Prostitucija ili posao: Prodaju telo i za 100 dinara!

Prosečna cena seksualne usluge "na ulici" u Srbiji je 1.500 dinara. Cena kreće već od 500 dinara i to za sve oblike seksa. Zabeležen i primer prostituisanja za 100 dinara...

Prostitucija ili posao: Prodaju telo i za 100 dinara! Foto: Mondo/ Stefan Stojanović

Na Fakultetu političkih nauka u Beogradu sinoć je održana tribina sa intrigantnom temom "Da li legalizovati prostituciju". Saznali smo koliko košta seks na ulici, koliko su srpski sudovi oglobili prostitutke i klijente, ali je i propuštena prilika da ozbiljnije porazgovara na "zadatu temu".

Pitanje prostitucije je veoma intrigantna tema ali i stvar koja se nigde ne shvata olako (čak ni u "prokaženoj" Holandiji) a o kojoj ipak svako ima mišljenje. Zbog toga je najava tribine "Da li legalizovati prostituciju" bila dovoljna da se ispuni amfiteatar Fakulteta političkih nauka.

Ozbiljna tema otvorena u organizaciji Unije studenata socijalnog rada tog fakulteta, uvaženi učesnici ali, nažalost, do mogućih odgovora ne da se nije stiglo, već bi preciznije bilo reći da se tema pošteno nije ni "zagrebala".

A započelo je dobro. Hristina Cvetinčanin Knežević iz Centra za ženske studije i Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra, predstavile su istraživanje "U ime (muškog) naroda: Analiza osuđujućih sudskih presuda za prekršajno delo prostitucija", u kome se nalaze frapantni podaci iz srpske sudske prakse. Već oni, sami po sebi, dovoljan su razlog da do nekakvog oblika legalizacije prostitucije u Srbij dođe.

Kakva je (zabeležena) prostitucija u Srbiji

Navešćemo samo neke. U Srbiji je je prostitucija prekšajno a ne krivično delo, a od izmena zakona 2016. godine pod udar kaznene politike došli su i oni koji usluge prostitucije koriste ("pružaoci usluge" i oni koji "obezbeđuju prostor" su kažnjavani i po starom zakonu).

Iako možemo pretpostaviti da je "najstariji zanat" žena, ali i muškaraca, ravnopravno rasprostranjen po Srbiji, od 44 suda presude su donete samo u njih 6, ukupno 107 presuda (od čega čak 80 u Beogradu).

Pritom je sankcionisana samo ulična prostitucija, najniži oblik ali zato organima reda i zakona najlakši za odrađivanje posla. O elitnoj prostituciji, pa čak ni onoj "srednjoj", u sudskim spisima nema ni pomena, tako da "starlete" i njihove usluge čiji cenovnici od hiljada evra za noć ostaju zabeležene samo na stupcima bulevarske štampe.

Druga bitna stavka koja odmah upada u oči je da je broj onih koji su odgovarali pred zakonom nesrazmeran u "korist" onih koji seksualne usluge pružaju. Pred zakonom je novčano, a u nekim slučajevima i zatvorski, odgovaralo 79 žena i 10 muškaraca koji su "prodavali svoje telo".

"To je pet puta više od broja kažnjenih ljudi koji su seksualne usluge koristili i za njih platili. A kad pogledamo i odnos kažnjenih žena i muškaraca, već to dovoljno govori protiv koga je zapravo usmeren ovaj zakon", kaže Hristina Cvetinčanin Knežević iz Centra za ženske studije.

Kazne nisu ni male, ni velike, ako se završi na novčanom kažnjavanju i zbog ponavljanja prekršaja ne završi u zatvoru, što se dogodilo u sedam slučajeva - sve ženama. Za prostituisanje ženama su, u slučajevima koji su obuhvaćeni istraživanjem, izricane globe od 9.000 do 50.000 dinara, a muškarcima (i transrodnim ženama koje naš zakon poznaje samo onako kako su se rodile - kao muškarce) od 10.000 do 40.000 dinara.

Slučajevi prostitucije koji su šokirali i policiju

Možda izgleda premalo, ali treba imati u vidu zapanjujući podatak - prosečna cena seksualne usluge "na ulici" u Srbiji je 1.500 dinara. Pritom cena kreće već od 500 dinara i to za sve oblike seksa - oralni, klasični (vaginalni), analni.

"Pri svakoj priči o legalizaciji treba uzeti u obzir da se tu radi prvenstveno o ženama kojima to nije 'posao', niti se tu radi o 'seks-radnicama', već o ljudima koji nemaju nikakvog načina da drugačije dođu do novca. U sudskim spisima stoji zabeležen i slučaj žene koja se prostituisala za 100 dinara jer je toliko nedostajalo za obrok za nju ili dete", upozorava Cvetičanin-Knežević.

Da je pitanje prostitucije pre svega rodno pitanje slaže se i druga aktivistkinja, Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra. Ona je u izražavanju takvih stavova bila još radikalnija... i tu je tribina opasno skrenula s kursa opšteg društvenog problema u feminističke vode.

tribina, fpn Foto: MONDO/Gerogi Mitev Šantek



Pavlovićeva je izjavila da se zakon mora promeniti, da prostituciju treba leglalizovati ali na način da se svi muškarci, kao ogromna većina "korisnika", tretiraju kao nasilnici.

Sa ovakvim stavom nije se složio prof. dr Miroslav Brkić, koji na Fakultetu političkih nauka predaje Socijalnu patologiju.

"Kad bih mogao, sutra bih legalizovao prostituciju! Razlozi protiv mogu biti samo moralistički, nikako praktični. Ne slažem se da je to rodno piranje, niti da je prostitucija a priori nasilje. Postoje ljudi, i sam lično poznajem neke, kojima je prostitucija lični izbor i žele time da se bave, prevashodno zbog dobre zarade", kaže profesor Brkić, ukazujući na bitnu razliku između ulične prostitucije, kojom se istraživanje bavilo, i prostitucije kao fenomena svih društava od postanka civilizacije do danas.

"Nije svaka prostitucija ona najgora, ulična koja je povezana sa prisilom razne vrste, makroima... Šta ćemo sa vikend-prostitucijom, koja je nekima izvor dodatne zarade, ili prostitucijom studenata. Na jednom kongresu u Holandiji razgovarao sam sa predstavnikom tamošnjeg udruženja 'seks radnika', i to tamo funkcioniše. Zašto neko ne bi imao socijalno i penziju ako se bavi legalnim poslom? Ako jedna Turska ima legalizovanu prostituciju, kao konzervativna islamistička zemlja, zašto ne bismo mogli imati i mi", pita se prof. Brkić.

Brkić smatra da je ideja da se prostitucija može iskoreniti utopijska, jer "dok postoji potražnja, biće i ponude", pa je moguće rešenje legalizacija.

"A legalizacija je posebno ozbiljno pitanje o kojem ne treba olako i paušalno govoriti. Treba videti na koji način, u kom obimu i na koga bi se odnosila. Čak i legalizacija ne bi rešila socijalne probleme ljudi koji se tim poslom bave, ali bi svakako donela određeni i zaista potreban vid zaštite", kaže dr Brkić.

Da legalizacija zaista magično ne rešava probleme donošenjem zakona, već ih možda i uvećava, pokazuju i primeri iz najuređenijih zemalja.

Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra navodi primer Nemačke, zemlje koja je u većini ostalih stvari primer za ugled.

Tamo je prostitucija dekriminalizovana početkom devedestih godina prošlog veka, ali se situacija sa socijalnim položajem prostitutki nije popravila pa je 2016. izmenjen zakon i ona je legalizovana. To znači da su doneti propisi koji su regulisali obavljanje tog "posla".

"Ali problemi su onda postali samo veći. Cvetaju bordeli, porasla je trgovina ženama, čak i decom, a posebno su opasni tzv. flat-rate (jedna cena) bordeli, u kojima platite ulaznicu na recimo osam sati i koristite svojevrsni 'seks švedski sto' koliko hoćete. Zabeleženo je da je posle otvaranja jednog takvog mesta cela smena žena koje su 'radile' završila s povredama u urgentnom centru. Da je to je zaista privredna delatnost i posao kao i svaki drugi... u Nemačkoj bi se svakako pobunila javnost da cela jedna smena u fabrici završi u bolnici. To nije rad, to je legalizovano nasilje", kaže Sanja Pavlović.

Umesto takve legalizacije, iz NVO predlažu, a to je i zvanično upućeno ministarstvima unutrašnjih poslova i pravde, da se prvo ženama koje se u Srbiji bave prostitucijom pomogne i zakonski i socijalno.

"Potrebno je napraviti poseban servis za pomoć tim nesrećnim ženama koje su ugurane u taj 'posao'. Omogućiti im obrazovanje, socijalni smeštaj, priliku za pravi posao. A pre svega toga, pravnu pomoć, jer i sada kada se kažnjavaju, kažnjavaju se ne zato što su imale seks za novac, nego što su uhvaćene da taj seks nude prikrivenim policajcima ili 'svedocima' koji se posle ne kažnjavaju po zakonu kao korisnici", kaže Hristina Cvetinčanin Knežević iz Centra za ženske studije. 


"Vožnja za vožnju" ili šta kaže svet 

U Velikoj Britaniji (tj. Engleskoj, Velsu i Škotskoj) prostitucija je legalna, ali postoje ograničenja. Seks za novac ne može se nuditi na javnom mestu, ne može se držati bordel, zabranjeno je podvođenje (makroi). U Engleskoj i Velsu je, međutim, kažnjivo imati seks sa ženom (muškarcem) koja je prinuđena na prostituisanje, a klijent može biti kažnjen i ako nije znao da je u pitanju prinuda drugog (makroa i sl.)

U Holandiji je legalno, recimo, ponuditi da se naplate časovi vožnje u auto-školi seksom (popularno nazvano "ride for a ride" - vožnja za vožnju), ukoliko kandidat za vozača ima najmanje 18 godina ali ne i obrnuto - da se ponudi seks umesto novca za časove vožnje.

A Novi Zeland je stavio "seks posao" na listu veština koju mogu da prijave imigranti pri aplikaciji za useljavanje. Legalizacija ni tamo nije usrećila ni policiju ni prostitutke, jer broj ilegalnih bordela u kojima rade imigranti je od 2003. porastao toliko da na jedan legalan dođu četiri koja rade "ispod radara". A "stare" prostitutke kažu da je nasilja više nego ikad jer "sada muškarci misle da im i zakon dozvoljava da rade šta hoće", piše "Gardijan".

Povezano

Sve vesti