutim, jedan od manjih brodova na Rajni, gde nije neobično videti teretne brodove dugačke 180 metara, kapaciteta 6.000 tona. Ali, da bi zaplovili, potrebna su im bar tri ipo metra dubine vode.
Nemački ugovori za brodski prevoz sadrže odredbu koja prevozniku dopušta da samostalno utvrdi cenu kada je vodostaj niži od 80 santimetara, kao sada kod Kauba, što je dragoceno za male, delimično natovarene brodove, ali i tim brodarima treba dublja reka.
"Treba nam da poraste nivo vode u Bodenzeu", rekao je prevoznik Martin Dejman, čijih se 35 brodova na Rajni zaustavilo prošlog meseca, "treba nam kiša, nadajmo se pre no što počne zima" koja neće doneti poboljšanje, piše na kraju članka "Njujork tajmsa".
