Dijabetes se "leči" - mršavljenjem

U Srbiji oko 700.000 ljudi živi sa dijabetesom. Koliko je tome doprineo savremeni način života, sedenje, nezdrava ishrana, pitali smo dr Jagodu Jorgu, profesorku Medicinskog fakulteta i specijalistu za ishranu.

Dijabetes se "leči" - mršavljenjem Foto: Guliver/Getty images, KatarzynaBialasiewicz

Dijabetes je postao nešto što plaši savremeni svet. Danas imamo "blizanačke epidemije" - epidemiju gojaznosti koja je i u svetu i kod nas u zamahu već tri četiri decenije, i epidemiju dijabetesa koji prati istu tu krivulju rasta.

"Ranje kod endokrinologa nije bila toliko izražena ta stručna briga o gojaznosti, dok se nije pokazalo da je praktično 90 odsto svih slučajeva insulin-nezavisnog dijabetesa, dakle, dijabetesa tipa 2, uzrokovano gojaznošću", kaže dr Jagoda Jorga za MONDO.

"Zalivske zemlje, na primer, imaju gotovo 50 odsto populacije sa dijabetesom, jer imaju enormno visoku stopu gojaznosti."

"Kada odvojimo dijabetes tipa 1, onaj koji se najčešće javlja u dečjem dobu i ranoj mladosti, koji je insulin-zavistan i koji čini praktično možda do pet posto svih slučajeva dijabetesa, svi ostali slučajevi dijabetesa bili bi rešeni, kad bismo rešili gojaznost."

Starosna granica se spustila i na mlađe od 13 godina

Šećerna bolest ili dijabetes, koji nastaje usled nedostatka ili nedovoljne funkcije insulina, hormona gušterače, sve češće pogađa i mlade ljude u Srbiji. Zbog nepravilne ishrane, smanjene fizičke aktivnosti i stresa dijabetes se sreće i kod dece školskog uzrasta. Starosna granica obolelih od šećerne bolesti spustila se čak i na mlade od 13 godina

Ali i marketing se umešao...

Sva priča o specijalnoj ishrani kod obolelih od dijabetesa pada u vodu, to su apsolutno marketinške priče, kaže dr Jorga.

"Posebna, specijalna hrana za osobe obolele od dijabetesa je samo marketing, i ni u kom slučaju nije na nauci zasnovana činjenica."

Priča o tome kako rešiti dijabetes je zapravo priča o tome kako da pobedimo gojaznost.

"U poslednje dve decenije, u svetu je u porastu barijatrijska hirurgija, hirurška intervencija koja se sprovodi kod jako gojaznih osoba, ali ozbiljne velike studije su pokazale da kad mi uspemo ne samo da skinemo puno kilograma, recimo najmanje 20, 30, 40 posto, izraženo u kilogramima, to ide recimo od 15, 20, 30… kilograma, i kad to uspemo da dovoljno dugo održavamo, a dovoljno dugo u ovom kontekstu je dve, tri, četiri, pet godina, onda imamo kompletnu remisiju dijabetesa.

Remisija dijabetesa znači da smo mi uspeli da hroničnu bolest vratimo na početak, i da je osoba praktično bez tegoba. To nije izlečenje u bukvalnom smislu reči, ali to jeste vrsta izlečenja koja može da traje mnogo, mnogo godina.

Naravno, poenta je u tome da se način života promeni tako da se kilogrami ne vrate.

Zbog toga su sve ove moderne 'brzinske dijete' koje obećavaju 'skidanje' 10 ili 15 kila u kratkom roku u svetlu ukupnog zdravlja potpune besmislice.

Ali, naučno je dokazano da ako uspemo da redukujemo telesnu težinu i da to dovoljno dugo održavamo, mi praktično uvodimo dijabetes u remisiju. Osoba dakle nema ni jedan simptom dijabetesa više.

Sva druga priča, 'jedite ovo, ne jedite ono', 'ovakva vrsta hleba, onakva vrsta hleba'… to je samo marketing i nikakve veze nema sa naučno dokazanim činjenicama niti sa lečenjem dijabetesa.

Lečenje dijabetesa tipa 2 jednako je redukcija telesne težine. Tačka", objašnjava naša sagovornica.

Dijabetes tipa 1: Disciplinovana i kvalitetna ishrana

"Kad imamo dijabetes tipa 1, znači insulin-zavisni dijabetes, tu je jako važna izbalansirana ishrana, posebno jer su u pitanju mlade osobe koje se još razvijaju i rastu i kod kojih je važno obezbediti im sve neophodne nutritivne sastojke na način koji neće dovoditi do stalnog skoka šećera. Tu nikad nije u pitanju samo izbacivanje prostih šećera, iako je to uglavnom prva asocijacija na dijabetes, nego je upravo pitanje kako uklopiti namirnice sa različitim sadržajem ugljenih hidrata, proteina i masti u obroke, tako da dovedemo na najbolji način do regulacije nivoa šećera u krvi. To se, naravno, mora pratiti i odgovarajućom dozom insulina, i tu je pravilo prilično jednostavno: osobe obolele od dijabetesa tipa 1 treba da se hrane disciplinovano i kvalitetno", kaže dr Jorga. Plan ishrane se uvek, pa i u ovakvim slučajevima pravi individualno, za svakog pacijenta, jer to nije prosto "dijeta", to je "nutritivna terapija dijabetesa" i važna je koliko i medikamentna.

A "specijalni keks, čokolada, džemovi" za dijabetičare?

"To je čak i po našem zakonu, koji nije baš u korak sa svetom, zabranjeno. Ali, proizvođači se toga ne pridržavaju, jer nema dovoljno oštrih kaznenih mera. Obolelima od dijabetesa poručujem da ne nasedaju na nešto što ni u kom smislu nije dobro za zdravlje. Osim toga, ta hrana je obično i skuplja, tako da plaćate više nešto što vam ni na koji način ne pomaže. Suština je u tome da ako napravite specifične namirnice u koje se recimo doda fruktozni šećer umesto 'običnog, belog', ljudi prosto misle da je to njima dozvoljeno u većim količinama. A šećer je - šećer. Ima četiri kilokalorije i uvek će proizvesti jednak energetski efekat, s tim što se fruktoza nešto malo drugačije metaboliše.

Ali, na tome je izgrađena celo to brendiranje čitavih linija proizvoda. A to nikakve veze nema sa strukom i medicinom", poručuje dr Jorga.

Šta je važno kod oba tipa dijabetesa

Optimalna ishrana, koja mora biti energetski izbalansirana sa potrebama konkretnog pacijenta je prvo, ali… Fizička aktivnost kod pacijenata sa dijabetesom je nešto što ne može ničim drugim da se zameni.

"Fizička aktivnost je to što 'otvara' zatvorene puteve čime utiče na insulinsku rezistenciju koja je u osnovi dijabetesa tipa 2. I fizička aktivnost je najefikasniji 'lek' koji pomaže da se taj šećer iz krvi brže metaboliše, brže širi po organizmu i brže stigne do svake ćelije koju treba da hrani. I to ne može da se postigne nikakvim drugim merama", savetuje naša sagovornica.

Kod dijabetesa tipa 2, koji, kao što rekosmo ima oko 700.000 građana Srbije, "čarobna formula" je hipokalorijska dijeta, dakle, dijeta koja je samo kalorijski, a ni u kom slučaju i nutritivno restriktivna, u kombinaciji sa dobro programiranom fizičkom aktivnošću.

U idealnim uslovima, i program fizičke aktivnosti trebalo bi da bude individualno isplaniran, u zavisnosti od početne kondicije osobe o kojoj je reč.

"Ali, za početak je dovoljno da ljudi ustanu i da se šetaju. A za ostalo, ako hoće zaista da sasvim lepo regulišu svoj šećer, moraju iskombinovati to sa planom ishrane koji će napraviti osoba koja je za to kvalifikovana."

I za kraj… dr Jorga ima još jedan savet.

Bliže se praznici, a praznici kod nas gotovo uvek podrazumevaju i uživanje u kojoj čaši alkohola:

"Trebalo bi voditi računa o konzumaciji alkohola uvek, umerenost je jako važna. Ali, osobe koje su sklone hipoglikemiji, padu šećera moraju da budu još opreznije. Alkohol jako doprinosi hipoglikemiji, uz sve ostalo što alkohol donosi", upozorava dr Jorga.

Šta znači umerena konzumacija alkohola?

"Vrlo je jednostavno: 20, 25 grama alkohola dnevno i tačka. To bi bile dve čaše vina od po 100 mililitara.

Sva priča u medicini o pozitivnom uticaju alkohola završava se na toj granici od 25 grama. Čim se ona pređe, imate samo negativne posledice konzumacije alkoholnih pića: skraćenje života, više karcinoma, viši stepen koronarnih bolesti… Tu se često ljudi opuste, ali nema dileme sa strane nauke.

Nikad ne možete da 'ućarite' nešto kad je zdravlje u pitanju, pa ni u slučaju alkohola."

I za kraj… mada vam se ovo možda neće dopasti… Ove preporuke odnose se na dnevnu konzumaciju, što znači da ako cele nedelje ne pijete, a onda izađete u provod i mislite da možete da popijete više, grdno se varate, podseća dr Jorga.

Ako odjednom umete veliku količinu na nekom slavlju, efekti su dramatično različiti, nego da ste cele nedelje uzimali tu jednu čašu koja će vam učiniti dobro.

Taj prosek ne možete da prevedete u to da ako generalno ne pijete, jednom u deset dana možete da se 'prekinete od alkohola'.

Dijabetes: Sedam simptoma na koje treba da obratite pažnju

Povezano

Sve vesti