Rani večernji sati su doba dana kada telo sagoreva najviše kalorija, pokazala je nova studija.

Pod pretpostavkom da niste neko ko leže u tri sata ujutru, a ustaje u podne, kasno popodne i rano veče je doba dana kada metabolizam najbrže radi. U to vreme se sagoreva oko pet dodatnih kalorija po satu, što je oko pola grama masti.

Istraživači su otkrili kada ljudi sagorevaju najviše kalorija tako što je desetoro volontera boravilo u laboratoriji 37 dana, bez ikakvog sata. Bez obzira na to kada su jeli ili spavali, njihovo telo je sagorelo najviše kalorija kada je biološki sat "došao" do kasnog popodneva ili rane večeri.

Za većinu ljudi, rano veče i rano veče po biološkom satu su zapravo ista stvar. Ali, stručnjaci upozoravaju da oni koji nemaju nikakav ritam u svojim navikama koje se tiču spavanja i hela, ne osećaju ove benefite dodatnog sagorevanja kalorija, jer po njihovom biološkom satu rano veče je zapravo duboka noć.

Naučnici su takođe otkrili da se u telu najmanje kalorija sagoreva kada je po biološkom satu duboka noć, a to je najčešće negde između četiri i šest sati ujutru.

To znači da ljudi koji ustaju kasno, kao i oni koji rade po smenama, mogu da se ugoje zbog toga što jedu u to vreme.

"Utvrdili smo da je rad metabolizma sinhronizovan sa dnevnim rasporedom ljudi. Tako se najviše kalorija sagoreva kada je po biološkom satu kasno popodne ili rano veče. Ovo je važno saznanje jer je bitno da budemo budni u doba kada je metabolizam najaktivniji, a da spavamo kada je najmanje aktivan", kaže koautorka istraživanja dr Džin Dafi.

Ona ističe da nisu u "opasnosti" od gojenja samo oni koji rade po smenama i time ometaju svoj biološki sat, već i oni koji ostaju budni do kasno da bi završili neki projekat, ili ustaju previše rano da bi putovali do posla.

Učesnici studije nisu imali nikakvu predstavu o vremenu, nije bilo satova, prozora ni telefona. Tokom istraživanja, njih troje je zadržalo normalnu rutinu, dok je preostalih sedmoro svake večeri pomeralo vreme odlaska u krevet za četiri sata, kako bi naučnici pratili njihov biološki sat.

U odnosu na biološki sat, ljudi su sagorevali oko deset odsto kalorija više kada je po biološkom satu bilo kasno popodne ili rano veče.

"Činjenica da kada radimo istu stvar u različito doba dana sagoreva različito kalorija nas je iznenadila", kaže vodeća autorka studije dr Kirsi-Marja Ziting.

"Dakle, nije važno samo šta jedemo, već i kada jedemo, jer to utiče na količinu energiju koju će telo sačuvati kao masti. Regularne navike koje se tiču jedenja i spavanja su zato važne za opšte zdravlje", dodaje dr Dafi.