U borbi protiv širenja dezinformacija i propagande pred EU i njenim članicama je težak zadatak jer rešenja moraju biti efikasna a istovremeno u ne smeju ugroziti osnovna prava i sloboda, uključujući slobodu izražavanja.
Ovo su ozbiljna upozorenja proistekla iz novog izveštaja tri evropske nevladine organizacije koje kažu da se širenje dezinformacija na internetu može "preklapiti" sa slobodom izražavanja, pravom pojedinaca da traže i dobiju, kao i da prenose informacije i ideje svih vrsta bez obzira na granice. A u tom slučaju obično strada sloboda.
Širenje dezinformacija i propagande preko interneta, posebno na društvenim mrežama, poslednjih godina je u središtu debata zbog političkog pritiska da se na taj problem odgovori, naročito posle američkih izbora 2016. i kampanje za Brexit.
Istovremeno dezinformacije mogu da štete reputaciji pojedinca i privatnosti, zaštiti ličnih podataka, ili da podstiču nasilje, diskriminaciju ili neprijateljstvo prema grupama ili pojedincima u društvu, kaže zajednički izveštaj organizacija Pristup sada (Access now), Unija za građanske slobode za Evropu (Liberties) i Evropska digitalna prava (EDRi) .
Ipak, baveći se tim pitanjem EU i njene članice moraju da se uzdrže od nepotrebnog mešanja i cenzure, ističu autori izveštaja.
Članice EU imaju i obavezu da podstiču okruženje koja omogućava ostvarivanje osnovnih prava, poput slobode izražavanja, uključujući zaštitu i podsticanje različitih medija i "onlajn i oflajn".
Zato se Evropska komisija i svi drugi državni i nedržavni akteri pozivaju da se angažuju u debati o rešenjima zasnovanim na dokazima, kako u smislu definisanja problema, tako i efikasnosti mera koje treba utvrditi i koje su u skladu sa principima zaštite ljudskih prava na međunarodnom nivou.
Organizacije potpisnice izveštaja traže od Komisije da počne procenu evropskog medijskog prostora i vlasništva nad medijima vezano za "onlajn" dezinformacije pre nego što preduzme nove mere. ;
"Na nivou EU otvorena baza podataka u formatu dostupnom javnosti doprineće transparentnosti i pomoći aktivnosti protiv 'onlajn' dezinformacija", navodi se u izveštaju.
"Lažne vesti" reč godine
Organizacije su analizirale Izveštaj ekspertske grupe na visokom nivou o lažnim vestima i "onlajn" dezinformacijama (HLEG izveštaj) i ukazale na neke bojazni oko predloženih rešenja.
Te bojazni se odnose na proveru činjenica od strane "nezavisne evropske mreže", s obzirom da je reč o mnogo kompleksnijem pitanju nego što izgleda.
Hakeri u vašoj kuhinji, dnevnoj, spavaćoj sobi...
Sumnje postoje i oko upotrebe veštačke inteligencije i naprednih tehnologija u borbi protiv dezinformacija, kao i oko pozitivnih efekata ograničavanja anonimnosti u "onlajn" sferi.
Kada je reč o kampanji "EU protiv dezinformacija" radne grupe EU Istočni Stratkom (East Stratcom) fokusirane na dezinformacije iz izvora koji se povezuju sa Kremljom ili su pro-Kremlj, ona nije dala pozitivne efekte.
